…uglavnom iz energije vetra. Takođe, i u narednoj godini očekujemo da će iz obnovljivih izvora biti obezbeđeno dodatnih 250 megavata struje – istakao je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije, u video-obraćanju prisutnima na konferenciji Partnerstvo za bolju budućnost „Energetski efikasna Srbija“ održanoj u Beogradu u organizaciji Adrija medija grupe.

Bilo je predviđeno da ministar Antić učestvuje na toj konferenciji ali se zbog puta u Sofiju, gde prisustvuje samitu Evropska unija – Zapadni Balkan, prisutnima obratio putem ranije snimljene video-poruke. Antić je istakao da su pored razvoja obnovljivih izvora energije osnovni prioriteti u energetskom sektoru Srbije održavanje postojeće infrastrukture i razvoj energetske efikasnosti.

– Značajne uštede smo postigli kada je reč i o štednji energije i u svim objektima u zemlji u kojima je unapređena energetska efikasnost nivo uštede je dostigao oko 40 odsto – istakao je Antić.

Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike, istakao je da se najveći deo proizvedene struje u Srbiji dobija iz uglja, a deo i iz velikih hidroelektrana.

– Trudimo se da obnovljive izvore energije koristimo u što većem procentu, ali treba naglasiti da na duge staze, zbog ograničenosti kapaciteta, oni ne mogu da budu potpuna zamena za ugalj koga u jednom trenutku više neće biti već samo dopuna. Zbog toga će Srbija u narednom periodu biti pred izazovom da iznađe rešenja za alternativni energent koji bi zamenio ugalj – navodi Banjac.

Odgovarajući na pitanje kako bi se Srbija snabdevala prirodnim gasom u slučaju da Rusija prestane sa transportom „plavog energenta“ preko teritorije Ukrajine Milan Zdravković, izvršni direktor Srbijagasa, ističe da se intenzivno radi na izgradnji gasne interkonekcije sa Bugarskom i da se očekuje da taj gasovod bude pušten u upotrebu 2022. godine.

– Pored toga u planu je povećanje skladišnih kapaciteta u Srbiji, odnosno izgradnja još jednog skladišta gasa kapaciteta postojećeg u Banatskom Dvoru kao i jednog manjeg skladišta u okolini Beograda. U ovom trenutku se rade analize o mogućnosti proširenja gasovoda „Turski tok“ na teritoriju Evrope to jest Bugarske, Srbije, Mađarske i Austrije. To bi svakako bila dobra vest za našu zemlju, ali da bi se to ostvarilo potrebno je između ostalog da pojedine zemlje postignu dogovor po tom pitanju u prvom redu Turska i Bugarska – kaže Zdravković.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, naglasio je da je prirodni gas energent 21. veka i da je jedna od njegovih prednosti ta što ga ima u velikim količinama u gotovo svim delovima sveta.

– Potrebe Evrope za gasom su sve veće, a jedini pravac iz koga mogu da redovno dobijaju potrebne količine je Rusija. Ne postoji realna alternativa ruskom gasu, potrošačima u Evropi je potreban i uveren sam da će projekat izgradnje gasovoda „Južni tok“ u budućnosti ponovo biti aktuelan, to jest da će biti izgrađen kao što je bilo planirano – zaključuje Vuletić.