Folksvagen Foto: EPA / FILIP SINGER

Najranije krajem aprila trebalo bi da bude odlučeno da li će „jedna strana kompanija“ investirati u Srbiju, što bi bila „najveća, najvažnija i najmoćnija“ investicija za celu zemlju, u par navrata je najavljivao predsednik Aleksandar Vučić.

Ime kompanije do sada nije pomenuo, ali je zato početkom februara naveo da je „Srbija trenutno broj jedan u pregovorima u odnosu na druge dve zemlje, članice EU iz centralne i istočne Evrope“. I još: „Ako bi se to dogodilo, nama bi BDP za godinu dana skočio u neverovatnom procentu. Ja ne smem ni da kažem koliki bi se izvoz planirao, negde oko četiri i po milijarde evra…“

Da li je reč o nemačkom Folksvagenu? Upravni odbor tog automobilskog giganta uskoro bi, navodno, trebalo da donese odluku o izgradnji nove fabrike u kojoj bi istovremeno trebalo da se proizvodi više različitih modela. U auto-koncernu to zovu „Mehrmarkenfabrik“. O svemu tome pisali su i nemački mediji, doduše šturo, pominjući samo da je reč o „istočnoj Evropi“. Možda o Bugarskoj?

Folksvagen: Odluka još nije doneta

Mediji u Bugarskoj uveliko pišu o tome, navodeći pri tom još neke detalje: fabrika bi trebalo da počne sa radom 2023. godine, a proizvodila bi 300.000 automobila godišnje – pet modela Folksvagena, Škode i SEAT-a. Prvobitno su, navodno, u igri bile Bugarska, Rumunija, Srbija, Turska, a možda i Severna Makedonija, ali je u ovom trenutku, kako prenose, favorit Bugarska.

Na više dopisa koje je redakcija DW na bugarskom uputila u sedište Folksvagena s pitanjima kada se očekuje odluka i koji su okvirni uslovi koje taj koncern postavlja, odgovoreno je da „odluka još nije doneta“ i da će ih „odmah obavestiti kad nešto bude zvanično“.

„Voleo bih da se to dogodi, ali, naravno, Bugarska je u oštroj konkurenciji sa svojim susedima“, kaže za DW Mitko Vasilev, predsednik Nemačko-bugarske industrijsko-trgovinske komore (GBITK). I on iznosi još neke detalje: reč je, kaže, o investiciji od 1,4 milijarde evra, biće zaposleno oko 5.000 ljudi plus 650 inženjera, a sve to na površini od 400.000 kvadratnih metara. „Bugarska je ponudila dve lokacije – zonu Kremikovci kod Sofije i industrijsku zonu Rakovski kod Plovdiva“, kaže Vasilev.

„Bugarska ima prednost jer je članica Evropske unije, situacija ovde je mirna, a ekonomski odnosi su čudesni“, naglašava Vasilev. I zaista, trgovina između Nemačke i Bugarske porasla je u 2018. u odnosu na prethodnu godinu za više od deset odsto i iznosi 8,266 milijardi evra. To jeste apsolutni rekord, ali i taj podatak zasenjuje činjenica da je Bugarska u prošloj godini imala pozitivan bilans u trgovini sa Nemačkom od oko 320 miliona evra.

Aduti Srbije

„Odluka će biti doneta na osnovu skupa različitih faktora, a nije bez značaja ni to kakvu će pomoć ponuditi država za tu, za bugarske uslove, gigantsku investiciju. Siguran sam da će bugarska strana učiniti sve da obezbedi dobre uslove“, kaže Vasilev. „Naravno, mi moramo da gledamo na sve to i iz pozicije članice Evropske unije. Tu činjenicu moramo uzeti u obzir. Nije dobro kršiti pravila EU samo da bi došla kompanija Iks ili Ipsilon.“

Srbija, međutim, nije članica EU. „To bi takođe trebalo uzeti u obzir“, procenjuje Vasilev za DW. „Srbija nije članica i možda pravila o dodeli državne pomoći za nju neće biti toliko stroga. Srbija takođe može da iskoristi činjenicu da ima sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom, ali mislim da se to ne odnosi u tolikoj meri na automobile. Sve su to detalji koji će morati da budu razmotreni“, zaključuje predsednik Nemačko-bugarske komore.