Firme koje nisu imale pad prihoda od države dobile 110 miliona evra mesečno 1Foto: FoNet/ Zoran Mrdja

I dok su najbolje prošle, kako je rekla predsednica CEVES-a Kori Udovički, srednja preduzeća, postoje i oni sektori gde su pojedini bili blokirani poput saobraćaja, ugostiteljstva, turizma.

„Najbolje, prema očekivanjima, prošla je trgovina hranom, pre svega, proizvodnja hrane i profesionalne i IKT usluge. Negde u sredini su mešoviti sektori industrija, osim prehrambene i građevina“, istakla je Udovički predstavljajući rezultate ankete na jučerašnjem onlajn panelu.

Mnogi su bili suočeni sa preprekama, poput skraćenog radnog vremena, poteškoća sa transportom, dok obezbeđivanje fizičke distance, kako je rekla, za MSP nije bila prepreka.

„Formalna zaposlenost nije drastično smanjena, a zašto pad nije tako veliki – zato što je neformalna zaposlenost u ovim uslovima stradala“, rekla je ona i napomenula da cela anketa odražava jednu žilavost malih i srednjih preduzeća. Oni, istakla je Udovički, ne žive na ivici egzistencije, a većina se tokom krize oslanjala na rezerve.

„Rekli su da bi izdržali još jedan talas bez prevelikog otpuštanja, četvrtina nije imala problema u poslovanju, ali tri četvrtine jesu imale problem sa isplaćivanjem radnika. Polovina od ukupnih preduzeća je reklo da se oslanjalo na rezerve, dve trećine su imale problema sa naplatom potraživanja, pre svega mala i mikro preduzeća koja dosta rade sa državom“, naglasila je Udovički.

Ona je istakla da nisu sva MSP koristila subvencije za minimalne zarade, da je odlaganje poreskih obaveza bilo zanimljivo za nešto više od 40 odsto njih, dok je u maju 50 odsto planiralo da uzme kredit od banke ili Fonda za razvoj. Udovički je naglasila je većina, više od polovine preduzeća reklo da nije koristilo kredite, ili ne tako često.

Subvencije države su, kako je rekla, dobro pripremljene i na isplatu minimalnih zarada svi su dobro reagovali. Ona smatra da je postojao napor da se subvencije usmere onima kojima je potrebno, ali i da blokirana preduzeća nisu dobila pomoć, dok je, s druge strane, 110 miliona evra mesečno izdvojeno za one koji nisu imali gubitak prihoda.

Ekonomista Svetske banke Leonardo Jakovone rekao je da u odnosu na neke druge zemlje u Srbiji nema puno odgovora oko IKT i inovacionih tehnologija, te da je na primer 80 odsto preduzeća u Poljskoj uložilo u digitalna rešenja, dok to u Srbiji nije slučaj.

„Da li postoji prepreka u Srbiji i ako postoji šta da se uradi da bi se olakšalo korišćenje digitalnih tehnologija“, upitao je Jakovone.

Istraživanje koje je tokom juna radila Privredna komora Srbije pokazalo je da se 73 odsto njih pribojava onoga što nosi drugi talas krize, dok se svaka druga firma plaši pada prihoda, a 40 odsto očekuje neku vrstu ograničenja povezan sa padom likvidnosti.

„Značajan broj firmi, 70 odsto je iskazalo da njihovo poslovanje na onlajnu nije moguće jer zavise od fizičkog prostora, pre svega to su one firme koje se bave proizvodnjom“, istakla je Vidosava Džagić iz PKS-a. Manje firme su više osetile krizu, rekla je, ali je najveći udar bio na one koje se bave izvozom, bez obzira da li su mala, velika ili srednja preduzeća.

Predsednik UO AmChama Zoran Petrović pokušao je da kroz primer njihovih 200 članica objasni koliko je negativan uticaj krize.

„Prošle godine 78 odsto njih je očekivalo rast, ove godine 60 odsto njih očekivalo je i rast zapošljavanja, a kakve su razmere krize dovoljno govori i to da 14 odsto sada misli o novim zapošljavanjima, 15 odsto o otpuštanjima“, rekao je Petrović.

On kaže da su očekivanja da pad profita do kraja godine bude 25 odsto, a pad prihoda i investicija po 30 odsto. Mere države je koristila polovina, naglasio je Petrović i rekao da je pomoć od 100 evra bila nepotrebna i da je bolje bilo podržati osetljive grupe građana. I on i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić smatraju da bi država prilikom raspoređivanja pomoći trebalo da bude selektivnija.

„Buduće mere treba da budu fokusirane na neke delatnosti, hotelijerstvo, saobraćaj, ali namenjene i onima kojima imaju veliki pad prihoda bez obzira u kojoj su delatnosti“, naglasio je Arsić. Država bi, istakao je on, trebalo da izdvoji dodatna sredstva za socijalnu pomoć, za siromašne, da odloži plaćanje poreskih obaveza za one koji imaju veliki pad prihoda, ili da produži period plaćanja kreditnih obaveza.

„Važno je spremiti odgovarajuću fiskalnu politiku za narednu godinu. Da se odustane od najava povećanja plata i penzija, da imamo zamrzavanje plata i penzija naredne godine, jedino na taj način bi moglo da se dođe do smanjenje deficita.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.