Foto: BETAPHOTO/ MILOS MISKOVDok iz Transparentnosti Srbija stiže upozorenje da leks specijalis ne bi smeo da ide na usvajanje jer nije prošao javnu raspravu, iz udruženja koje štite interese zaduženih građana stižu oprečne informacije, jedni su, protiveći se zakonu, za to da ljudi ostaju u sudskim procesima, drugi savetuju da se prihvati otpis preostalog duga od 38 odsto i dobro razmisli pre ulaska u sudski spor.
Izvesno je da ovaj zakon neće biti od koristi onima koji su već izgubili stanove ili onima koji su otplatili i preplatili svoje kredite. Neće „pokriti“ ni izgubljeno onima koji su prodavali njive da bi prevremeno otplatili dug, već će se isključivo odnositi na kredite u otplati, a njih je negde 16.800.
Otpis od 38 odsto preostalog duga, na primer, za Gordanu Velojić ne znači mnogo. Ona je pre 11 godina kupila u „švajcarcu“ stan od 34 kvadratna metra za sumu od 68.100 evra. Kada je počela da otplaćuje stan rata joj je bila 40.000 dinara, sada već dugo plaća mesečno više od 100.000 dinara.
– Ostalo je da se plati još 73.000 evra, a ako bih pristala na uslove iz zakona dobila bih otpis i ostalo bi mi da platim nekih 50.000 evra. To mi ne odgovora jer mi je do isteka kredita ostalo još šest godina, a sudski veštak je utvrdio da sam već sada platila dva miliona dinara više – ističe Velojić za Danas. Ona je, kako kaže, već dve godine na sudu i svakako ne razmišlja o tome da prihvati konverziju.
Marko Vasić iz Udruženja CHF Srbija i sam zadužen u švajcarskoj valuti pojašnjava za Danas kome odgovora zakon koji su pre nekoliko dana utanačili predstavnici ovog udruženja sa bankama i državom.
– Zakon odgovara onima koji su na korak da izgube stanove, koji su tužili i koji se nalaze u pogrešnim sudskim procesima. Ovo je prilika da elegantno izađu iz tih tužbi koje su mahom odbijajuće, ali i za one koji nemaju živaca da se bore na sudovima – ističe Vasić.
On je pre deset godina uzeo kredit u vrednosti od 115.000 švajcarskih franaka, trenutna glavnica je 94.000 franaka, što znači da bi mu sa ovim otpisom rata bila manja za 18.000 do 19.000 dinara. Iako to nije malo, Vasić će, kako kaže, ostati u sudskom procesu.
– Tužio sam za delimičnu ili potpunu ništavost i imam motiva da ostanem na sudu jer njihovom indeksacijom dobijate otpis od 70 odsto, a prema ovom zakonu otpis duga je 38 odsto – napominje Vasić.
Ko neće, naglašava, ne mora da prihvati konverziju prema ovom zakonu i uvek može da ide na sud jer je VKS izneo stav da je valutna klauzula ništava. „Ono što je još dobro jeste da dok ste na sudu važi privremena mera da dok sud ne zaključi spor banka nema pravo da vas izbaci iz stana“, napominje Marko Vasić.
Za razliku od njega, zaduženi građanin koji je uzeo dva kredita ukupne vrednosti 117.000 evra i do sada otplatio 115.000 evra, ipak, se odlučio da prihvati konverziju i otpis duga. NJemu je, kako kaže za Danas, ostalo da isplati još 95.000 evra, a kada zakon zaživi i preda zahtev, dug će mu biti smanjen za 36.000 evra.
U Udruženju Efektiva, u kom su sve vreme bili protiv pregovora klijenata sa bankama i državom još nisu izveli prave kalkulacije i ne znaju kome će odgovarati ovakav zakon.
– Napravićemo kalkulacije ovih dana, ali za sada ih još nemamo. Činjenica je da će neki ljudi koji grcaju prihvatiti uslove iz ovog zakona, ali će deo ostati na sudu. Iako je bilo govora da će to moći, vidimo iz člana 12. ovog zakona da se ako korisnik potpiše ugovor sa bankom okončava spor – ističe Dejan Gavrilović, predsednik Efektive.
