Dinkić drumom, Parivodić šumom

Ako je i bilo onih koji su poverovali da će izjava lidera G17 Plus Mlađana Dinkića dati pravu sliku stanja javnih finansija, sada je svima jasno da su se prevarili u procenama. Iz sijaset brojki koje je bivši ministar finansija predstavio novinarima mogao se steći utisak da nikakvih problema sa budžetom u prošloj godini nije bilo čak ni posle izlaska G17 Plus iz vlade, kao što ih nije bilo ni u prvom kvartalu ove godine, uz ogradu da je „planiranje bilo veoma loše, ali na sreću planirani rashodi nisu realizovani uprkos širokoj ruci tehničke vlade kada je o nagrađivanju, putovanjima i trošenju reč“, kako je to formulisao Dinkić. On je još poručio da rezerve koje je on ostavio zahvaljujući uspešnoj prodaji Mobi 63 i nekoliko banaka garantuju sigurnost bar 15 meseci. Istina, Dinkić je podsetio „da su se brzo istopile i devizne rezerve od oko 10 milijardi dolara iz doba Ante Markovića“, pa je zato upozorio da se time ipak ne bi trebalo uljuljkivati. Gotovo istovremeno u vezi sa budžetom oglasili su se guverner NBS Radovan Jelašić i koordinator Ministarstva finansija Milan Parivodić. Jelašić je konstatovao da se efekti privremenog finansiranja nisu za sada odrazili na rast cena, ali je dodao da će se negativni efekti neusvajanja budžeta osetiti za šest do 12 meseci. Parivodić je upozorio da bi „budžet mogao da se nađe u kolapsu već za dva meseca, tačnije u junu, jer će obaveze države biti mnogo veće od prihoda“. U ovu priču treba uključiti ekonomiste koji mesecima unazad uporno govore o prekomernom rastu javne potrošnje.

Prihodi i rashodi

Prema podacima koje je u javnost izneo Mlađan Dinkić, u prvom kvartalu ove godine poreski prihodi bili su za 42,9 odsto viši nego godinu dana ranije, a u prvom polugodištu trebalo bi da porastu za 20 odsto u odnosu na ostvarenje budžeta iz prvog polugodišta 2006. Kod rashoda je situacija obrnuta. U prvom kvartalu potrošeno je 14,6 odsto više para nego u prvom kvartalu prošle godine, a predviđeno je da potrošnja do kraja polugodišta bude za 19,8 odsto veća nego što je bila na kraju juna 2006. godine. Zakon, inače, predviđa da je limit rashoda kod privremenog finansiranja jedna četvrtina ostvarenog budžeta iz prethodne godine u periodu od tri meseca. Ako bi se uzela u obzir čak i ostvarena inflacija od 1,2 odsto u tom periodu, očigledno je da dvocifrena stopa rasta državnih rashoda nikako nije restriktivna kako to inače tvrdi tehnička vlada.

– Budžet koji je skupštini predložila odlazeća vlada treba smanjiti za 30 do 50 milijardi dinara, ali bi finansiranje projekata iz NIP trebalo zadržati na nivou od 45 do 50 milijardi dinara, jer se to neće negativno odraziti na potrošnju odnosno na rast inflacije. Čak bi uz budžetski priliv, koji je nadmašio sva očekivanja, i devizna rezerva od 1,1 milijarde evra mogla da ostane netaknuita, a budžet ipak bude u ravnoteži ili sa blagim suficitom od jedan odsto GDP, što je oko dvadesetak milijardi dinara – tvrdi Dinkić. Procene ekonomista su, međutim, da bi tekuće rashode trebalo sniziti za 25 do 30 milijardi dinara, a isto toliko i planirane izdatke za NIP kako bi se postigla budžetska ravnoteža.
Ministar Parivodić kao i ministri iz njegove stranke očito ne misle da je smanjenje rashoda rešenje koje Srbiji treba, jer tvrde da „po pravilu u tekućoj godini se troši više nego u prethodnoj“. Osim što zagovaraju dalje subvencioniranje društvenih firmi, ali odluku o tome prebacuju na novu vladu, oni jasno stavljaju do znanja i da planirani okvir od 260 milijardi dinara koliko bi trebalo da bude prikupljeno u budžet do kraja ovog polugodišta ne može da pokrije obaveze koje su kako napominje Parivodić nastale donošenjem novih zakona prošle godine. Zanimljivo, bez komentara na to kako je upravo odlazeća vlada odlukom o korekciji plata nekih kategorija budžetskih korisnika u poslednjem kvartalu prošle godine, ili prevremenom isplatom dela unutrašnjeg duga stvorila osnovu za rast budžetskih rashoda u ovoj godini, i to uprkos činjenici da će poreski prihodi zbog nižih poreza na zarade biti umanjeni za oko 30 milijardi dinara. To što je ovaj poreski prihod bio u prvom kvartalu ove godine manji „samo“ za tri odsto nego lane u istom periodu nije uspeh kako to očito želi da predstavi Dinkić, nego posledica rasta plata u javnim preduzećima, ali i državnoj upravi u februaru za 30, odnosno 24 odsto. I mada bivši ministar finansija tvrdi da „nije problem što su plate ovako narasle nego što se to čini bez plana“, ekonomisti upozoravaju da je direktna posledica takvog odnosa odlazeće vlasti dvostruko veći deficit tekućeg bilansa plaćanja nego godinu dana ranije. To, naravno, nije problem koji je nastao tek prošlog meseca. Naprotiv, sa tim se Srbija suočava od prošle godine kada nije uspela da deficit u robnoj razmeni pokrije prilivom kapitala.