Koliki su troškovi života u zemljama Evropske unije?

Takav standard po pravilu proizilazi iz dobrog ekonomskog statusa zemalja članica, na koji, pored brojnih faktora, utiče i trgovina koja se među ovim zemljama odvija bez naplate poreza. Posledica takve ekonomske organizacije su jeftinije cene hrane i generalno raznovrsne robe nego u državama koje nisu deo EU.

Međutim, situacija ipak nije ista u svakoj od država članica, pa su tako cene određenih roba i usluga u nekima paprene, a u drugima prilično pristupačne.

Tako na primer, prema podacima Eurostata, pivopije na severu kontinenta – u Norveškoj – moraju i te kako da odreše kesu, ako žele da uživaju u alkoholnim napicima, za razliku od naših suseda Bugara, koji su na samom dnu lestvice kad je reč o cenama.

Cene hrane su bez premca najviše u Švajcarskoj, a najniže kod naših suseda Rumuna, na nivou čitave EU, a kad je reč o kupovini automobila, najskuplja su vozila u Danskoj, a najjeftinija u Slovačkoj.

Sa ažuriranom vizualizacijom podataka možete lako da uporedite nivoe potrošačkih cena u različitim zemljama EU 2018. godine. Jednostavno izaberite proizvod ili uslugu da biste videli zemlju EU ili EFTA sa najvišim i najnižim nivoima cena ili izaberite zemlju da biste videli gde se ona nalazi u odnosu na druge zemlje.

Napomena: Indeks nivoa cena (PLI), koji je predstavljen u interaktivnoj grafici Eurostata ispod, izražava nivo cena u datoj zemlji u odnosu na drugu zemlju (ili grupu zemalja kao što je Evropska unija), deleći paritete kupovne moći (PPP) sa trenutnim nominalnim kursom.

Ako je indeks nivoa cena neke zemlje veći od 100, dotična zemlja je relativno skupa u odnosu na onu u kojoj se poredi (na primer EU), a ako je indeks nivoa cena niži od 100, onda je zemlja relativno jeftina u odnosu na drugu zemlju.

Indeksi nivoa cena nisu namenjeni strogom rangiranju zemalja. U stvari, oni samo daju naznaku reda veličine nivoa cena u jednoj zemlji u odnosu na druge, posebno kada su zemlje grupisane oko veoma uskog raspona rezultata.