Lepota ekonomije

Ruža Ćirković KAD ĆE NOVI IZBORI: Pričao mi je jedan stariji kolega, kad je nekad davno pratio Tita u Etiopiju, kod našeg druga, a etiopskog cara Haila Selasija. Dolazi ta naša delegacija, a Haile sedi gore na tronu, a ispred njega, sa svake strane, po jedna opasna zver, mislim da se radilo o lavu. Ako nije o lavu, o tigru je sigurno. Uživo. Tad se nisam baš razumevala u pitanja protokola, pa nisam pitala kako je to promaklo našem protokolu, tek naša se cela delegacija, hrupivši pred careve zveri dobrano štrecnula. I Tito. Ali on samo na sekundu. Ni toliko. Na pola. I onda se ispravio, pomilovao lava. Pa se pozdravio sa carem. I tako se definitivno kvalifikovao za carskog prijatelja. Jeste li gledali ovo u nekom spotu? Da niste, što bi rekli Sremci. Titu nisu bili potrebni predizborni spotovi. Kad je bio doživotan. Ali, tek pošto je pomilovao lava. Sva su mi ova sećanja iz malog mozga prošle nedelje ispovrtili politički analitičari, šokantnom nadom da će još neodržani parlamentarni izbori, koliko za tri meseca biti ponovljeni. Ne zato što smo mi svikli na predizborne kampanje, konvencije, spotove, sve moguće umetničke Bore i fazone, pa bez njih više ne možemo, nego zato što je Voja Koštunica svikao na mesto premijera. Jer, ako se ispostavi da vladu formira Demokratska stranka, pa ona još insistira na Boži zvanom Derikoža kao premijeru, onda nam nema druge-nego ponovo izbori. Jer DS i DSS mogu da vladaju samo zajedno. A teško je zamisliti da bi Voja Koštunica mogao da bude u „Zajedno“, a da ne bude premijer. Ili premijer ili nema „Zajedno“. A kakve to veze ima sa doživotnim Titom i carevim zverima? Ima. Kad je Mlađa pomilovao kuče, Vuk poljubio jagnje, a Boris tele, mislila sam, Voji Koštunici nema druge do da kod Vuka Bojovića poljubi krokodila. Ili da pošalje Velju. A l i, nije lako biti doživotan. Srećom, sem političara i njihovih analitičara ima i ekonomija. Na Beogradskoj berzi je prošle sedmice bilo mirno. Nije bilo povlačenja investitora. Prinos na državne obveznice se uobičajeno smanjuje, što znači da njihov rizik ne jača. Ekonomski časopisi iz regiona ovih dana šire mrežu dopisnika iz Srbije. Ništa ne govori da će biti nekog loma. U ekonomiji je dva plus dva četiri. Uvek, sem kad političari kažu da je pet.
KAD ĆE NOVI GUVERNER: DS kandidat za premijera Boža Đelić poručio jeda njegova stranka, na prvoj sednici novog parlamentarnog saziva (ako do nje dodje), neće glasati da na mesto guvernera naše centralne banke bude izabran novi čovek. Nego će baš naprotiv insistirati na tome da Radovan Jelašić još dve godine mandata odradi do kraja. Ko ovaj tekst čita, sada već zna koliko ova objava stvarno vredi. U prošli četvrtak i petak moglo se samo spekulisati : je li Boža ovu poruku emitovao Dinkiću u susret ili uznos. Ali, s obzirom na predizborne sondaže, teško da je uznos. Sem ako je skroz neobavešten od tajnim medjuodnosima Dinkić-Jelašić. Što je malo teže za pretpostaviti. Mada je moguće da Đelić značaj ovog personalnog rešenja za buduću političku kombinatoriku, glede Dinkića, sigurno pomalo precenjuje. Ova bi poruka svuda u svetu bila jedna od važnih garancija, ako ništa drugo, buduće monetarne stabilnosti. Ili kontinuiteta dosad zauzetog monetarnog pravca. Računajući svakako na male opuštajuće korekcije. Kojima smo tokom poslednjih mesec dana već svedoci. Jelašić, dakle, do daljeg sigurno ostaje. Ukoliko DS formira vladu. DSS nije ni pretio njegovim smenjivanjem i teško da je za to mesto sada zainteresovan. A ukoliko se izbori ponove. Onda tek ne pitaj. Pošto je u Demokratskoj stranci (bila) vrlo uvažavana, mora da je na ovakav stav DS uticala i bivša guvernerka Kori Udovički. Nije jasno čemu se ima zahvaliti njeno izostavljanje iz svih javnih (i ženskih) kombinacija, a s obzirom na njenu vrednoću i objektivnost.