Količine hrane u Srbiji dovoljne, ali kvalitet slab 1Foto: Stefana Savić

Po pristupačnosti hrane smo na 31, bezbednosti i kvalitetu na 39. mestu, nešto slabije naša zemlja je rangirana u kategoriji prirodnih resursa i dostupnosti hrane, dok je najbolje ocene Srbija dobila za programe za bezbednost hrane i nutricionističke standarde. Najlošiju ocenu Srbija je dobila za nestabilnost poljoprivredne proizvodnje i ispunjavanje obaveza u pogledu sigurnosti hrane i politike pristupa hrani.

– Kada pričamo o nestabilnosti poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu, na primer, otkup tovljenika treba da ide po kvalitetu i tako cena treba da se formira. Mi smo kao grupacija to pokrenuli, da se donese pravilnik na osnovu kog će se određivati cena po kvalitetu trupova na liniji klanja, da se znaju tačni parametri i koje je kategorije meso – objašnjava za Danas Nenad Budimović iz Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije šta je to što utiče na nestabilnost proizvodnje.

On napominje da se sada dodeljuju subvencije od 7.000 dinara po tovljeniku bez obzira na kvalitet i da za taj novac ne dobijamo kvalitet koji je potreban.

Onda se, kako kaže, dešava da naša prerađivačka industrija koja ima sklopljene spoljnotrgovinske ugovore mora da ima određen kvalitet i količinu, a često se desi da nema dovoljne količine tog kvaliteta, što pravi bitnu razliku i dovodi do nestabilnosti proizvodnje.

Slično je, kako kaže, i sa proizvodnjom mleka.

– Premija za mleko se daje prema količini, ne prema kvalitetu mleka. Svi koji proizvedu dobiju premiju od sedam dinara po litru, bez obzira da li je lošijeg ili boljeg kvaliteta. To je jedna od bitnijih stvari koje bi trebalo promeniti, a vezana je za rad Nacionalne laboratorije – ističe Budimović.

Količine hrane u Srbiji dovoljne, ali kvalitet slab 2

Kvalitet mleka ne treba da kontrolišu otkupljivači, naglašava, već neutralno telo, poput Nacionalne laboratorije. Iako ona radi više od godinu dana Budimović kaže da mali procenat analiza sprovede na nivou države i na godišnjem nivou, i da to treba rešiti.

Nenad Budimović kaže da je istraživanje Ekonomista pokazalo dobre rezultate što se tiče bezbednosti hrane, deklarisanja, nutritivnih izjava u šta je Srbija dosta uložila, ali i da i tu treba još raditi.

– Treba raditi na obuci malih proizvođača, kojih ima dosta, gazdinstvima koja imaju proizvodnju na farmama, koji proizvode sireve i mesne prerađevine. Tu imamo proizvodnju koja nije zanemarljiva. Od pomuženog mleka na godišnjem nivou od 1,5 milijardi litara, 860.000 litara ode u preradne kapacitete, ostalo završi u domaćinstvima, zelenim pijacama – kaže Budimović.

Da bi rezultati narednih godina bili bolji zato je, smatra on, bitno doneti pravilnike o oceni kvaliteta trupova na liniji klanja, uspostaviti da se premija za mleko isplaćuje prema kvalitetu i nastaviti sa obukom malih proizvođača mesa i mleka.

Uprkos „šarenolikim“ ocenama, od 2012. do prošle godine naša zemlja je popravila ocenu u istraživanju Ekonomista za čak 9,1, što je posle Omana i Kazahstana najveći rast među zemljama koje su bolje rangirane od nas. Ovo istraživanje, međutim, nije obuhvatilo zemlje regiona, osim Bugarske i Rumunije koje su obe bolje plasirane. Jedina evropska zemlja sa ovog spiska lošija od nas je Ukrajina.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Danas da su rezultati očekivani, da je ocena dostupnosti hrane zadovoljavajuća zato što mi možemo da proizvedemo za svoje potrebe, ali i da je sve što se ide dalje u tom kvalitativnom smislu naša pozicija sve lošija.

– Problem je sigurnost proizvodnje i to je posledica nestandardizovane primene agrotehnike. Mi ne možemo kao Holanđani, Danci, Francuzi da imamo pouzdan prinos kukuruza i da on varira plus-minus pet do 10 odsto u zavisnosti od agrometeorologije. Kod nas se to menja od godine do godine, jer nema pouzdanog pristupa proizvodnji i to je problem – napominje Galetin.

Poslednjih godina, kako kaže, hektarski prinosi rastu i kod nas, ali i dalje smo daleko od ovih zemalja sa kojima se merimo.

– Verujem da bismo ove godine mogli da imamo bolju primenu, ali to zavisi pre svega od finansijske kondicije proizvođača. Oni koji nemaju novca, baciće pšenicu i do juna je neće ni pogledati, oni koji imaju sredstava, oni će da ulažu i da podižu hektarski iznos – ističe Galetin, dodajući da bi značajno pomoglo i kada bi agrarni budžet bio izdašniji.

Finska najbolja

Na vrhu liste zemalja koje imaju najbolje ocenjeni globalni indeks bezbednosti hrane su Finska (sa ocenom 85,3) i Irska (83,8), a iza njih su Holandija, Austrija i Češka. SAD su na 11. mestu, Nemačka je 13, baš kao i Novi Zeland, Danska i Italija. Među prvih 10 su uglavnom zemlje iz Evrope, osim Izraela na osmom i Japana na devetom mestu. Najlošije rangirani na Ekonomistovoj listi su Jemen, Sudan i Zambija.

close
Količine hrane u Srbiji dovoljne, ali kvalitet slab 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.