Foto: Zastava oružjeĐorđe Nestorović, izvršni direktor Zastave oružja za proizvodnju i tehnologiju, praktično „drugi čovek“ kragujevačke fabrike, krajem prošle nedelje smenjen je sa te funkcije.
Fabrički Nadzorni odbor Nestorovića je smenio, saznajemo, pod tačkom „razno“ na prošlonedeljnoj sednici tog organa upravljanja, a zaposleni u Zastavi i javnost o razlozima te smene nisu obavešteni. Smenjeni Đorđe Nestorović Zastavin je kadar, koji je svojevremeno bio i generalni direktor Zastave oružja i Zastavine fabrike kamiona.
U Zastavi oružju i ovome ćute i početkom ove sedmice, a ne oglašava se ni Nestorović koji danas nije odgovarao na pozive i poruke našeg lista. Generalni direktor Zastave oružja Mladen Petković navodno nije tražio smenu svog najbližeg saradnika zaduženog za proizvodnju i tehnologiju, već je Nadzorni odbor, sa pukovnikom Ivicom Marjanovićem na čelu, opet navodno, samoinicijativno sklonio Đorđa Nestorovića iz menadžmenta jedine domaće fabrike pešadijskog naoružanja, te lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu.
Kako je Zastava oružje fabrika od značaja za bezbednost zemlje, čiji je većinski vlasnik država, to iznenadna i neobrazložena smena izvršnog direktora Đorđa Nestorovića, prema mišljenju upućenih, nikako nije izraz samovolje pukovnika Ivice Marjanovića, već je novi dokaz o planovima predstavnika nadležnih državnih ustanova da proizvodnju i poslovanje te kompanije, koja gotovo kompletnu proizvodnju oružja izvozi u više od 40 zemalja širom sveta, stave pod svoju apsolutnu kontrolu i time utiču i na sve izgledniju promenu vlasničke strukture Zastavine fabrike oružja.
Zbog toga je, uostalom, krajem prošle godine, bez ikakvog obrazloženja, smenjen tadašnji generalni direktor Zastave oružja, pukovnik Milojko Brzaković, i na njegovo mesto, iz valjevskovg „Krušika“ doveden ekonomista Mladen Petković, sa kojim su u Kragujevac stigle i informacije Balkanske istraživačke mreže (BIRN) da je vidjenim trgovcima oružja (u tom kontekstu pominjan je i otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko – prim. Z.R. ) „Krušikove“ mine i druge proizvode prodavao znatno jeftinije od cene po kojoj ih je kupovala državna kompanija Jugoimport SDPR.
U prilog pretpostavci o „igrama moći“ u Zastavi oružju svedoči i činjenica da je smena Đorđa Nestorovića, koji je na mesto izvršnog direktora fabrike postavljen početkom godine, pokušana i pre dva meseca, ali taj pokušaj nije uspeo jer su Nestorovića, kako tvrde naši izvori u Zastavi, tada podržali šef BIA Bratislav Gašić i poznati trgovac oružjem Slobodan Tešić. Dva meseca docnije, Nestorovića je smenio Nadzorni odbor, koji stoji i iza prethodnog pokušaja, i koji je, svojevremeno, mimo znanja tadašnjeg ministra odbrane Zorana Đorđevića, u Zastavi oružju postavio pomoćnik ministra odbrane Nenad Miloradović, koji je i porodično vezan za fabriku oružja u Kragujevcu. Zašto je, u medjuvremenu, ostao bez podrške Gašića i Tešića, ne zna se.
Kako se Nestorović juče nije odazivao pozivima i porukama, to je bez odgovora ostalo i naše pitanje – da li je sa mesta izvršnog direktora za proizvodnju i tehnologiju Zastave oružja smenjen kako bi bila otklonjena i eventualna smetnja za predvidjeno masovnije uključivanje privatnih firmi u proizvodni proces te fabrike, što bi bio uvod u njenu dokapitalizaciju, odnosno delimičnu privatizaciju, koju omogućava lane usvojeni Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Taj zakon, podsetimo, omogućava inostranim i domaćim investitorima da postanu vlasnici do 49 posto kapitala Zastave i ostalih domaćih vodećih vojnih fabrika iz grupacije Odrambene industrije Srbije (OIS), s time što nijedan pojedinačno ne može da ima više od 15 odsto vlasništva u najznačajnim preduzećima OIS.
Da li je smena Đorđa Nestorovića, uvod u, kako se špekuliše, dokapitalizaciju i privatizaciju Zastave oružja, pouzdano još uvek ne može da se dozna. Nedavno je, odlukom direktora Mladena Petkovića, s posla bio isteran predsednik Sindikata Zastave oružja Dragan Ilić, koji je prošle godine predvodio višenedeljne proteste oružara protiv najavljene privatizacije fabrike. Ilić je, inače, na posao vraćen tek nakon žestokog pritiska domaćih i inostranih sindikata.
Indikativno je i da država i dalje, i uprkos zakonu koji joj to omogućava, ne prediuzima ništa da konvertuje neizmirene poreske obaveze Zastave oružja u ulog u kapitralu te fabrike, već dozvoljava da tone u „dužničko ropstvo“, koje sve ozbiljnije ugrožava poslovanje kompanije. Poreski i ostali dugovi, te gubici, koje zidaju kamate na dugove, Zastave oružja, prema najnovijim informacija, premašile su 16 milijardi dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