Od 1.000 njih koliko ih je iz ovog Udruženja pokrenulo sudski postupak Gavrilović kaže da se možda njih 10 javilo da pita kako može da izađe iz tužbe. „To znači da većini ovo ne odgovara i da će većina ostati u sudskim postupcima“, napominje Gavrilović.
Najviše negativnih reakcija na usvojeni zakon je na Fejsbuk strani udruženja Efektiva gde su ljudi u ogromnoj većini komentarisali protiv ovakvog rešenja. Najčešće primedbe odnose se na to da ništa ne znači klijentima kojima je ostalo nekoliko godina od otplate. „S obzirom na to da mi je ostalo još 2.000 evra duga, tih 38 odsto je zanemarljiv deo“, navodi se u jednom od komentara na ovoj stranici. Isti zaduženi građanin piše da čeka presudu za kursnu razliku koja je već ušla u petu godinu tuženja.
Banke ćute
Zakonom koji je Vlada usvojila u utorak i koji je u Skupštini Srbije, predviđeno je da se zaduženim građanima otpiše 38 odsto preostalog duga, od čega će 15 odsto platiti država, a 23 odsto banke. U Udruženju banaka za sada ne žele da izlaze sa računicom koliko će novca potrošiti na otpis duga. Za to čekaju, kako nam je rečeno, usvajanje zakona.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Postoji priična verovatnoća da će banke u skoroj nudućnosti početi da masovno gube sporove po pitanju indeksiranih kredita. U tom kontekstu Vučić radi za krupan kapital a ne za ljude koji su ovim kreditima opljačkani. Osim toga teret te pljačke je prebačen na budžet pa će čak i građani koji prihvate zakon na kraju u nekoj krajnjoj računici kroz poreze i namete platiti bankama ono što su one zacrtale da opljačkaju. Jedini zakon koji bi imao smisla je da se krediti indeksirani u CHF preračunaju u evre po kamatnoj stopi koja je važila u trenutku podizanja kredita a da „gubitak“ koji banke pokušavaju da prikažu ide na teret onih koji su te kredite davali. Naravno i da banke vrate sve ono što su naplatile a što ej iznad te sume. Jednostavno je nemoguće da banke insistiraju na zaradi iz špekulativnog posla jer one nisu ofšor investicioni fondovi već monetarne institucije pod kontrolom NBS.
Pa tako je to kad se tzv Predsednik umeša u posao koji nije njegov, onda od drugih traži da urade posao koji nisu sposobni ili ga zakonski ne mogu valjano sprovesti, a pritom svo vreme optužuje one prethodne da su oni za sve to krivi
Uzimali u ogromnoj vecini kredite zaposleni u drzavnim firmama,raznim agencijama,opstinama itd.Ko radi u firmama koje su otvorili stranci sigurno nije uzeo kredit i nema ni pravo.Tako da ih ne treba uopste zaliti.Kako doslo tako i otislo.
Ne lupetajte! Te kredite nije uzeo samo onaj ko nije mogao, nema veze da li je bila državna firma ili je otvorio stranac. Tačno je da su mislili da če jeftinije proći a i ako ne bude tako, da rizik sa kojim se barata ne prelazi 5-10% što je u tom trenutku bilo neko istorijsko iskustvo. Niko nije pretpostavljao da će se dogoditi kriza u Grčkoj pa kriza u evropskoj monetarnoj uniji, sankcije prema Rusiji i šta sve ne što se nikad ranije nije događalo i za to nije bilo upozorenja. To, a ne stabilnost franka i uspon švajcarske ekonomije je dovelo do nenormalnog jačanja franka i posledičnih problema koji su se u Srbiji za razliku od drugih zemalja taložili godinama umesto da su rešeni poput sadašnjeg „lexa“ još pre 7-8 godina