Foto: kopaonikbiznisforum.rs

„Vozovi nam stoje po pet, 10, 15 sati na granicama sa zemljama EU, ali i onim koje nisu u EU. Probali smo sa zajedničkim graničnim prelazima. Sa Makedonijom to već tri godine pravimo i ide sporo. Sa BiH ćemo imati zajednički prelaz na mnovom mostu između Ljubovije i Bratunca. Ali imamo probleme i sa zemljama EU. Roba dugo stoji na granicama sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom“, poručila je Mihajlović.

Ona je istakla da nema više povratka na nereformisane železnice ili na Puteve Srbije koji rade prema ugovorima od pre 20 godina.

„Mi u 2018. godini beležimo 58 miliona automobila na autoputevima, a 2012. godine bilo je 32 miliona vozila. Planiramo da od 2025. do 2028. godine 110 miliona automobila bude na koridorima Srbije“, rekla je Mihajlović najavivši novi investicioni ciklus vredan pet milijardi evra.

„To se odnosi na gradnju novih puteva, brzih pruga, ali i vodnog koridora koji je bio zapostavljen, ali je jednako važan za trasnport robe. Iako smo mala zemlja danas imamo tri aerodroma. Aerodrom Nikola Tesla će ove godine uslužiti više od šest miliona putnika, na aerodromu Niš očekujemo rast od 10 odsto na 380.000-400.000 putnika. Ove godine otvaramo i aerodrom Kraljevo i očekujemo 10.000 putnika“, najavila je Mihajlović.

Takođe, deo tih investicija biće i autoput koji će povezivati Srbiju i BiH, koji će prema njenim rečima doneti ne samo ekonomsku, već i političku stabilnost. Prema njenim rečima, do kraja marta počeće radovi na deonici Preljina-Požega vrendi 450 miliona evra.

Vlada je završila eksproprijaciju i pripremila tehničku dokumentaciju. U trećem kvartalu očekujemo početak radova na trećoj deonici na brzoj pruzi između Novog Sada i Subotice. Na leto počinju radovi na deonici između Niša i Dimitrovgrada, gde će se raditi elektrifikacija, rekonstrukcija i obilazna pruga oko Niša“, rekla je ona dodajući da počinju i investicije vezane za Aerodrom Nikola Tesla i u aerodrom Kraljevo.

Sve što se gradi na teritoriji Srbije bez obzira da li su podizvođači ili glavni izvođači, radi srpska građevinska operativa. Po ugovorima najmanje 50 odsto radova izvode domaća preduzeća. U toku marta imaćemo. sastanak sa svim građevincima, da vidimo šta je potrebno da pomognemo, recimo kupovinom opreme Ovih pet milijardi neko treba da realizuje na terenu, a to su naše kompanije“, rekla je Mihajlović

Ministar rada i zapošljavanja Zoran Đorđević poručio je okupljenima da otvaranje granica EU može biti problem za odliv stanovnika.

Ne postoje relevantni podaci koliko je ljudi otišlo iz Srbije iako se u javnosti čuju drugačije informacije. Veliki problem je što ljudi odlaze u fertilnom dobu, smanjen je broj živorođene dece. Prosečno se ljudi u inostranstvu zadrže 11 godina, rekao je Đorđević i dodao da je Vlada formirala Koordinacioni tim za sprečavanje odliva ljudi.

On je izneo i tvrdnju da postoje bogate zemlje u kojima ljudi nisu srećni i siromašne gde ljudi jesu srećni. Prema njegovim rečima pet faktora utiče na zadovoljstvo ljudi a to su obrazovanje, kultura, kriminal, odnosno bezbednost ljudi, zdravstvo i zaštita životne sredine.

Popović: Srpski IT sektor uz litvanski najbolji u CIE

Prema rečima Nenada Poppovića, ministra za inovacije suficit IT sektora u odnosima sa inostranstvom je u prošloj godini iznosio 615 miliona evra, , što je za 30 odsto više nego 2017. godine.

„Po tom parametru, sektor IT je najzdraviji sektor srpske privrede“, rekao je Popović i dodao da prema istraživanju kompanije Šnajder elektrik Srbija ulaganje u IT donosi uštede od 20 do 80 odsto, kao i da je rok porvaćaja tri godine. On ističe da se u Srbiji ulaže u 0,7 odsto profita u nove tehnologije, dok u EU to iznosi 3,5 odsto. Popović je i predložio da država osnuje garantni fond koji bi preuzeo deo rizika prilikom ulaganja banaka u startape kako bi oni lakše došli do finansiranja.

O pogibiji radnika na gradilištima

Na pitanje u vezi sa zaštitom radnika na građevinama nakon pogibije još jednog radnika Mihajlović je poručila kompanijama da njihov uspeh zavisi od toga koliko su zaštitili radnike.

Inspekcije izlaze na teren, ali mi danas imamo neuporedivo veći broj gradilišta, imamo 43.500 gradilišta u ovom trenutku. Vlada je pre godinu dana usvojila predlog o crnoj i beloj listi građevinskih preduzeća. Kada trošimo novac iz budžeta jedan od kriterijuma prilikom izbora izvođača je i broj povreda na radu. Nema dragocenijeg resursa od ljudskog”, poručila je ona.

„Neće postojati nijedna kompanija koja će raditi bez licence“

„Dobro da institucije rade svoj posao. Firme su dobile posao na javnom tenderu. Ovo je velika bruka za CIP i tu neke stavri moraju da se menjaju. A,i šta god da se dešavalo i dobro i loše odgovornost je individualna. Ovo nije pravilo, već incident. Kada država obezbeđuje novac za neke investicije ugovor se pravi između nekog preduzeća Koridori, Putevi, Železnice, a sa druge sa glavnim izvođačem. Izvođač direktno odgovara partneru iz ugovora i bira podizvođače. Izmenom zakona o planiranju i izgradnji ove godine uvodimo male licence. Neće postojati nijedna kompanija u Srbiji koja će raditi bez licence Ministarstva bilo da radi u visokogradnji ili niskogradnji. A kontrola i monitoring se podrazumevaju“, poručila je ministarka Mihajlović.

Povezani tekstovi