Građani potrošili 100 miliona evra preko interneta 1Foto: EPA-EFE/ HAYOUNG JEON

Pre samo pet godina onlajn kupaca bilo je upola manje.

Trend rasta ne posustaje, te je u 2019. onlajn kupovina povećana za 32,8 odsto u odnosu na godinu ranije, a kako je rekla državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, to povećanje je u odnosu na 2017. veće 118 odsto, u odnosu na 2016. i više od 300 odsto.

Matić je rekla da je Narodna banka Srbije u novembru saopštila da je ukupan iznos transakcija kupovine robe i usluga preko interneta u 2019. bio 12,3 milijardi dinara.

Osim velikog rasta onlajn trgovine, za 12 godina promenili su se i trendovi. Istraživanja su pokazala da su tokom 2008. građani Srbije preko interneta kupovali najviše knjige, časopise i muziku.

Danas je to malo drugačije, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 63 odsto onlajn kupaca u prošle godine pazarilo je sportske proizvode i odeću, 37,9 odsto kupovalo je nešto za domaćinstvo, nameštaj i igračke, dok je 23 odsto iskoristilo karticu da plati smeštaj za odmor.

Na listi artikala je dobro kotirana i elektronska oprema, ulaznice za kulturne događaje, i dalje knjige i novine, kao i igrice, filmovi, muzika. Hrana se najmanje kupovala preko interneta tokom prošle godine.

Godinama jedan od najposećenijih sajtova u Srbiji je KupujemProdajem na kom je u svakom trenutku aktivno oko 2,5 miliona oglasa iz najrazličitijih kategorija.

„U jednom danu poseti nas oko 300.000 naših sugrađana. Ako imamo u vidu i podatak da nas u toku jednog meseca poseti oko 35 odsto svih internet korisnika u Srbiji, odnosno da je 87 odsto svih internet korisnika u Srbiji nekada bilo na KupujemProdajem, jasno je da su naši sugrađani itekako naviknuti na kupovinu preko interneta“, kaže za Danas Miloš Aleksić iz ove kompanije.

KupujemPordajem ima milion i po registrovanih korisnika, i svi oni, kako kaže Aleksić mogu nešto ponuditi na prodaju putem besplatnih oglasa.

Zato se svakog dana pojavi od 50.000 do 60.000 novih oglasa u sistemu.

„Kod nas se najviše kupuje i prodaje isto što i u fizičkom svetu – telefoni, računari i drugi električni uređaji, zatim odeća i obuća, automobili i auto delovi, nameštaj. Ti trendovi se menjaju upravo onako kako se menjaju potrebe i navike potrošača“, ističe Aleksić. Prošle godine su, napominje, primetili povećano interesovanje za kategorije vezane za poljoprivredu – mašine, alate, oruđa i mehanizaciju za poljoprivredna gazdinstva.

Dobar deo naših građana se i dalje, međutim, ne odlučuje da kupuje onlajn.

Oni koji to rade ne troše mnogo novca, a poslednje istraživanje Programa za ekonomsku saradnju USAID pokazalo je da po internet korisniku u Srbiji imamo 72 evra prometa u e-trgovini, dok je u EU to deset puta više, u Hrvatskoj tri puta više.

Gotovo 60 odsto onih koji kupuju onlajn troše manje od 50 evra, a od ukupnog broja transakcija 12,6 odsto su oni koji kupuju robu u vrednosti od 100 do 500 evra.

Istraživanje USAID-a je pokazalo i da 76 odsto prometa u elektronskoj trgovini dolazi od onih koji trguju preko internet radnji, 20 odsto od kupovine na društvenim mrežama i svega četiri odsto od šopinga preko mobilnih aplikacija.

Predsednica Asocijacije E-Commerce Srbija Zorana Milidrag je nedavno prilikom predstavljanja ovog istraživanja istakla da je pet najvećih onlajn šopova u Srbiji ove godine imalo 40 miliona evra prometa.

Trećina korisnika interneta kupuje onlajn

U Srbiji je broj onih koji redovno pazare na internetu sa 18 odsto iz 2011. porastao na 34,2 odsto u 2019, dok 43 odsto korisnika još nije kupovalo ništa preko interneta. Ukupna vrednost tržišta elektronske trgovine veća od 3,4 biliona dolara, u Srbiji je ukupni prihod od e-trgovine u 2018. bio nekih 289 miliona evra, dok je prošle godine prebacio 300 miliona evra.