Fantomske firme izmiču poreznicima

Trgovinski sud u Beogradu juče nije odlučio o zahtevu da se kompaniji Si end Si odredi privremena mera zabrane raspolaganja imovinom, po tužbi koju je podnela firma ASAP, jer advokat tužioca nije imao propisno izdato ovlašćenje za zastupanje. Mera je trebalo da bude izrečena radi zaštite potraživanja, jer je ASAP od Hipo Alpe Adria banke otkupio kreditnu obavezu Si end Si kompanije, koja je kao zalogu za zaduživanje položila hipoteku nad nekoliko poslovnih objekata.
– Na ročištu smo postavili pitanje aktivne legitimacije ASAP, jer nema dokaza da je uplata kreditne obaveze izvršena. Advokat te firme je i tvrdio da novac još nije uplaćen. Zbog toga se postavilo i pitanje na osnovu čega su podneli zahtev za određivanje privremene mere a odgovor je bio da zapravo nisu ni imali nameru da vode spor, ali da su se sudu obratili kako bi primorali Si end Si na pregovore. Problem je bio i što punomoć advokata tužbe nije sadržala podatke o odgovornom licu u ASAP i određen je rok od tri dana da se taj nedostatak otkloni. Nisam sigurna da će to i uspeti, jer u Trgovinskom sudu u Beogradu postoji i tužba koju je u martu ove godine podnela Si end Si kompanija protiv banke i ASAP, kojom smo tražili da se poništi njihov ugovor o ustupanju potraživanja. I tada je učinjen napor da se pronađe vlasnik ASAP ili odgovorno lice te firme, ali to, po nalogu suda, nije uspela ni policija, jer on ne živi u Srbiji – izjavila je za Danas Mirjana Jovanović-Tomić, advokat kompanije Si end Si.
Inače, okolnosti pod kojima je otkupljena kreditna obaveza Si end Si vredna oko osam miliona evra, ni juče nisu bile mnogo jasnije, iako smo tumačenje zatražili od Hipo Alpe Adria banke, Narodne banke Srbije, Uprave za borbu protiv pranja novca i Poreske uprave. U Upravi za borbu protiv pranja novca uputili su nas na Poresku upravu. Iz Poreske uprave je stigao samo dopis da kontrolu poslovanja banaka vrši Narodna banka Srbije, a na dodatna pitanja kako ta institucija kontroliše novčane tokove i da li, u slučaju da je otkup duga obavljen, iznos od četiri miliona evra podleže oporezivanju, odgovor nije stigao. Iz Narodne banke dobili smo obaveštenje da ona nije nadležna za kontrolu računa firmi nego samo za banke.
– Već sam naslov (Gde se ‘’zaturilo’’ četiri miliona evra), ukazuje na pogrešno shvatanje da se potraživanja moraju prodavati po ceni koja je jednaka iznosu potraživanja. Neistinitost ovih tvrdnji ne tumačimo kao zlu nameru Danasa, već kao posledicu nerazumevanja postojeće regulative i poslovnih odnosa – navodi se u saopštenju koje je dostavila informativna služba Hipo Alpe Adria banke, i dodaje da se relevantni podaci o firmi ASAP, koja se u jučerašnjem članku spominje kao fantomska, mogu videti na sajtu Agencije za privredne registre, gde se, između ostalog, navodi se da je ona u statusu aktivnog privrednog društva, dok se na sajtu Narodne banke Srbije može videti njen poreski identifikacioni broj (PIB) i poslovni račun.
Problem je, međutim, u poreklu tog novca, a ne u iznosu sredstava kojima je dug otkupljen ili takvom poslovnom potezu, jer je sasvim logično da Banka može i treba da naplati obaveze od nesolventnog dužnika. Ali, podaci sa sajta Agencije za privredne registre o adresi firme nisu tačni, jer se ona ne nalazi u Mutapovoj 30 a, u stanu broj 16 na četvrtom spratu. Takođe, PIB koji je naveden na sajtu NBS, oduzet je rešenjem Poreske uprave, a ASAP zbog toga nije mogao da koristi poslovni račun niti da ostvaruje promet. M.