Nacionalni tim za preporod sela Srbije: Mini pivare - isplativ posao 1Foto: Beta/Risto Kostov

Kopredsednici Nacionalnog tima, ministar za regionalni razvoj Milan Кrkobabić i akademik Dragan Škorić su radili procenu isplativosti te proizvodnje u saradnji sa stručnjakom Janom Кižgecijem i Dejanom Smiljanićem, predsednikom Udruženja malih i nezavisnih pivara Srbije.

Prema podacima Privredne komore Srbije, sada u Srbiji ima oko 40 registrovanih zanatskih pivara, a samo u Beogradu više od 10.

„Zanatski proizvođači piva iz Srbije ne proizvode velike količine, ali asortimanom piva proširuju ponudu na tržištu. Iako su instalisani kapaciteti svih pivara u Srbiji oko 12 miliona hektolitara, godišnja proizvodnja nekoliko godina unazad je oko pet miliona hektolitara. U tome zanatska piva učestvuju sa manje od jednog procenta“, navodi se u saopštenju Nacionalnog tima za preporod sela.

U EU se godišnje proizvede oko 390 miliona hektolitara piva. Dve trećine piva koji sadrži alkohol proizveden u EU dolazi iz šest država članica. Nemačka je bila najveći proizvođač u 2018. godini sa proizvodnjom od 83 miliona hektolitara (svako peto pivo koje sadrži alkohol proizvedeno u EU potiče iz Nemačke). Slede Velika Britanija, Poljska, Holandija, Francuska.

Кrkobabić je ukazao da bi bilo najbolje da se finalna proizvodnja piva u Srbiji ubuduće više bazira na domaćim sirovinama.

„Moramo znatno da povećamo proizvodnju neopravdano zapostavljenog domaćeg hmelja, koji po svojim osobenim svojstvima sa našeg geografskog područja može da bude upečatljiv sastojak domaćeg zanatskog piva. Proizvodnja zanatskog piva kako u urbanim sredinama ali i u okviru poljoprivrednih gazdinstava predstavlja nezaobilazan deo ukupne turističke ponude, a posebno seoskog turizma“, rekao je on.

Iz Srbije su u 2018. godini izvezena 1.332.234 hektolitra piva u vrednosti 43,3 miliona evra, dok je uvoz bio 343.968 hektolitara, što je 14,2 miliona evra.

Izvoz je bio u zemlje bivše republike SFRJ, a najviše (oko 42 odsto), u BiH, Bugarsku (23 odsto), Crnu Goru (12 odsto), Mađarsku (devet odsto), Hrvatsku (osam odsto).

Najviše piva uvezeno je iz Slovenije (28 odsto), Nemačke i Bugarske (po 11 odsto), Mađarske, Rumunije i Poljske (po sedam odsto), Holandije (šest odsto), Češke (pet procenata).

Kako je podsetio Nacionalni tim za preporod sela, grupacija proizvođača piva u Srbiji godinama insistira na smanjenju fiskalnih nameta, jer od ukupne cene piva više od 35 odsto pripada akcizi, što je najviše u regionu.

Član Nacionalnog tima Jan Кižgeci tvrdi da u Srbiji ima dovoljno sirovina za proizvodnju zanatskog piva.

„Pivskog ječma, od koga se proizvodi pivski slad, zatim hmelja, koji daje gorčinu i koji je (uz vodu) obavezan sastojak u proizvodnji zanatskog piva, u Srbiji ima dovoljno, a hmelj bismo mogli da proizvodimo i za izvoz“, rekao je on.

Naveo je da dugogodišnji prosek u Srbiji, odnosno Vojvodini, iznosio oko 1.500 hektara pod hmeljom, ali je proizvodnja skoro potpuno obustavljena kada su mnoge pivare privatizovane, a novi vlasnici uvozili hmelj, da bi sada ponovo počelo sađenje hmelja u okolini Bačkog Petrovca.

Trenutno je hmelj (domaće sorte „bačka“, „aroma“ i „robusta“) posađen na 10 hektara, uskoro će se ta površina udvostručiti, a cilj je da se proizvodi na 1.000 hektara, istakao je Nacionalni tim i dodao da je prinos hmelja po hektaru oko dve tone, a cena na tržištu od 10 do 20, pa čak i 30 evra.

Za proizvodnju jednog hektolitra piva koristi se 100 do 400 grama hmelja.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije: Mini pivare - isplativ posao 2
Foto: Beta/Risto Kostov

Po rečima Dejana Smiljanića, vlasnika pivare „The Black Turtle“, najviše mini-pivara, posle Beograda, ima u Novom Sadu i Pančevu, a čiji su kapacitetod 100 do 2.000 litara po jednom kuvanju.

On je istakao da je zanatsko pivo neiskorišćeni potencijal Srbije i da bi bilo dobro lokalne proizvođače povezati s gazdinstvima u seoskom turizmu, što je podudarno s inicijativom ministra Кrkobabića.

Njegov predlog da država pomogne tako što će omogućiti ravnopravnu prodaju zanatskog piva sa ekskluzivnim prodavcima – proizvođačima.

Ulaganje u mini-pivaru može da iznosi od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada evra. Branko Popović iz pivare „Ravangrad“ iz Sombora predlaže za manje domaćinstvo ili salaš proizvodnju piva u mini-pivari kapaciteta 250 litara.

Popović je naveo da je nedavno u Inđiji kupljena pivara kapaciteta 250 litara po ceni od 25.000 evra. Pivari je još nephodna i hladnjača od oko 10 kvadrata čija je cena oko 3.000 evra, zatim punilica za flaše (po potrebi) koja se može nabaviti za oko 5.000 evra, perač kegova u vrednosti od 2.000 evra.

Takođe je neophodna nabavka i oko 60 kegova (metalna burad u kojima se transportuje pivo koje se prodaje na točenje) za kapacitet 1.500 litara, za šta je potrebno izdvojiti oko 3.000 evra. Кeg glave, spojke, manometri, boce CO2 i ostalo koštaju 2.000 evra, dva točiona aparata vrede oko 1.000 evra.

Tako se dolazi do ukupne investicije u mini-pivaru od oko 40.000 evra, a vraćanje uloženog novca može da se očekuje za oko pet godina.

Akademik Dragan Škorić je istakao da je i u proizvodnji zanatskog piva potrebno više koristiti naučna saznanja, tako proizvesti originalna kvalitetna zanatska piva i napraviti pivarski brend.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je povratnike i druge zainteresovane građane da ulože svoj novac u mini-pivaru i proizvodnju zanatskog piva i udruženi konkurišu za podsticajna sredstva u okviru programa „500 zadruga u 500 sela“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.