Đurićev paradoks: Otišao u SAD da blati građane

Ovakvim nastupima naše Ministarstvo spoljnih poslova nastavlja problematičnu praksu da spoljnopoliticke akcije, narocito one pozitivne, napominju, optereti našim unutrašnjepolitickim kontroverzama ili namerom da diskredituje svoje političke protivnike. U protestima u Albaniji Vučić vidi priliku da se i protesti u Srbiji predstave kao težak oblik napada na državu, terorizam, i da se osude spolja. Ali krvave šake su, ističu sagovornici, simbol tragičnih posledica koje u našem društvu ostavlja korupcija.

Đurić se, verovatno vodeći se “ključnim rečima” (terorizam i političko nasilje), “istakao” govoreći o, kako je rekao, “nasilju “krvavih šaka“ na ulicama Srbije tokom prošle godine”.

„Delovanje ekstremističkih organizacija, kao što je Antifa, kao što su Krvave šake, organizacije koje napadaju Skupštinu Srbije, javne institucije, sudove, koje izazivaju nasilje i nerede na ulicama, jeste političko nasilje, koje po oceni i kvalifikaciji pravosudnih organa ponekada i prelazi granice terorizma“, naveo je, između ostalog, Đurić.

Natan Albahari, internacionalni sekretar PSG, za Danas kaže da Đurićeva izjava deluje kao još jedan očajnički pokušaj vlasti da se po svaku cenu približi Trampovoj administraciji, čak i po cenu obmanjivanja američkih partnera o stvarnom stanju u Srbiji.

– Protestni simbol krvavih ruku nastao je kao podsećanje na odgovornost za tragediju u Novom Sadu, a ne kao simbol terorizma. Pokušaj da se građanski protesti predstave kao ekstremizam ili politički terorizam nije samo netačan, već predstavlja pokušaj diskreditacije desetina hiljada građana koji traže odgovornost institucija – navodi on.

Prema njegovim rečima, paradoks je da upravo vlast koja godinama koristi pritiske, targetiranje neistomišljenika, prekomernu silu prema demonstrantima i zloupotrebu institucija danas pokušava sebe da predstavi kao žrtvu političkog nasilja, dok u isto vreme u Vladi Srbije sede ministri koji javno pozivaju na etničko čišćenje Kosova.

Plasiraju laži i politički spin

– Još je veći paradoks što upravo oni koji godinama optužuju opoziciju da „blati Srbiju po svetu“ danas obilaze strane prestonice šireći neistine o sopstvenim građanima i opoziciji, ne bi li obezbedili političku podršku za opstanak na vlasti. Umesto da američkim partnerima ponude objektivnu sliku stanja u Srbiji, oni plasiraju laži i politički spin – ističe Albahari.

I dodaje da iako se ne moramo slagati sa svakom politikom administracije predsednika Trampa, za Srbiju je od ključnog značaja da ima dobre odnose sa SAD.

– Međutim, način na koji se vlast odnosi prema američkim partnerima, uključujući i pokušaje predsednika Vučića da mimo ustaljenih diplomatskih kanala i po svaku cenu dođe do sastanka sa predsednikom Trampom, pokazali su se kao skandalozni i ne priliče ozbiljnoj državi. Spoljna politika ne može da se vodi traženjem lične političke podrške od pojedinih lidera, već doslednošću, kredibilitetom i poštovanjem međunarodnih partnera – ukazuje Albahari.

Čime se bavi “Vučićev ushićeni poltron“?

Slično misli i kopredsednik ZLF Radomir Lazović koji kaže da “Vučićev ushićeni poltron koristi funkciju ministra spoljnih poslova za partijske potrebe, odnosno za pokušaj očuvanja Vučića na vlasti”.

– Krvave šake su simbol tragičnih posledica koje u našem društvu ostavlja korupcija, ali su i poziv na odgovornost najviših državnih funkcionera koji su svojim korupcionaškim dilovima doveli do stradanja građana. Svima je jasno ko je odgovoran i za pad nadstrešnice i za brutalnu represiju koja se vodi protiv opozicionih predstavnika, studenata, prosvetara i svih nepodobnih građana – naglašava Lazović za Danas.

