European Bank for Reconstruction and Development, EBRD, - EPA/TAMAS KOVACS HUNGARY OUT

Podsticanje regionalne saradnje u proteklih dvadeset godina je pomoglo svim zemljama regiona na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali su one suočene sa velikim izazovima, jer će im biti potrebne decenije da dostignu prosečne životne standarde zemalja EU, čak u po najoptimističnijim scenarijima, kaže se u saopštenju EBRD.

Ovo područje Evrope, u kome živi oko 20 miliona ljudi okruženih zemljama EU, ima BDP po stanovniku koji je samo jedna četvrtina nivoa najbogatijih zemalja zapadne Evrope, ocenili su autori izveštaja.

Da bi se potpuno uskladile sa zemljama EU, zemlje Zapadnog Balkana moraju da sprovedu odlučne i sveobuhvatne reforme da bi podigle nivoe produktivnosti i investicija. Autori izveštaja smatraju da region zaostaje u pogledu privrednog razvoja zbog niske produktivnosti, godina malih investicija, slabih investicija i lošeg poslovnog okruženja. Najveći izazovi su, kako se dodaje, u oblasti konkurentnosti i dobre vladavine.

Institucije su obično slabe, a prisustvo države u određenim industrijama sprečava da se privatni sektor razvije do svog punog potencijala, kaže se u izveštaju.

Upozorava se da je produktivnost privatnog sektora u zemljama Zapadnog Balkana tek na nivou od 60 odsto od nivoa u zemljama EU dok je proizvodnja na nivou od 55 odsto, a usluge na nivou od 70 odsto od one u EU.

Kao glavne prepreke produktivnosti i rastu, autori izveštaja navode preteranu zaduženost firmi, niski nivo uključenosti mladih, nepoštenu konkurenciju neformalnog sektora, korupciju, preveliku poresku upravu i ograničen pristup izvorima finansiranja.

Država mora da igra ulogu koja omogućava rast tako što obezbeđuje vladavinu pravu, stabilno makroekonomsko okruženje i jasna pravila poslovanja, kaže se u izveštaju.