Javne investicije za kompanije bliske vlasti: Koje građevinske firme su ostvarile najveće prihode u 2025. godini?

Poslednjih godina država svoj ekonomski rast u velikoj meri zasniva na velikim infrastrukturnim projektima — od auto-puteva i brzih pruga, preko nacionalnog stadiona i projekta „EXPO 2027“, do beogradskog metroa i novih stambeno-poslovnih kompleksa.

Vlast upravo kroz građevinski sektor pokušava da održi visoke stope investicija i privrednog rasta, predstavljajući te projekte kao motor razvoja zemlje. Međutim, paralelno sa rastom državnih ulaganja, raste i broj poslova koje dobijaju iste domaće i strane kompanije, često kroz međudržavne sporazume, posebne zakone ili postupke bez klasičnih javnih tendera.

Među izvođačima se tako redovno pojavljuju firme bliske vlastima ili kompanije koje godinama učestvuju u najvrednijim državnim projektima.

Od „EXPO“ kompleksa, Nacionalnog stadiona i Beograda na vodi, do Moravskog koridora, metroa i železničke infrastrukture, poslove mahom dobijaju kompanije bliske vlasti, što se vidi i po ogromnim prihodima koje ostvaruju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, mogu se videti velike oscilacije u dinamici i vrednosti građevinskih radova u Srbiji poslednjih godina.

Ako se vratimo malo unazad, videćemo da je ovaj sektor beležio snažan rast tokom 2023. i početkom 2024. godine, ali je zatim ušao u izraženo usporavanje i pad tokom 2024. godine, kao i u prva tri kvartala 2025.

Najveći teret pada nosile su „ostale građevine”, odnosno infrastrukturni radovi, dok su radovi na zgradama bili stabilniji i u više kvartala ostali u plusu.

Međutim, u poslednjem kvartalu prošle godine, pojavio se prvi ozbiljniji signal oporavka.

U četvrtom kvartalu 2025. godine građevinska aktivnost, u odnosu na isti period prethodne godine, povećana je za 12,8 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama to povećanje iznosilo 10,6 odsto.

Vrednost izvedenih radova na zgradama beleži rast od 13,3 odsto, a na ostalim građevinama rast od 8,8 odsto u stalnim cenama.

Danas je analizirao koje građevinske kompanije su ostvarile najveće ukupne prihode prošle godine. Međutim, bitno je naglasiti da nisu sve kompanije objavile finansijske izveštaje za 2025, zbog čega naknadno može doći do korekcija na ovim listama.

Brojne građevinske firme ostvarile su milionske prihode u 2025. godini, međutim nisu sve ostvarile i profit, a neke su čak otišle značajno u minus.

Upravo jedno od njih je i državno preduzeće Putevi Srbije, koje je ostvarilo najveće prihode, od preko 536 miliona evra u prošloj godini, što je rast od četiri odsto u odnosu na 2024. godinu, kada su prihodi ove kompanije iznosili oko 516 miliona evra.

Međutim, neto gubitak Puteva Srbije porastao je za čak 97 odsto, sa 97,6 miliona na 192,2 miliona evra.

Ono što je uglavnom veza između svih njih, jeste da rade na najvećim državnim infrastrukturnim projektima.

Sve ove kompanije usko su povezane sa projektima poput „EXPO 2027“, Nacionalnog stadiona, metroa u Beogradu, novog Savskog mosta, Beograd na vodi, Moravskog koridora i slično.

Takva je i kompanija Pauer Čajna (POWER CONSTRUCTION CORPORATION OF CHINA), čiji su prihodi narasli za čak 123 odsto za godinu dana.

Naime, prihodi ove kompanije u 2024. godini bili su 220,3 miliona evra, dok su u 2025. godini porasli na neverovatnih 491 milion evra.

Međutim, uprkos više nego udvostručenim prihodima, ova kompanija je prošlu godinu završila sa neto gubitkom od 13,7 miliona evra, iako je u 2024. godina ostvarila profit od 10,3 miliona evra.

