Epidemija polako dolazi i po IT sektor

Tri od četiri kompanije koje su učestvovale u istraživanju USAID o uticaju krize na privredu reklo je da se pribojava drugog talasa epidemije i novih zatvaranja, dok više od 90 odsto firmi očekuje pad prihoda u ovoj godini, a najveći gubici su u turizmu, kreativnoj industriji i saobraćaju, ali i industriji različitih proizvodnih delatnosti i IT sektoru.

„Po pitanju oporavka, u prvoj polovini juna firme iz najugroženijih sektora procenile su da će im trebati i više od godinu dana za oporavak. I ovaj talas istraživanja kao i prethodni koji smo uradili u aprilu, potvrđuje postojanje trenda prelivanja krize po sektorima, pa tako i sada možemo videti da efekte krize osećaju i u sektorima informacionih tehnologija i industrije različitih proizvodnih delatnosti“, kaže za Danas Dragana Stanojević, direktorka USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.

Prema njenim rečima, više od 60 odsto ispitanika su vezani za inostrana tržišta bilo kao uvoznici ili izvoznici i zavise od trendova u drugim zemljama, posebno u regionu Zapadnog Balkana i EU.

„Očekivano, izvoznici uglavnom dolaze iz sektora IT delatnosti, industrije i trgovine. U mesecima pred nama, posebno se očekuju efekti daljeg prelivanja globalne krize upravo na ove sektore – njihove performanse snažno će zavisiti od situacije koja se odnosi na neometani protok robe sa zemljama iz kojih su njihovi partneri“, napominje Stanojević.

Privrednici koji su učestvovali u USAID-om istraživanju uglavnom su pozitivno ocenili mere državne pomoći, pre svih uplatu minimalne zarade i odlaganje poreskih obaveza. I dok o novim merama nije bilo reči, za većinu preduzeća najteža opcija bila bi uvođenje novih restriktivnih mera, koje bi ugrozile njihov opstanak.

„Istraživanje pokazuje da je likvidnost i dalje veliki izazov, jer oko 80 odsto ispitanika očekuje da će i dalje imati teškoće u izmirenju obaveza. Skoro polovina firmi očekuje probleme sa izmirenjem obaveza u narednih 30 do 90 dana, a najveće teškoće u ovom segmentu poslovanja očekuju mikro i male kompanije“, ističe Stanojević.

Strahovi od produženja krize se vide, kako kaže, i po tome što se polovina ispitanika pribojava pada tražnje za proizvodima i uslugama u periodu koji sledi.

„Mesec dana nakon ukidanja vanrednog stanja, četvrtina kompanija se izjasnila da je tražnja za njihovim proizvodima/uslugama drastično smanjena pod uticajem krize. Sektori koji su pretrpeli najintenzivniji udar jesu turizam, transport i kreativna industrija, odmah posle njih, značajan je udeo firmi koje izveštavaju o drastičnom padu tražnje u sektorima industrijskih neegzistencijalnih dobara i IT-ja“, napominje naša sagovornica i dodaje da je svaka druga anketirana firma istakla da očekuje pad tražnje za proizvodima i uslugama.

Jedna od najvažnijih pouka iz ove ankete, kako kaže, jeste da se kao i u prethodnim talasima, i sada potvrđuje da je jedan deo privrede spremnije dočekao krizu, uspevši da promeni poslovni model i tako se prilagodi novim, kriznim okolnostima poslovanja.

„Pohvalno je da određeni broj firmi prepoznaje digitalizaciju kao važan segment preživljavanja COVID 19 krize i kao jednu od važnih lekcija naučenih tokom ovog perioda. U anketi nailazimo na primere firmi koje pronalaze nove tržišne niše, razvijaju nove poslovne modele, koriste svoje veštine i tako opstaju na tržištu sada i pripremaju teren za rast u budućnosti“, napominje Dragana Stanojević.

Bez obzira da li posluju samo na teritoriji Srbije ili ne, svaka treća firma je u istraživanju rekla da kao deo strategije oporavka vidi osnaživanje elektronske trgovine i otvaranje novih kanala oglašavanja, poput digitalnog marketinga.

Upravo to su uradili u maloj kompaniji gajbica.rs. Oni su u krizu ušli, poput svih nespremno, ali su brzo shvatili šta treba da rade, kako bi preživeli.

„Osnovani smo kao startap koji je u saradnji sa malim proizvođačima dostavljao voće i povrće kompanijama, pre svega su to bile IT firme. Kako je krenula epidemija kompanije su poslale radnike kućama i naš promet je pao na nulu“, priča Stevan Cvetković, osnivač Gajbica.rs.

Ubrzo su uvideli tokom vanrednog stanja da postoji potreba za dostavom i promenili kurs.

„Preorijentisali smo se i u roku od 10 dana povećali ponudu za 200 proizvoda, obuhvatili smo i hleb, testenine, mleko, sve ono što je neophodno za jedno domaćinstvo. Uspeli smo brzo da sa 40 do 50 dostava nedeljno dođemo do 130 i 150 nedeljno“, ističe naš sagovornik.

Po ukidanju vanrednog stanja, otvorene su pijace, situacija se vratila u normalu delimično i oni su sada, kako kaže, opet u problemu i moraju da razmišljaju šta će dalje.

„Tokom leta dostava voća i povrća generalno pada, kompanije još nisu vratile radnike na posao, imamo plan da širimo asortiman i nekoliko ideja, da preko dijaspore probamo da animiramo kupce, koji bi onlajn naručivali na primer za svoje roditelje, da regrutujemo kafiće i restorane i da preko njih možda povratimo nivo prodaje od ranije“, ističe Stevan Cvetković.