„Podrška građana EU stabilna, ali ne zahvaljujući vlasti“: Ko u Srbiji najviše podržava ulazak Srbije u Uniju?

Kako su naveli, podrška članstvu najviša kod osoba starosti između 18 i 29 godina, a najniža je kod populacije od preko 60 godina. Zanimljivo je da skoro četvrtina građana (23,9 odsto) veruje da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju, 21,9 odsto ne zna da proceni, a samo 6,9 odsto veruje da će se to dogoditi pre 2030. godine.

Takođe, ovo istraživanje pokazuje da više od 40 odsto ispitanika veruje da su za EU važniji njeni geopolitički i ekonomski interesi, poput litijuma i sankcija u Rusiji nego demokratski razvoj Srbije, dok gotovo polovina misli da EU ne primenjuje ista pravila za sve kandidate za članstvo.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je da EU treba još mnogo toga da uradi u javnoj komunikaciji da prenese prave informacije o Uniji građanima Srbije koji su u nedavnoj anketi pokazali sumnju u prave motive Unije za proširenje.

Nikola Parun, politički analitičar, kaže za Danas da je taj procenat podrške stabilan kroz godine, dodajući da je neverovatan imajući u vidu neprekidnu antiEU i antizapadnu propagandu koja se dešava unazad 35 godina jače ili slabije na većini medija i od strane velikog dela javnih ličnosti.

“Ta propaganda dolazi i sa pozicija vlasti i sa pozicija dela opozicione javnosti, što partijske, što nepartijske/danas studentske. Zalud racio – a EU je ubedljivo najveći ekonomski partner, firme iz EU su poslodavci sa najvišim standardima, to je najveći donator srpskim školama i bolnicama; taj megaentitet je prokazan kao neprijatelj srpstva, a tih 40% postoji uprkos svim pritiscima i svaka im čast na hrabrosti da se izraze i ostanu pri zdravim uverenjima”, objašnjava Parun.

Natan Albahari, međunarodni sekretar Pokreta slobodnih građana, ocenjuje da nije iznenađujuće što podrška članstvu Srbije u Evropskoj uniji među građanima ostaje na relativno niskom nivou, dodajući da je glavni razlog za to svakako je politika vlasti predvođene Aleksandrom Vučićem.

“Tokom poslednje decenije, zahvaljujući gotovo potpunoj kontroli medijskog prostora, građani su bili izloženi kontinuiranoj kampanji relativizacije i osporavanja Evropske unije, njenih institucija i vrednosti. Evropska unija se u javnosti uglavnom predstavlja kao izvor finansijske pomoći i ekonomskih koristi, a ne kao politička i vrednosna zajednica kojoj Srbija želi da pripada. Kada Brisel finansira projekte ili investicije, to se ističe kao uspeh vlasti. Kada traži reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija ili izbornih uslova, to se često predstavlja kao mešanje u unutrašnje poslove Srbije. Istovremeno, godinama se promoviše narativ o Rusiji, Kini i drugim autokratskim režimima kao bližim i pouzdanijim partnerima od evropskih država”, objašnjava naš sagovornik.

Međutim, kako navodi, odgovornost ne snosi samo vlast u Srbiji, već značajan deo odgovornosti leži i na pojedinim evropskim zvaničnicima i državama članicama koje su godinama tolerisale urušavanje demokratskih standarda u Srbiji.

“Takav pristup je kod velikog broja proevropskih građana stvorio utisak da Evropska unija nije dovoljno dosledna u odbrani sopstvenih vrednosti. Tek u poslednjih nekoliko godina vidimo jasnije poruke i odlučniji odnos prema vlastima koje Srbiju udaljavaju od evropskog puta”, kaže Albahari.

Dodaje da je važno imati u vidu i način na koji se istraživanja sprovode. On objašnjava da se građanima se najčešće postavlja binarno pitanje da li su za ili protiv članstva u Evropskoj uniji, dodajući da takva metodologija ne pokazuje nijanse u stavovima građana.

“Veliki broj ljudi ima određene rezerve prema pojedinim politikama EU, ali istovremeno smatra da je članstvo Srbije u Uniji najbolji dugoročni interes države. Kada bi pitanje bilo postavljeno kao izbor između evropskog puta i drugih geopolitičkih alternativa, podrška evropskim integracijama bi verovatno bila značajno veća”, poručuje.

Albahari ističe da se poverenje građana u evropski projekat može obnoviti jedino kroz istinski proevropsku vladu koja će dosledno sprovoditi reforme i omogućiti građanima da osete konkretne koristi evropskih integracija.

“Pre svega, reč je o borbi protiv korupcije i nepotizma, jačanju vladavine prava, nezavisnih institucija i tržišne ekonomije oslobođene partijskog uticaja. Srbija istorijski, politički i civilizacijski pripada evropskom prostoru. Građani će tu činjenicu mnogo lakše prepoznati kada budu živeli u državi koja zaista funkcioniše po evropskim pravilima i evropskim vrednostima”, zaključuje.

Robert Kozma, poslanik Zeleno-levog fronta, kaže da ukoliko se uporede ovi podaci sa istraživanjem Eurobarometra iz maja prošle godine zapravo vidimo povećanje podrške članstvu Srbije u Evropskoj uniji za oko 5 odsto. Prema njegovim rečima, nekoliko razloga doprinosi tome da je podrška za članstvo u Evropskoj uniji u proteklim godinama maksimalno do 39-40 odsto među građanima Srbije.

“Prvi je da građani ne vide skoru mogućnost ulaska u Evropsku uniju. Ukoliko bi EU odredila potencijalni datum ulaska Srbije u Evropsku uniju uz jasno naznačavanje da je striktan uslov da Srbija postane demokratija, da se uspostavi vladavina prava i pravna država, lično verujem da bi veći broj građana bio motivisan da se bori i za smenu autoritarnog režima i za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Drugi razlog je propaganda kriminalno-koruptivnog režima Aleksandra Vučića da građani Srbije nemaju koristi od Evropske unije i da su ekonomski odnosi Srbije vezani za druge države. Ta zabluda koju režim servira vidi se u pogrešnoj percepciji građana da Kina i Rusija daju veću finansijsku podršku Srbiji nego Evropska unija”, objašnjava naš sagovornik.

Kao treći razlog Kozma navodi dugogodišnji manjak kritičnosti Evropske unije prema autoritarnom režimu Aleksandra Vučića.

“Setimo se samo nekadašnjih pozdrava Ursule fon der Lajen sa „dragi, Aleksandre“. Ovo je posebno pogađalo onaj deo građana Srbije koji su zapravo za bliže veze i pristupanje Evropskoj uniji jer ih je ćutanje EU guralo u apatiju. Međutim, u proteklih godinu i po dana vidimo jasnu promenu pristupa Evropske unije prema predstavnicima kriminalno-koruptivnog režima, što je ogromni uspeh protesta građana i studenata, ali i jasne i targetirane kampanje prema evroposlanicima, predstavnicima Evropske komisije i predstavnicima država članica od strane parlamentarne opozicije. Mi iz Zeleno-levog fronta smo ponosni što smo kao članica Evropske zelene partije doprineli jasnijem i kritičkijem opredeljenju Evropske unije prema kriminalno-koruptivnom režimu aleksandra Vučića”, zaključuje.