Milioni izgubljeni na niskoj rudnoj renti 1

Tako je Upravni odbor Naftne Industrije Srbije je novembra 2009. jednoglasno potvrdio rezultate za 2008. godinu i izveštaj nezavisnog revizora da je kompanija poslovala sa gubitkom od osam milijardi dinara.

Vlada Srbije je, međutim, februara iste godine, objavila izveštaj Izvršnog odbora NIS-a, prema kome je kompanija 2008. godine poslovala sa dobitkom većim od dve milijarde dinara.

Škundrić je ocenio da realizacija energetskog sporazuma između Gasprom njefta i Vlade Srbije neće promeniti, bez obzira na potvrdu revizora o gubicima NIS-a u 2008. godini od osam milijardi dinara.

– Država prema tome nema obaveze, jer kada je prodavala 51 odsto akcija NIS-a stavila je na uvid sve relevantne činjenice i ‘Gasprom njeft’ je kupio NIS u stanju u kom je kompanija u tom trenutku bila – rekao je Škundrić.

Istovremeno, Ekonomist medija grupa tada je saopštila da je u 2008. godini najveće prihode u imala Naftna industrija Srbije, u iznosu od 305 milijardi dinara, to jest 3,7 milijardi evra.

Za manje od godinu dana NIS je već knjižio pozamašnu dobit.

Upravni odbor NIS-a je u izveštaju o poslovanju kompanije za prvih devet meseci 2009. godine, naveo da je kompanija u trećem kvartalu imala čist prihod u iznosu od 3,2 milijarde dinara, bez obračuna jednokratnih isplata za dobrovoljni odlazak zaposlenih.

No, uprkos finaslon političkom trojcu DS-SS-G17 plus, ne treba zaboraviti nalaze Saveta za borbu protiv korupcije i Verice Barać koji su za čitav postupak, a posebno nezakonitosti prodaje Naftne industrije Srbije sumnjičili prethodne dve vlade Srbije koje je vodio Vojislav Koštunica (Demokratska stranka Srbije).

– Ključnu ulogu u prodaji NIS-a imala je vlada Vojislava Koštunice i to je verovatno imalo određene veze sa Kosovom, ali je taj postupak bio potpuno netransparentan i sakriven od javnosti… Postupak je potpuno nezakonit jer prema našem Zakonu o privatizaciji jedini nadležni organ za prodaju je Agencija za privatizaciju i to može da se sprovede samo u postupku tendera, odnosno javnog oglašavanja. Našim zakonom nije predviđeno da se preduzeća prodaju političkim dogovorima, odnosno, u ovom slučaju nije ni bilo privatizacije jer je naš državni monopol ustupljen monopolu druge države – upozoravala je Verica Barać.

Sporna renta

Srbija raspolaže sa dokazanim rezervama od oko 10 miliona tona nafte, a procena je ukupnog potencijala oko 40 miliona tona, rekao je 2011, tri godine posle privatizacije Naftne industrije Srbije ministar Petar Škundrić.

Ministar je još pojasnio da Srbija ima dokazane rezerve od oko 35 milijardi kubnih metara gasa.

U međuvremenu te rezerve su smanjene, ali nije poznato koliko sada iznose.

Naftna industrija Srbije plaćaće veću naknadu od tri odsto za vađenje nafte i gasa po završetku ulaganja u rekonstrukciju rafinerije u Pančevu, krajem 2012. godine, izjavio je Petar Škundrić, savetnik za energetiku premijera Srbije Vojislava Koštunice u vreme prodaje Naftne industrije Srbije (NIS) Ruskom Gasprm njeftu za 400 miliona evra.

Škundrić je dodao da će po usvajanju novog zakona o rudarstvu, rudna renta za naftu i gas biće povećana sa tri na sedam odsto prihoda od prodaje.

Međutim, od toga nije bilo ništa.

Prema podacima objavljenim 2017. godine NIS je po osnovu rudne rente Srbiji godišnje uplaćivao oko 1,4 milijarde dinara, umesto 3,3 milijarde, koliki bi bio iznos da plaća po zakonskoj stopi od 7 odsto.

NIS je 2017. godine za 80 odsto uvećao svoju neto dobit koja je iznosila 27 milijardi dinara, odnosno 225 miliona evra.

Sporne otpremnine

U NIS-u je 2009. godine bilo zaposleno 13.900 radnika, a novi vlasnik je planirao da taj broj prepolovi.

Zamenik generalnog direktora NIS-a Dmitrij Fomenko rekao je da će svi korisnici socijalnog programa, ukoliko žele, biti uključeni u program i da je od 2009. godine NIS dobrovoljno napustilo 2.945 zaposlenih.

Svi su dobili otpremnine u iznosu 750 evra po godini staža.

Grupa bivših radnika NIS-a tužila je 2019. kompaniju zbog zakidanja plata,a tvrde i isšlate manjih otšremnina od obećanih.

Otpremnine su išle u prvom krugu 750, u drugom 500, pa 400 evra, tvrde bivši radnici i navode da su prema procenama stručnjaka, radnici i država oštećeni za oko 120 miliona evra.

Kupoprodajnim ugovorom tačkom 8.1.1. i Socijalnim programom čl. 19, garantovano je 750 evra plus četiri prosečne plate, što, tvrde radnici, nije poštovano.

– Za 6.150 radnika koliko je otišlo iz kompanije, nikome nisu obračunate četiri plate od 115.0000 do 136.000 dinara, odnosno ukupno je manje isplaćeno 25.620.9000 evra.

Veliko ulaganje u Rafineriju nafte Pančevo

Jedna od najsavremenijih rafinerija u ovom delu Evrope, sa maksimalnim projektovanim kapacitetom od 4,8 miliona tona godišnje.

Od 2009. godine u modernizaciju postrojenja u Pančevu uloženo je više od 800 miliona evra, navode u NIS-u.

Rafinerija nafte Pančevo proizvodi: motorna goriva Evro-5 standarda, avio-gorivo, tečni naftni gas, sirovine za petrohemijsku industriju, ulje za loženje, bitumene i ostale naftne derivate.

Svojim proizvodima NIS snabdeva Srbiju i zemlje regiona.

Naftna kompanija uložila je znatna sredstva i u modernizaciju benzinskih pumpi i drugo.

Ove godine uloženo je 7,7 milijardi dinara u razvoj i modernizaciju.

Najviše je ulagano u projekte proizvodnje i prerade nafte i gasa.

Procenjuje se da ukupna ulaganja u proteklih 11 godina znatno premašuju milijardu evra, dvostruko više nego što je bilo obećano prilikom potpisivanja Energetskog sporazuma pre 12 godina.

Sve u svemu, može se reći da je za Gasprom njeft kupovina kontrolnog paketa akcija NIS-a bio posao decenije, a možda i veka.

Kada je reč o zahtevu za reviziju ugovora, teško će do toga doći bez saglasnosti ruske kompanije.

U ugovoru na kraju i piše da će prodavac – Republika Srbija, ako dođe do jednostranog raskida biti u obavezi da kupcu nadoknadi štetu, dakle vrati svih 400 miliona evra, plus ulaganja u razvoj i modernizaciju, a ta suma premašuje milijardu evra.

Jedino oko čega se, možda, može pregovarati jeste povećanje rudne rente za eksploataciju nafte i gasa.

Do sada, međutim, nijedna srpska vlada nije ni pomišljala na takav korak.

Da li zbog uverenja da je to zaludan posao ili zbog prevelike ljubavi prema majci Rusiji.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

close
Milioni izgubljeni na niskoj rudnoj renti 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.