Država "zakinula" poljoprivrednike za oko pet milijardi dinara 1Foto: Beta

I dok celokupan doprinos poljoprivrede ostalim sektorima privrede, prehrambenoj industriji, proizvođačima i prerađivačima inputa i sirovina, nadmašuje 30 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda, te podatke olako zaobilaze oni koji odlučuju o podsticajima agraru. Subvencije i drugi vidovi podrške su sve manji a uštede nastavljaju da se ostvaruju preko leđa poljoprivrednika. Sa ovako skromnim subvencijama srpski poljoprivrednici odavno nisu konkurentni, da ne govorimo o posledicama ovogodišnje suše sa kojima će se nositi i narednih sezona. Ali, pravo je pitanje čemu da se nadaju mali proizvođači, kojih je najviše, i veoma su zavisni od državnih podsticaja. Oni su posebno zainteresovani da saznaju koliko je sredstava u budžetu za narednu godinu predviđeno za njihove potrebe i zašto su državni službenici važniji od srpskog seljaka – kaže za Danas profesor Miladin Ševarlić, narodni poslanik u Skupštini Srbije.

* Kako komentarišete mere za smanjenje posledica suše i kako pod Vašom „lupom“ izgleda agrarni budžet za 2018. godinu?

– Mere pomoći nakon suše su omalovažavajuće. Ta opaska se posebno odnosi na male poljoprivrednike. Imali smo sušu nezabeleženu u prethodne dve decenije, čije će se posledice dugoročno odraziti na poljoprivrednu proizvodnju, ali i na razvoj sela i države a šteta je procenjena na više od milijardu evra. Ali da bi bolje ilustrovao šta se sa agrarom dešava na nivou države, navešću podatak da je 2004. godine, za podsticaje poljoprivredi i subvencije, bilo izdvojeno pet odsto ukupnog budžeta Srbije. Tada smo imali najveći agrarni budžet, a najmanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, oko 38.000, najviše u Vojvodini. Zatim je na scenu stupilo novo tumačenje prema kojem se pet odsto ne obračunava na ukupan državni budžet, već na poreske prihode. Sada se otišlo korak dalje, usvojene su izmene i dopune kojima se tih pet odsto podsticaja za agrar odnosi na celokupni budžet Ministarstva poljoprivrede, što uključuje i plate zaposlenih, putovanja i raznorazne troškove koji nemaju veze sa podsticajima. Problem je što ni to tumačenje nije ispoštovano, s obzirom na to da su budžetski poreski prihodi za 2018. godinu projektovani na nivou od 988,6 milijardi dinara, pa bi pet odsto za poljoprivredu značilo sumu od 49,3 milijarde dinara. Umesto toga, budžet Ministarstva poljoprivrede iznosi 44,1 milijardi dinara, što je oko pet milijardi dinara manje nego što je zakonom propisano.

* Ministar poljoprivrede predložio je da se plaćanje poreza odloži za narednu godinu. Šta to znači posmatrano iz perspektive poljoprivrednih proizvođača? Koliko će to opteretiti njihov budžet?

– Poljoprivreda je deveta rupa na svirali svakoj, pa i ovoj, vlasti. Postavljam pitanje da li će iduće godine prinosi biti dvostruko veći pa se od poljoprivrednika očekuje da plate duplo porez. Očigledno da je reč o nepoznavanju ove problematike. Podsetiću da poljoprivrednici troše najmanje 60 litara dizel goriva po hektaru što znači da godišnje sa 42 evra po hektaru puni državnu kasu. Voćar po hektaru troši 300 litara dizela godišnje, od čega puni budžet sa 240 evra. Pritom poljoprivrednik u Srbiji može da računa na subvencije od 4.000 dinara, od čega je 2.000 dinara regres za mineralno đubrivo, dok njegov kolega iz Austrije dobija 900 evra podsticaja. Istovremeno, Vlada Srbije je povećala, za 47,8 odsto, budžet za svoje potrebe, dok su partije dobile povećanje od 75,4 miliona dinara. Ako se zalažu za razvoj poljoprivrede i sela zašto se ne odreknu tog novca? Zašto ne ukinu taksu na brojilo i TV pretplatu za poljoprivrednike, pa ne gledaju u štali krave televizor, baš kao što se ni struja za navodnjavanje njiva ne koristi cele godine.

* Često u svojim javnim nastupima ističete da su poljoprivrednici ugrožena vrsta. Zašto tako mislite?

– U budžetu za narednu godinu, u razdelu 25, za Ministarstvo životne sredine, pozicija 4001, navedeno je očuvanje strogo zaštićene vrste, tvora, i migratornih vrsta, dok je za specijalizovane usluge i projekte predviđeno 6,5 miliona dinara. Umesto toga, bolje bi bilo da Vlada Srbije, adekvatnim merama, zaštiti izrazito ugroženu socioekonomsku grupaciju, poljoprivrednike, kojih će uskoro biti manje nego tvorova.

Prekrajanje budžeta

* Kako bi profesor Ševarlić „prekrojio“ budžet za 2018. godinu?

– Smanjio bih budžet Vladi Srbije za pet milijardi dinara, kao i povećanje sredstava namenjenih partijama. Osim toga, i tri miliona evra predviđenih za izgradnju gondole u Beogradu preusmerio bih u subvencije poljoprivredi. Zanimljiv je podatak da od 169 lokalnih samouprava, 79 opština i dva grada nemaju poslanike u Skupštini Srbije. To znači da više od 40 odsto stanovništva i oko 50 odsto teritorije nema svoje predstavnike u tom zakonodavnom telu pa ne mogu ni da odlučuju o važnim pitanjima kakav je, nesporno, budžet. Kad je reč o agraru, problem je što Srbija ima Strategiju razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. ali nema srednjoročne nacionalne programe.

close
Država "zakinula" poljoprivrednike za oko pet milijardi dinara 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.