Foto: EPS

Ubedljivo najviše kompanija na ovoj listi ima Poljska, čak 175, a za njom Mađarska, Češka i Rumunija.

Centralna i Istočna Evropa (CIE) imala je odličnu godinu sa prosečnim rastom od 4,5 odsto, najviše u poslednjih osam godina. Tome je doprineo i rast ekonomije Evropske unije u koju ide 80 odsto izvoza CIE zemalja. Takođe, značajan trgovinski partner je i Rusija koja je takođe zabeležila privredni rast.

Zajedno sa BDP-om poboljšani su i rezultati najvećih kompanija, pa je njih 500 završilo godinu sa rastom prometa od 11,2 odsto koji je dostigao 652 milijarde evra, a povećana je i zaposlenost u ovim kompanijama za 4,7 odsto i one sada zapošljavaju 2,4 miliona ljudi. Profit ovih kompanija je povećan za 16,2 odsto.

Najbolje plasirana kompanija iz Srbije na ovoj listi je JP Elektroprivreda Srbije koja je sa 72. mesta 2016. skočila na 65. mesto prošle godine. To je posledica pre svega rasta prihoda kompanije koji iznosio 2,1 milijardu evra. Na 80. mestu našao se NIS, koji je skočio za 14 mesta sa prometom od 1,8 milijardi evra. Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) zabeležili su značajan pad sa 152. na 211. mesto u skladu sa padom prometa od 14 odsto na 927 miliona evra. Slede dve maloprodajne kompanije Delez na 251. i Merkator S na 269. mestu. Inače, u 2016. godini Merkator S je bio ispred Deleza, ali je prošle godine imao pad prometa za 15 odsto, velikim delom kao posledicu problema u matičnoj kompaniji Agrokoru. Na 282. mestu našao se Telekom Srbija, zatim slede dve kompanije kojih nije bilo na listi pretprošle godine. Naime, smederevska železara u vlasništvu kineskog HBIS-a je imala rast prihoda od 122 odsto pa se našla na 313. mestu sa 659 miliona evra, dok je NELT sa 655 miliona evra na 315. mestu. NELT je i jedina kompanija u domaćem privatnom vlasništvu među srpskim firmama na listi 500 najvećih u CIE. Ostale su ili državne i bave se uglavnom energetikom ili u vlasništvu inostranih korporacija. Takvi su i JP Srbijagas na 362. mestu i Tigar tajers na 386. mestu koja je „uskočila“ na listu zahvaljujući prošlogodišnjem rastu prihoda od 60 odsto.

Na listi 50 najvećih kompanija Zapadnog Balkana najviše firmi dala je Hrvatska, njih 17, zatim Slovenija 16, pa Srbija sa 11 i BiH i Makedonija sa po tri kompanije. Ovih 11 preduzeća iz Srbije je imalo promet od 10 milijardi evra i dobit od 697 miliona evra. Po visini dobiti prevazilazi Sloveniju za 450 miliona evra, a od hrvatskih firmi je slabija tek za 24 miliona evra. Međutim, ono po čemu odskaču najveće srpske kompanije od svojih parnjaka u okruženju je broj zaposlenih. Naime, ovih 11 srpskih preduzeća zapošljavalo je 71.930 ljudi, dok je 17 najvećih hrvatskih firmi zapošljavalo 45.364, a 16 najvećih slovenačkih 32.380 ljudi, što srpske kompanije čini neproduktivnijim u odnosu na njih.

Poljaci dominiraju

Na vrhu liste je poljski naftni gigant PNK Orlean sa prošlogodišnjim prihodima od 22,8 milijardi evra. Na listi ga slede Škoda sa 16 milijardi evra prihoda i mađarski MOL sa 13,3 milijardi evra. Inače najviše preduzeća na listi je iz oblasti automobilske industrije i energetike, pre svega nafte, kao i elektroenergetskih kompanija.