Boris Varga, politikolog i novinar, konstatuje da vlast i Vučić lično sve vreme pokušava da se približi Trampu i dobije njegovu političku podršku, što mu zbog više razloga nije uspevalo.

– Naprednjački režim koristi okolnosti u regionu jugoistočne Evrope da je Tramp izgubio personalnog saveznika u Mađarskoj, Viktora Orbana, ali i proteste “Flamingo revolucije” u Albaniji. Mosovni protesti u Albaniji postali su suprotstavljanje osionim finansijskim interesima porodice Tramp i iskorumpiranom režimu Edija Rame. Vučić tu vidi priliku da se i protesti u Srbiji predstave kao težak oblik napada na državu, terorizam, i da se osude spolja. U kontekstu sveta jakih lidera, Vučiću je za dalje autokratsko vladanje Srbijom neophodna podrška SAD i jedino se plaši Trampa, što se videlo po njegovim reakcijama nakon hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura – skreće pažnju Varga.

On napominje da Vučićeva odluka da raspiše izbore i upregne sve snage da na njima “pobedi” podrazumeva pre svega obračun sa studentskim pokretom koji, sudeći po istraživanjima, ne gubi već samo dobija na snazi.

Ako Vučić dobije podršku Vašingtona, Srbiju čeka težak period 

– Istovremeno, predstavljanje studenata i građana, koji traže uspostavljanje vladavine prava i demokratskih vrednosti, kao terorista nastavak je transformacije političkog sistema Srbije u teže autokratske oblike i priprema za još represivnije mere protiv neistomišljenika. Vučić se po pitanju represije ugleda na Belorusiju i Tursku, ukoliko dobije političko podršku Vašingtona, Srbiju, njenu mladost i demokratiju čeka težak period – navodi on za Danas.

Međutim, dodaje, protesti u Srbiji i Albaniji govore o “balkanskom ustanku” protiv korupcije, agresivnog kapitala i stabilokratije, koji bi mogli postati i širi trend među državama sa oslabljenim institucijama, jer mladi ljudi u tim državama ozbiljno ogoljuju dvoličnost demokratskih država i ukazuju na krizu zapadnih vrednosti.

Za karijernog diplomatu u penziji Milovana Božinovića ovakvim nastupima naše Ministarstvo spoljnih poslova nastavlja problematicnu praksu po kojoj je već duže od deceniju prepoznatljivo: da spoljnopoliticke akcije, naročito one pozitivne, optereti našim unutrašnjepolitickim kontroverzama ili namerom da diskredituje svoje političke protivnike.

Prema njegovim rečima, ovih nedelja prisustvujemo sveobuhvatnoj akciji vlasti u cilju da buduća srpska spoljna politika u znatno većoj meri uvaži američke predstave o miru i stabilnosti našeg regiona.

Tema „krvave ruke“ strano telo

– To nužno implicira odustajanje od nekih premisa naše spoljne politike kakva se do sada vodila, i to ne samo pod ovom vlašću. Ako bi rezultat bio stabilno poverenje izneđu dve države i, s time zajedno, razgradnja ukorenjenog narodskog antiamerikanizma, to bi već bilo značajno postignuće. U tom novom, potencijalno plodotvornom ambijentu nekakvog uspona srpsko-američkih odnosa tema „krvave ruke“, i to u interpretaciji istaknutog predstavnika vlasti („režima“) jeste strano telo koje može pokvariti utisak o ciljevima svih ovih aktivnosti – objašnjava Božinović.

Ili je, navodi on, još jedna naivna domišljatost koju će svi učesnici te konferencije lako pročitati.

– To će biti ona ista senka diplomatske manjkavosti i inferiorne brzopletosti koja je, u značajnoj meri, pratila nedavne posete Parizu i Kijevu – zaključuje Božinović.