Folksvagen
Foto: EPA / FILIP SINGERNajranije krajem aprila trebalo bi da bude odlučeno da li će „jedna strana kompanija“ investirati u Srbiju, što bi bila „najveća, najvažnija i najmoćnija“ investicija za celu zemlju, u par navrata je najavljivao predsednik Aleksandar Vučić.
Ime kompanije do sada nije pomenuo, ali je zato početkom februara naveo da je „Srbija trenutno broj jedan u pregovorima u odnosu na druge dve zemlje, članice EU iz centralne i istočne Evrope“. I još: „Ako bi se to dogodilo, nama bi BDP za godinu dana skočio u neverovatnom procentu. Ja ne smem ni da kažem koliki bi se izvoz planirao, negde oko četiri i po milijarde evra…“
Da li je reč o nemačkom Folksvagenu? Upravni odbor tog automobilskog giganta uskoro bi, navodno, trebalo da donese odluku o izgradnji nove fabrike u kojoj bi istovremeno trebalo da se proizvodi više različitih modela. U auto-koncernu to zovu „Mehrmarkenfabrik“. O svemu tome pisali su i nemački mediji, doduše šturo, pominjući samo da je reč o „istočnoj Evropi“. Možda o Bugarskoj?
Folksvagen: Odluka još nije doneta
Mediji u Bugarskoj uveliko pišu o tome, navodeći pri tom još neke detalje: fabrika bi trebalo da počne sa radom 2023. godine, a proizvodila bi 300.000 automobila godišnje – pet modela Folksvagena, Škode i SEAT-a. Prvobitno su, navodno, u igri bile Bugarska, Rumunija, Srbija, Turska, a možda i Severna Makedonija, ali je u ovom trenutku, kako prenose, favorit Bugarska.
Na više dopisa koje je redakcija DW na bugarskom uputila u sedište Folksvagena s pitanjima kada se očekuje odluka i koji su okvirni uslovi koje taj koncern postavlja, odgovoreno je da „odluka još nije doneta“ i da će ih „odmah obavestiti kad nešto bude zvanično“.
„Voleo bih da se to dogodi, ali, naravno, Bugarska je u oštroj konkurenciji sa svojim susedima“, kaže za DW Mitko Vasilev, predsednik Nemačko-bugarske industrijsko-trgovinske komore (GBITK). I on iznosi još neke detalje: reč je, kaže, o investiciji od 1,4 milijarde evra, biće zaposleno oko 5.000 ljudi plus 650 inženjera, a sve to na površini od 400.000 kvadratnih metara. „Bugarska je ponudila dve lokacije – zonu Kremikovci kod Sofije i industrijsku zonu Rakovski kod Plovdiva“, kaže Vasilev.
„Bugarska ima prednost jer je članica Evropske unije, situacija ovde je mirna, a ekonomski odnosi su čudesni“, naglašava Vasilev. I zaista, trgovina između Nemačke i Bugarske porasla je u 2018. u odnosu na prethodnu godinu za više od deset odsto i iznosi 8,266 milijardi evra. To jeste apsolutni rekord, ali i taj podatak zasenjuje činjenica da je Bugarska u prošloj godini imala pozitivan bilans u trgovini sa Nemačkom od oko 320 miliona evra.
Aduti Srbije
„Odluka će biti doneta na osnovu skupa različitih faktora, a nije bez značaja ni to kakvu će pomoć ponuditi država za tu, za bugarske uslove, gigantsku investiciju. Siguran sam da će bugarska strana učiniti sve da obezbedi dobre uslove“, kaže Vasilev. „Naravno, mi moramo da gledamo na sve to i iz pozicije članice Evropske unije. Tu činjenicu moramo uzeti u obzir. Nije dobro kršiti pravila EU samo da bi došla kompanija Iks ili Ipsilon.“
Srbija, međutim, nije članica EU. „To bi takođe trebalo uzeti u obzir“, procenjuje Vasilev za DW. „Srbija nije članica i možda pravila o dodeli državne pomoći za nju neće biti toliko stroga. Srbija takođe može da iskoristi činjenicu da ima sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom, ali mislim da se to ne odnosi u tolikoj meri na automobile. Sve su to detalji koji će morati da budu razmotreni“, zaključuje predsednik Nemačko-bugarske komore.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Državni udar u Mjanmaru: Krvavi okršaji – 18 mrtvih, liderka Aung Su Ći viđena živa
Fabrici primio prvu dozu vakcine u Srbiji
Mi imamo stručni kadar… Evo ove godine u junu mesecu moja škola izbacuje na tržište rada celo odeljenje njima potrebnog zanimanja. Plan i program je prepisan i uglavnom nije loš. Neki naš stručnjak-ci je-su malo umešao-li prste pa ubacio neka vozila koja su prestala da se proizvode početkom devedesetih. Zanimanje izuzetno sa jako zvučnim nazivom’ Elektrotehničar za elektroniku na vozilima ‘. Kod nas zanimanje ima naziv u slengu: Stručnjaci za držanje ruku u džepovima-manekeni. Krivica nije njihova,nas nastavnika ili rukovodstva škole. Krivicu delimično snosi privredna komora i apsolutni krivac je država koja misli da smo mi sposobni da pomoću čarobnog štapića i kugle obučimo đake za to zanimanje. A što se tiče braće Bugara oni su što se tiče elektronske bili 50 godina ispred nas,zato što su ruska škola,pre ulaska u uniju. Trenutno su njihovi alati ( uređaju) među najboljima u svetu za dijagnostiku (komunikaciju sa automobili ma i kamionima). Moguće da dobijemo neku fabriku za ručno šmirglanje i poliranje ili neki magacin sa gotovim delovima . Normalno NAPREDNI. Stisneš dugde džak na rame,a malo zakasnio eto ga drugi.
Ponudiće im A.V. takve uslove, da radnici rade kao u logoru, da državi ne plate ništa, subvencije koliko hoće! Treba mu to za izbore, kao hleba nasušnoga!
Isto ko što je došao mercedes, znači mućak!
Sta je onda sa fabrikom koja se vec uveliko zida u Turskoj i koja ce zaposljavati 5000 ljudi, a proizvodice seat I skodu. Zvanicno pocinje sa radom 2022 godine.
Eno im Utvine hale na putu iz Pančeva za Kačarevo. Velike idealne i prazne!! Trebali nekad delovi za Boing da se prave.
Ako Folksvagen proizvodi traktore. onda odmah u Srbiju uz subvenciju Beograda!
jedina šansa da otmemo bugarima ovaj posao je da putin dozvoli nesmetan izvoz kod njih. bez ruskog tržišta nema šanse da dođu kod nas. sve te naše prednosti tipa tretiranja radnika kao robova padaju u vodu kod jedne takve kompanije kojoj bi takav publicitet doneo više štete nego koristi. robovi imaju prođu kod korejanaca jer je to kod njih normalno ali u ostatku sveta se to pre ili kasnije obije o glavu i zato to retko ko radi, pogotovo to ne rade kompanije kod kojih je imidž vrlo važna kategorija u poslovanju.