Foto Stanislav Milojkovic

U toku je izrada tenderske dokumentacije koja podrazumeva prethodnu analizu i eventualno uključivanje modernijih verzija elektro punjača, koji punjenje vrše za oko 15 minuta, kao i analizu lokacija na kojima će ti punjači biti postavljeni. Očekujemo da javni poziv bude raspisan za dve nedelje – kažu za Danas u Javnom preduzeću „Putevi Srbije“.

U tom preduzeću podsećaju da su zajedno sa Ministarstvom saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, u sklopu putne modernizacije u Srbiji, postavili pet punjača za električne automobile na četiri ključna ulaza u Srbiju. Ti elektro punjači se nalaze na platou naplatnih stanica „Preševo“ iz smera graničnog prelaza sa Makedonijom ka Nišu, „Šid“ iz smera graničnog prelaza sa Hrvatskom ka Beogradu “ Dimitrovgrad“ iz smera graničnog prelaza sa Bugarskom ka Nišu “ Subotica jug“ iz smera graničnog prelaza sa Mađarskom ka Beogradu kao i na platou bivše naplatne stanice „Beograd“ kod Bubanj potoka (smer ka Nišu). Te elektro punjače je proizvela španska firma „Circontrol“ i instalirani su u sklopu pilot projekta u saradnji sa Institutom „Mihajlo Pupin“. Ti punjači spadaju u red najsavremenijih uređaja te vrste i na njima mogu da se pune vozila svih svetskih proizvođača. Punjenje vozila na instaliranim uređajima traje oko 30 minuta, a usluga punjenja električnih vozila je za sada besplatna za sve korisnike, kažu u „Putevima Srbije“.

Stručna javnost smatra da je postavljanje elektro punjača na frekventnim lokacijama u Srbiji dobar potez ali da ne treba očekivati rapidno povećanje tranzitnog prometa zbog toga.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da je najveći benefit kada je reč o postavljanju elektro punjača težnja da Srbija ide u korak sa savremenim tendencijama u svetu.

– Sigurno je da se zbog postavljanja elektro punjača na putevima u Srbiji neće povećati broj vozača električnih vozila iz inostranstva koji će se odlučiti da do svog krajnjeg cilja dođu preko teritorije Srbije, ali niko ne može da tvrdi da instalacija tih punjača nije dobra stvar. Na taj način se daje izbor našim ljudima da ako već zbog visoke cene ne mogu da pređu na električne automobile, više koriste one hibridne koji su dostupniji kao i da sagledaju najmodernije tendencije u svetu i vide šta nas očekuje jednog dana u budućnosti. Sa druge strane, elektro punjači sami po sebi nisu nikako dovoljni da bi se povećao tranzitni drumski saobraćaj. Za to je pod brojem jedan potrebno da kvalitet puteva bude na najvišem nivou i da postoji celokupna propratna infrastruktura koju vozači mogu da koriste tokom prolaska kroz Srbiju – objašnjava Savić.

On dodaje da je veoma važno da Srbija postavi još 10 elektro punjača pored postojećih pet, jer putevi u okruženju nemaju razvijenu mrežu elektro punjača niti na njima ima veliki broj električnih vozila, što treba iskoristiti.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da postoje i važnije stvari koje Srbija treba da uradi pa tek onda da se posveti postavljanju elektro punjača po putevima.

– Mislim da je važnije osmisliti strategiju celokupnog razvoja, pa onda sagledati šta je najvažnije, primera radi, u segmentu struje. Onda bi trebalo doći do zaključka da Srbija treba da troši više struje što podrazumeva izgradnju novih elektrana, zatim razvoj industrije. Kada bi se ta faza ostvarila, tek onda bi bilo logično promovisati priču o tranzitu elektro vozila kroz Srbiju i postavljanju dovoljnog broja elektro punjača – smatra naš sagovornik.

Nove ideje za rast tranzita

On ističe da je najavljeno postavljanje još 10 elektro punjača odlična reklama za zbivanja na lokalu, ali da neće imati uticaja na povećanje drumskog tranzita kroz Srbiju.

– Naivno je verovati da će desetak ili petnaest punjača motivisati nekog stranca da električnim automobilom prođe kroz Srbiju. Strategijski, moramo se pozabaviti pitanjem kako da motorizovani turisti koji se nađu u Srbiji odluče da u njoj provedu više od dve noći. Kada se iznađu rešenja da se to ostvari, onda ćemo imati veći tranzit kroz Srbiju a ne zbog određenog broja elektro punjača na putnoj mreži – zaključuje Bušatlija.