„PowerChina“ jedan je od izvođača radova na izgradnji Nacionalnog stadiona u Surčinu. Pored toga, ista kompanija potpisala je ugovor za Beogradski metro, vredan oko 720 miliona evra.

Ova kompanija, prema dostupnim podacima, učestvovala je i u uklanjanju Starog savskog mosta, a učestvuje i u gradnji novog. „PowerChina“ se u javnim izvorima pominje i kao ključni izvođač na kompleksu „EXPO“.

Ono što je problematično, jeste što se uz ovu kompaniju najčešće vezuje netransparentnost, kao i izostanak tendera, ali i tajnost ugovora.

Treća na listi je kompanija “Beograd na vodi”, ćerka firma kompanije “EAGLE HILLS WATERFRONT INVESTMENT L.L.C” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Prihodi ove kompanije u 2025. godini iznosili su 477,4 miliona evra, što je rast od 24 odsto u odnosu na godinu dana pre. U 2024. godini, prihod Beograda na vodi iznosio je 385,2 miliona evra.

Međutim, za razliku od prve dve sa ove liste, ova kompanija je ostvarila ogroman rast profita od čak 155 odsto.

U 2024. godini Beograd na vodi je zaradio 64,2 miliona evra, dok je profit kompanije u prošloj godini skočio na skoro 164 miliona evra.

Podsetimo, naselje Beograd na vodi se neprestano gradi i širi, pa ne čudi što su rezultati poslovanja ovakvi.

Na četvrtom mestu po prihodima bila je američka kompanija Behtel (BECHTEL ENKA UK LIMITED OGRANAK).

Ova kompanija imala je prihode od 436,2 miliona evra prošle godine, što je pad od tri odsto u odnosu na godinu pre, kada su prihodi iznosili 450,4 miliona evra.

Ipak, uprkos padu prihoda, kompanija je uvećala svoju dobit za čak 76 odsto. U 2025. godini profit je iznosio 50,1 milion evra, dok je godinu dana pre bio 28,4 miliona.

Ova kompanija dobila je posao izgradnje Moravskog koridora. Behtel je angažovan na poduhvatu za projektovanje i izgradnju auto-puta dugog 112 kilometara, koji povezuje koridore 10 i 11.

Najspornija tačka njihovog poslovanja jeste cena Moravskog koridora. Prema pisanju Forbes Srbija, prvobitno se govorilo o oko 900 miliona evra, dok je kasnije cena projekta narasla na oko 2,15 milijardi evra.

„Bechtel“ je za Forbes naveo da se jedinična cena nije promenila, već da je ugovor bio strukturiran tako da dozvoli kasniji razvoj i preciziranje projekta.

Druga sporna tačka je dodela posla bez klasičnog tendera, kroz poseban aranžman i leks specijalis.

Sledeća na listi našla se kompanija Milenijum tim (MILLENNIUM TEAM DOO), čiji su suvlasnici Stojan Vujko i Ivan Bošnjak.

Milenijum tim je ostvario prihode od 328,6 miliona evra u prošloj godini, što je rast od 25 odsto u odnosu na 2024. godinu, kada su prihodi iznosili 262,2 miliona.

Takođe, kompanija je uvećala i dobit za devet odsto, jer je u 2025. godini zaradila 21,8 miliona evra, dok je profit u 2024. bio 19,9 miliona.

Ova kompanija često se dovodi u vezu sa političkim strukturama u Srbiji, a učestvovala je i učestvuje na brojnim projektima – od Beograda na vodi, Kule Beograd, EXPO izložbe, Nacionalnog stadiona, pa do Novog mosta preko Save.

Izgradnja zgrada

Kada se pogledaju podaci koji su striktno u vezi sa izgradnjom zgrada, situacija je nešto drugačija. Na vrhu te liste nalazi se kompanija „Beograd na vodi“ o kojoj smo već pisali u tekstu.

Sledi je kompanija „W. D. Concord West DOO“, čiji je vlasnik Željko Drčelić, trenutni predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda.

