Još 400 ljudi na jugu Srbije ostaje bez posla 1Foto: FoNet/ Ljiljana Stojanović

Kompanija Šinvon iz Niša, koja se bavi proizvodnjom električnih instalacija za automobile zatvoriće do kraja septembra jedan od pogona, zbog čega će delu radnika biti ponuđeno da pređu u neku drugu fabriku u okviru Jura korporacije, dok će veći deo ostati bez posla.

Krajem prošle godine u Juri Šinvon radilo je 676 ljudi, agencija Beta objavila je da bi 400 njih koji rade na određeno moglo da ostane bez posla, dok je za 264 ostavljeno do 11. septembra da odluče da li žele ili ne da pređu u neku drugu fabriku. Kao razlog za zatvaranje pogona, kako su mediji pisali ovih dana, navodi se veliki gubitak kompanije koja u Nišu radi od 2011. godine.

U Agenciji za privredne registre, prema dostupnim finansijskim izveštajima, gubitak se ne vidi, ali je neto dobitak iz godine u godinu sve manji. Prošlu godinu Šinvon je završio u plusu od 196 miliona dinara, dok je taj plus pre pet godina bio čak 486 miliona dinara.

Šta je pravi razlog zatvaranja i otpuštanja radnika, koji su o tome obavešteni na oglasnoj tabli preduzeća prethodnih dana, u kompaniji Šinvon nismo juče saznali. Odgovor nije stigao ni na pitanje koji će broj radnika ostati bez posla, kao i koliko njih je dobilo mogućnost da bira da li će preći na drugo radno mesto.

Poslovodstvo ove fabrike pitali smo i šta će biti sa onima koji to ne budu prihvatili, jer su radnici medijima rekli da neće biti otpremnina niti bilo kakvih drugih naknada za one koji napuštaju Šinvon i odlaze u drugu fabriku.

Problemi u Šinvonu najavljeni su početkom godine, kada 233 radnika nije dobilo produžetak ugovora o radu. Nova otpuštanja na jugu zemlje došla su svega dva meseca nakon što je Geoks iz Vranja zatvorio fabriku u kojoj je radilo 1.200 radnika.

Zajedničko za obe je da su i italijanski i južnokorejski investitor dobili subvencije države, uz sve ostalo Geoks je dobio i 9.000 evra po radniku, a Šinvon 10.000 evra za svako radno mesto.

Iako u slučaju Jure još nije reagovao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao je u slučaju Geoksa, najavivši da će rešiti problem i naći radno mesto onima koji su ostali bez posla. Krajem jula rekao je kako „planira do 15. septembra da ode u Vranje“ i nađe rešenje, da bi počekom avgusta već najavio da kreću pregovori sa kompanijom Teklas da se u Vladičinom Hanu zaposli 250 do 300 ljudi.

Sindikati nemaju precizne podatke o tome koliko je ljudi ostalo bez posla od početka ove godine, ali nemaju ni predstavu o tome kako će i da li država rešiti problem onima koji ostaju bez posla u firmama kojima je država kada ih je dovodila obezbedila određene, vrlo značajne privilegije.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković kaže da je činjenica da smo od 2015. imali razvojnu strategiju koja se uglavnom bavila time da očuva kakvu takvu zaposlenost i gde je akcenat bio na slabije plaćenim radnim mestima. To sada, napominje on, mora da se menja.

„Subvencije se vezuju za nisko plaćeni rad, a to onda isključuje mogućnost da vi pristojno platite svaki oblik zanatskog rada, ne samo visoko obrazovane. To mora da se menja, a država mora da preuzme ovu vrstu garancija, jer je praktično sve gradila na dosta visokim subvencijama“, kaže Stojiljković za Danas i napominje da se nijedna zemlja nije razvila samo na stranim investicijama.

On kaže da nije pristalica ekonomskog patriotizma, ali ističe da ako država s jedne starne daje garancije, ulaže i oslobađa pojedinih troškova strane investitore, onda je pitanje da li je trebalo tu vrstu rizika da preuzme i kada se radi o domaćim, neprivilegovanim poslodavcima.

Stojiljković kaže da odgovornost treba da snose svi i podseća kako svaka vlast u Srbiji računa na ponašanje birača samo do narednih izbora, koji su kod nas na godinu i po do dve.

„Moramo ih naterati da imaju neku dugoročniju strategiju na koju utiču i drugi, a kriza sa pandemijom posebno je pokazala da mora da se investira u digitalizaciju, pre svega u kvalitetno obrazovanje“, naglašava Zoran Stojiljković.

Nedostatak obrazovanja i znanja među onima koji kroje ekonomiju ove zemlje ključni je problem i za Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku.

On kaže da se automobilska industrija generalno menja i prebacuje na tehnologije koje su oslonjene na električnu energiju ili neke druge obnovljive energije i da je posledica svega toga i to da će mnogi dobavljači u auto industriji izgubiti deo posla.

Niz kompanija suočen je sa tim promenama u industriji, napominje Rajić, ali i sa padom prodaje automobila koji je prouzrokovala kriza i dolazi do toga da ima manje posla, naročito za one sa lošijim tehnologijama.

Polovina firmi u auto-industriji redukovala broj zaposlenih

Sada je Jura, juče je bio Geoks, a slična situacija će nas sačekati i sa drugim firmama, tvrdi Rajić.

„Tokom prve kovid godine, prema našim podacima, nekih 50 odsto firmi iz Srbije koje rade za automobilsku industriju redukovalo je radnu snagu za sedam-osam do 25 i 26 odsto. Upravo zbog tog pada jer ne možete da držite ljude za koje imate izdatke a nemate posla za njih, to je razumljivo“, napominje Dragoljub Rajić.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “Još 400 ljudi na jugu Srbije ostaje bez posla”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.