Foto: EPA PHOTO OLIVER HOSLET (Ilustracija)

Upravo će ovaj sporazum, uz razgovore o Turskom toku, biti i jedna od glavnih ekonomskih tema o kojoj će predstavnici srpske vlasti razgovarati sa ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevim, koji sutra dolazi u Beograd.

Sporazum će, prema rečima Ljajića, biti potpisan narednog petka kada je u Moskvi i sastanak premijera zemalja članica Evroazijske unije (EAEU).

Ministar trgovine kaže da je ovaj sporazum uvek u pet glavnih motiva zbog kojih strani investitori dolaze u Srbiju. Na pitanje u kojoj meri i da li ovakav sporazum može da utiče na naše trgovinske odnose sa EU, Ljajić ističe da on nije u suprotnosti sa SSP koji smo potpisali sa EU.

– Mi imamo pravo da sklapamo sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama, sve dok ne postanemo punopravna članica EU. Tada moramo da raskinemo sve slične sporazume, jer postajemo deo spoljnotrgovinskog režima EU. To nije nikakva nova praksa, koja važi samo za Srbiju, već je to pravilo koje je važilo za sve novoprimljene članice, recimo za Hrvatsku koja je poslednja pristupila EU – napominje Ljajić.

On kaže da nije tačno da mi potpisivanjem sporazuma pristupamo EAEU, već da se ovde radi o klasičnom sporazumu o slobodnoj trgovini i da tu „nema nikakvih političkih elemenata“.

Članice Evroazijske unije koja je oformljena pre četiri godine, osim Rusije, su još Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan.

Prema ranijem Sporazumu o slobodnoj trgovini koji Srbija sa Rusijom ima još od 2000. veliki deo proizvoda je i do sada mogao da se izvozi bez carine. Međutim, kako je Rusija potpisivale sporazume sa drugim zemljama iz okruženja, lista proizvoda koje možemo iz Srbije da prodajemo bez carine u Rusiju se menjala. Osim sa Rusijom, Srbija već sada ima slične sporazume i sa Belorusijom i Kazahstanom, ali ne i sa ostalim zemljama ove Unije.

Zato će nakon potpisivanja sporazuma sa EAEU Srbija ubuduće ne samo u Rusiju, nego i ostale zemlje članice ove Unije robu moći da prodaje bez plaćanja carine. Inače, tržište ovih pet članica EAEU ima ukupni bruto domaći proizvod koji premašuje 1.900 milijardi američkih dolara.

Najviše trgujemo sa Rusijom

Prema podacima za prošlu godinu, ukupna robna razmena naše zemlje sa zemljama EAEU bila je 3,4 milijarde dolara, od čega je samo sa Rusijom razmena iznosila tri milijarde dolara. Srbija u Rusiju najviše iznosi jabuke, čarape, hartiju i karton, lekove, spoljne pneumatske gume, pumpe, sir, jagode, dok najviše uvozimo naftu, gas, bakarnu žicu, sirovi aluminijum.

Povezani tekstovi