U 2025. godini ova kompanija ostvarila je prihod od oko 196 miliona evra, što je rast od 35 odsto u odnosu na 2024. godinu, kada je ukupan prihod kompanije bio 145,2 miliona evra.

Profit ovog preduzeća u prošloj godini iznosio je 5,8 miliona evra, što je rast od 41 odsto u odnosu na godinu pre. U 2024. godini profit je iznosio nešto više od četiri miliona evra.

„Concord West“ učestvuje na izgradnji stambenog kompleksa u okviru projekta „EXPO“. Pored toga, u javnosti se pominje da je ova kompanija u konzorcijumu koji je dobio posao na izgradnji nove dečje bolnice Tiršova 2.

Takođe, tu su i projekti poput linijskog parka u Beogradu i drugi, a uglavnom ih povezuje jedno, to je da Drčelić i njegova kompanija dobijaju brojne velike poslove od države.

Treća na ovoj listi je kompanija „Energogroup DOO“, koja je u vlasništvu Dejana Brankovića.

Ova kompanija povećala je prihod za oko pet odsto u 2025. godini, sa ukupno 135 miliona evra. Godinu pre, u 2024. godini, prihodi ove kompanije iznosili su 128,3 miliona.

Međutim, profit „Energogroup DOO“ za ovih godinu dana uvećan je za 37 odsto. U 2024. godini firma je zaradila 10,3 miliona evra, dok je u prošloj godini zaradila preko 14 miliona evra.

Za razliku od prethodnih kompanija, „Energogroup“ uglavnom posluje kroz komercijalne i privatne projekte — Lidl, Majkrosoft, poslovni i stambeni kompleksi.

Sama kompanija tvrdi da ima više od 200 završenih projekata i da je jedan od većih privatnih izvođača u Srbiji.

Sledeća je kompanija „Karin Komerc MD DOO“, a suvlasnici ove kompanije su Jovan i Krste Dubroja.

„Karin Komerc“ ostvario je prihode u iznosu od skoro 124 miliona evra, uz rast od 23 odsto u odnosu na 2024. godinu, kada su prihodi iznosili 101 milion evra.

Neto dobitak kompanije uvećan je za 28 odsto, jer je prošle godine profit iznosio 1,6 miliona evra, dok je godinu pre bio nešto manji od 1,3 miliona.

Ova kompanija učestvovala je na izgradnji brze pruge Beograd–Novi Sad–Subotica–državna granica sa Mađarskom.

Pored toga, kompanija navodi učešće na projektima izgradnje fabrike Linglong, magistralnog gasovoda kroz Srbiju i Bugarsku, kao i na projektu Promenada Novi Sad.

Zanimljivo je da je ova kompanija bila deo konzorcijuma koji je kupio Jugoslovensko rečno brodarstvo. Portal Pištaljka pisao je da je država prodala JRB po ceni koja je bila dvostruko niža od procenjene vrednosti.

Peta na ovoj listi je kompanija „Strabag D.O.O.“, ćerka firma austrijske kompanije „Strabag“.

Ukupni prihodi ovog preduzeća u 2025. godini iznosili su oko 118 miliona evra, što je povećanje od 16 odsto u odnosu na godinu pre. U 2024. godini, kompanija je ostvarila ukupne prihode u iznosu od 101,4 miliona evra.

Međutim, profit Starbaga je gotovo prepolovljen za godinu dana. Profit je sa gotovo tri miliona evra u 2024. godini pao na 1,6 miliona u 2025.

Podsetimo, Strabag je izabran za glavnog izvođača prve faze luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa Marina Dorćol.

Prema pisanju Forbes Srbija, ova kompanija je dobila ugovor i za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Krnjači.

Ono što je zanimljivo jeste da je „Strabag“ žalbom oborio deo tendera za novu zgradu BAS-a, tvrdeći da konkursna dokumentacija ograničava konkurenciju. Republička komisija je delimično poništila tender i naložila izmene dokumentacije.