Skoro 10 miliona tona opasnih materija, uključujući razne kiseline, goriva, teške metale, eksplozive kao i zapaljive aerosole i još stotine drugih, prokrstari svake godine saobraćajnicama Srbije, bilo da je reč o kamionima koji ih prevoze ili brodovima i vozovima.
Opasnost po ljude i životnu sredinu je velika i treba li podsećati na iskliznuća vagona kojima su prevoženi amonijak i fosforna kiselina? Zbog rizika od curenja tih materija, meštani i njihove životinje su evakuisani u dva navrata do konačnog zatvaranja železničkog saobraćaja. A upravo je stopiranje saobraćaja bila preporuka Vlade Bogićevića, načelnika Odeljenja za inspekcijske polove transporta opasne robe sa kojim provodimo dan na terenu dok kontroliše vozila koja prevoze gorivo iz skladišta NIS- a u Smederevu.
Tu nas veteran u najmlađoj inspekciji u zemlji upućuje u sve sigurnosne procedure koje treba da ispoštuje svako ko se bavi prevozom opasne robe.
Da li je vozač kamiona prošao odgovarajuću obuku i da li poseduje sertifikat za tako što? Kakva je cisterna, koliko protivpožarnih aparata mora da ima, ima li u kamionu tečnosti za ispiranje očiju, obeležja koja se opasna i koliko zapaljiva roba prevozi…To su samo neki od parametara koje inspektor kontroliše dok istovremeno njegova mlađa koleginica koju upućuje u posao sve slika, pomno sluša i zapisuje. Tride setdvogodišnja Radmila se upravo priprema za polaganje stručnih ispita za sticanje zvanja inspektora, a njen mentor joj se neskriveno raduje.
A kako i ne bi jer u ovoj inspekciji, u kojoj bi prema poslednjoj sistematizaciji trebalo da bude 11 inspektora, radi svega troje ra čunajući i Radmilu.
– Ja sam blizu penzije, a od početka sam ovde i nadam se da će se uskoro popuniti radna mesta da mogu da obučim mlađe kolege i prenesem im znanje koje sam stekao – kaže Bogićević.
U Smederevu najpre zaustavlja kamion NIS-a tražeći od vozača ADR sertifikat koji dokazuje da je obučen za vožnju cisterne kojom upravlja. To, objasniće nam kasnije Bogićević, između ostalog znači i da će se vozač u slučaju zapaljenja opasne materije udaljiti od vozila i obavestiti policiju i vatrogasce, a ni pod kojim uslovima gasiti požar ili nešto slično.
– Vozilo takođe poseduje sertifikat kojim se dokazuje da je opremljeno brojnim sigurnosnim mehanizmima. Kontolišući onoga ko prevozi robu, mi kontrolišemo i pošiljaoca gledajući kakva je transportna dokumentacija i kakva je ambalaža u koju je upakovao robu. Opasne materije imaju svoj UN broj i tačno se zna kako se skladište, kako se prevoze i kako se čuvaju i ta procedura mora da bude ispoštovana – objašnjava Bogićević dajući nam primer da je benzin obeležen brojem 1203.
Zajedno sa kolegama on prati i poslovanje kompanija koje se bave proizvodnjom i distribucijom „pokretne opreme pod pritiskom“ što bi bile boce u kojima se pakuju industrijski gasovi i boce za TNG, a u opseg rada ove inspekcije spada prevoz bukvalno bilo koje opasne materije uključujući i opasan otpad pa i lek kome je istekao rok.
Bogićević je obučen za kontrolu u svim vidovima saobraćaja s tim što veruje da bi trebalo uvesti specijalizaciju kako bi kontrole bile temeljnije, detaljnije, a samim tim i efikasnije. Pravila o kontroli su potpuno usaglašena sa praksom Evropske unije tako da inspektor u Srbiji i njegov kolega u Nemačkoj rade po istom pro tokolu. Uostalom, ova inspek cija kao samostalan organ for mirana je 2013. zbog zahteva u procesu približavanja Srbije.
Do tada, ovim poslom su se ba vile inspekcije u okviru pojedi načnih vidova saobraćaja koji su kontrolisale.
Treba imati u vidu da se za hvaljujući tehnologiji i nauci, gotovo na godišnjem nivou menjaju standardi, a vezano za materijale ili opremu u kojoj će određena materija biti skladi štena ili prevožena. To od samih prevoznika zahteva stalna ulaganja koja se neretko mere stotinama hiljada evra. S tim u vezi zanimljivo je da tokom inspekcije prošle godine, kako piše u godišnjem izveštaju, „nije pronađen nijedan učesnik u transportu opasne robe koji bi se prema navedenom zakon skom propisu mogao smatrati neregistrovanim“.
Da li to znači da u ovoj obla sti nema „divljaka“, pitamo Bogićevića.
– Ako pod tim mislite na ozbiljne prevoznike nafte, gasa ili nekih drugih materija, oni su svesni svojih obaveza kada je u pitanju sigurnost. To naravno ne znači da su u svakom trenutku svi opremljeni 100 odsto ali smo mi tu da ih upozorimo da moraju da imaju u firmi savetnika za bezbednost, da imaju obučene radnike, odgovaraju- ća vozila i tako dalje. Svojim pri sustvom na terenu, mi utičemo na svest ljudi koji se bave transportom ovih roba, ali bi trebalo edukovati i stanovništvo da znaju kako da se ponašaju u saobraćaju ako se u blizini nalazi vozilo koje prevozi opasne materije – sugeriše inspektor preporučujući da se takvim vozilima ne približavamo previše, a naročito ako su to cisterne.
Inače, u toku prošle godine, rešeno je 22 predmeta (prekršajna ili prijava za privredni prestup) u kojima su u 15 predmeta donete osuđujuće presude i novčane kazne u ukup nom iznosu od 1,5 miliona dinara.
Šta sve mogu tri inspektora
Tokom prošle godine inspekcija je sa svega tri inspektora izvršila 532 nadzora od čega se najveći broj odnosio na kontrolu transporta opasne robe u drumskom saobraćaju (411). U 119 slučajeva, inspektori su kontrolisali prevoz železnicom, a u dva slučaja pod nadzorom inspekcije su se našli brodovi. Ovo je posebno zanimljivo ako se zna da se upravo, prema svedočanstvu Bogićevića, najviše ove robe preveze vodnim saobraćajem koji je najjeftiniji. Rekama Srbije prevezeno je 3,5 miliona tona, putevima 2,6 miliona tona, a železnicom 2,3 miliona tona opasne robe.
* Tekst je nastao u okviru projekta reforme sistema inspekcijskog nadzora koju sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Koordinaciona komisija Vlade Srbije za inspekcijski nadzor, u saradnji sa NALED-om i Jedinicom za podršku Koordinacionoj komisiji, a uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
