Foto: Južne vesti

Predsednik Srbije je u intervjuu RTS-u kazao da menadžment aerodroma „Konstantin Veliki“ „nije shvatao da smanjuje brojke rasta putnika na aerodromu ‘Nikola Tesle'“ i da je sa francuskim „Vinci Airport“, koji je pobedio na tenderu za koncesiju za beogradsku vazdušnu luku, „ispregovarano“ da aerodromi Niš, Ponikve i Morava „mogu porasti do milion putnika u sledećih 12 godina“. On nije precizirao da li je ovakvo ograničenje projektovano na godišnjem nivou, da li se to odnosi na sve te aerodrome ili je „gornji limit“ za svaki od ovih aerodroma ponaosob. Ugovor o koncesiji za aerodrom „Nikola Tesla“, inače, nije javno objavljen.

– Ovakva izjava ilustruje ekonomsku, teritorijalnu i političku centralizaciju života u Srbiji, u kojoj postoji samo iluzija da se na lokalu odlučuje o pitanjima važnim za život građana. Ona predstavlja podsmevanje građanima, koji su, inače, kada je reč o Nišu, u zadnjih nekoliko godina već „izgubili“ EPS, Privrednu komoru i AIK banku, a kroz najavljenu centralizaciju univerziteta izgubiće i Univerzitet Niš, kaže za Danas Danijel Dašić, programski savetnik Nacionalne koalicije za decentralizaciju, čije je sedište u Nišu. On dodaje da je predsednikova izjava „klasičan spin“ koji navodi na već uvreženo mišljenje da građani nisu vlasnici svoj novca, već je to vlast. Kako je Vučić najavio ograničenje u razvoju svih drugih aerodroma osim beogradskog, njegova izjava liči i na pripremu građana da će niški aerodrom ponovo biti „gušen“, kao što je to bilo decenijama unazad.

– Vučić je zapravo kazao da zahvaljujući njemu sada imamo razvoj niškog aerodroma, ali da će on u narednom periodu tako nešto i moći i da nam uzme, ističe Dašić.

Predsednik niških demokrata Miodrag Stanković dodaje da niški aerodrom „ne postoji zbog milosti ili žrtve predsednika Srbije ili beogradskog aerodroma ‘Nikola Tesla’, već zbog građana trećine Srbije, ali i susednih zemalja“. Razvoj „Konstantina Velikog“ predstavlja kontinuitet i napor svih vlasti u Nišu od 1999. do danas i ima uzlaznu putanju. Pre nekoliko godina ovaj aerodrom je ušao u sastav Aerodroma Srbije, voljom vlasti SNS-a, i o njegovoj sudbini odlučuje se u Beogradu, podseća on.

– Pošto je struktura letova sa niškog i sa beogradskog aerodroma različita, DS ponovo otvara i pitanje šta je sa težnjama i potrebama ovog dela Srbije i Balkana za otvaranjem kargo saobraćaja sa niškog aerodroma. Ako ova vlast želi da pokaže dobru volju i da dokaže da ne želi centralizaciju, neka se potrudi da niški aerodrom ima i kargo saobraćaj, navodi se u Stankovićevoj izjavi.

Prošle godine 300.000 putnika

Sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ trenutno lete četiri avio-kompanije – lou-kost kompanije Ryanair i Wizz Air, te Swiss i Germania Flug, a u toku prošle godine ova vazdušna luka evidentirala je oko 300.000 putnika. Nacionalna kompanija – Jat Airways, odnosno Air Serbia, ignorisala je nišku vazdušnu luku, pošto leti isključivo sa beogradskog aerodroma.