Kinezi jedino rešenje za prugu Beograd - Solun 1Foto: FoNet Zpran Mrđa

Međutim, iako postoji ozbiljna želja obe zemlje da se radi na tom poslu, reč je ipak o projektu koji je na dugom štapu, saznaje Danas.

Naime, u preduzeću Infrastruktura železnica Srbije bez obzira na najave dvojice premijera i dalje ne znaju kada bi radovi mogli da počnu, ko bi ih izvodio, koliko bi radovi trajali, ko bi ih finansirao i koliko bi koštali. Rečeno nam je samo da je sve još uvek u domenu razgovora Vučića i Ciprasa. Podsećanja radi, srpski premijer je izjavio da je cilj da se izgradi bolja pruga i put koji bi spajao Beograd i Solun.

– Da možemo za šest sati da povežemo Beograd i Solun – rekao je Vučić. Kako je istakao, za teretni saobraćaj od Budimpešte do Soluna preko Beograda potrebno je 49 sati, da je cilj da se do 2020. godine ta deonica pređe za manje od 30 sati, a da putnici od Beograda do Soluna mogu da stignu za šest sati. S druge strane, Aleksis Cipras rekao je da je s premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem počeo razgovor o izgradnji železničkog koridora od Soluna do Beograda.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da je modernizacija pruge Beograd – Solun veoma važan projekat ali i vrlo ambiciozan i stoga na „dugačkom štapu“.

– Koliko je u trgovinskom smislu važna ta saobraćajnica pokazuje činjenica da je bivša Jugoslavija svojevremeno, prepoznavši potencijal za trgovinu, razmišljala i delovala u tom pravcu. S obzirom da je Kina veoma zainteresovana da uđe na tržište Evrope, pruga Beograd – Solun dobija na značaju. Takođe je veoma važno što Kinezi Srbiju vide kao prvi stepenik u tom svom proboju i shodno tome sve je više njihovog kapitala u našoj zemlji. Logično je da će Kina shodno svojim ekonomskim ambicijama svakako u jednom trenutku biti zainteresovana za modernizaciju pruge Beograd – Solun. Pitanje je koliki je to prioritet u dugoročnoj kineskoj ekonomskoj strategiji i kada će Peking dati „zeleno svetlo“ za izvođenje tog projekta – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je reč o poslu koji nikako ne može biti sproveden brzo i da je najveća začkoljica za njegovu realizaciju velike finansije.

– Reč je o novcu sa kojim ne raspolažu ni Srbija ni Grčka. Govorimo o milijardama evra koje bi trebalo uložiti u modernizaciju kako bi transport putnika i robe bio brži i komforniji nego što je to slučaj sada. S obzirom da Kina ima najveći interes da prodre na evropsko tržište, upravo je ta zemlja ta u koju treba gledati kao na potencijalnog investitora za modernizaciju i remont pruge Beograd – Solun. Kada će to biti, u ovom trenutku je teško reći – naglašava Savić.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije takođe smatra da je reč o važnom projektu koji „može da se sprovede i da omogući podizanje brzine putovanja na 120 do 130 kilometara na sat“.

– Ta pruga već postoji, ali je potrebno da se u potpunosti remontuje odnosno modernizuje. To podrazumeva njenu rekonstrukciju za veće brzine kretanja, kao i postavljanje signalizacije i druge opreme. S obzirom da ta saobraćajnica omogućava povezivanje sa lukom Pirej čije su delove Kinezi već zakupili oni bi mogli da budu ti koji će finansirati projekat. Smatram da bi trebalo insistirati na tome da kineska strana izdvoji i neka bespovratna sredstva za izgradnju te železničke saobraćajnice umesto što stalno insistira na kreditiranju. Na taj način našim preduzećima nije omogućeno da inkasiraju zadovoljavajuće zarade jer su zbog kredita glavni nosioci posla kineska preduzeća. Ako bi bila izdvojena bespovratna novčana sredstva za modernizaciju pruge Beograd – Solun, ne bi profitirala samo naša građevinska preduzeća već bi to bilo i u interesu Kineza jer je ta saobraćajnica jedna od njihovih žila kucavica za ekonomski prodor ka Evropi. S druge strane, taj projekat za nas jeste značajan ali ne toliko koliko i za Kineze, jer Srbija ima i važnije saobraćajnice o kojima mora voditi računa, primera radi kad je reč o putnoj infrastrukturi, shodno tome ne bi bilo nerealno i nelogično očekivati od kineske strane da ne kreditira već uloži novac u realizaciju tog posla – zaključuje Rodić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.