Najavili 5.000 stanova do 2020, a napravili jednu zgradu 1Foto: FoNet/ Kostadin Kamenov

Godinu dana kasnije predsednik i premijerka Ana Brnabić opet su najavili prvu fazu odnosno izgradnju oko 8.000 stanova od kojih će 5.203 stana biti gotova do 2020. godine.

U januaru 2019. godine potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je obećala da će 12 meseci nakon polaganja kamena temeljca na dve lokacije, 186 jeftinih stanova u četiri zgrade u Vranju i 190 stanova u dve zgrade u Nišu biti predate novim vlasnicima.

Kamenovi temeljci su položeni 8. februara 2019. godine, ali nedavno je Mihajlović još malo pomerila rok, pa je rekla da će ključevi stanova prve zgrade biti predati u martu.

U Ministarstvu građevine ističu da sve teče po planu.

„Izgradnja stanova u okviru 1 A faze započeta je u periodu februar-avgust 2019. Radovi započeti u okviru 1 A faze teku u skladu sa dinamikom, ugovoreni rokovi za završetak radova na ovim projektima još nisu istekli, a u slučaju nepoštovanja ugovorenog roka od strane izvođača, predviđena je mogućnost naplate penala.

Prvi stanovi koji bi trebalo da budu završeni iz ovog projekta su stanovi u Vranju, a dodela ključeva očekuje se u martu 2020. godine“, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva.

Trenutno se u okviru projekta stanogradnje za pripadnike snaga bezbednosti grade zgrade u šest gradova i to je 1.530 stanova u okviru 1 A faze.

Tu spada 190 stanova u Nišu, 186 stanova u Vranju, 200 stanova u Kraljevu, 216 stanova u Kragujevcu, 548 stanova u Novom Sadu i 190 stanova u Sremskoj Mitrovici.

Osim toga započeta je gradnja i 438 stanova u Novom Sadu u okviru 1 B faze. Izgradnja oko 8.000 stanova u prvoj fazi trebalo bi da košta oko 274 miliona evra.

Goran Rodić iz Građevinske komore objašnjava da mogu biti dva razloga za kašnjenje.

„Ako kasne, ili država nije na vreme obezbedila uslove, dala projekte i uradila eksproprijaciju ili su krivi izvođači. Ali i te zgrade, koje inače nisu neki inženjerski poduhvat, to je konfekcija u građevinarstvu, opet rade neki stranci. Te zgrade u Vranju prave Turci. Mi smo mislili da će stanogradnjom biti zaposlena domaća operativa“, napominje Rodić.

Visokogradnja inače dosta znači za angažovanje ostatka privrede, jer se nabavljaju podovi, keramika, građevinska hemija, stolarija, ali prema rečima Rodića, kada grade stranci, onda oni guraju svoje.

„Većina njih dođe da uzme profit, a ostavi neke garancije koje ne mogu ni da pokriju eventualnu štetu. Ko će održavati te zgrade? Šta ako nešto treba popravljati u garantnom roku kad oni odu?“, pita se Rodić.

On ukazuje posebno na nedostatak zanatlija u građevini zbog čega njihove dnevnice skaču, a onda se to odražava i na cenu kvadrata. Recimo, firme danas plaćaju vozače vozila sa pumpama za beton oko 2.000 evra, a recimo dnevnica majstora keramičara je i do 100 evra.

„U Beogradu za tih 500 evra o kojima pričaju, mogu da se urade grubi radovi. A lokacija i priključci koštaju bar još 600 evra. To ćemo mi da platimo. Ima još nekoliko velikih domaćih firmi koje mogu da obezbede dovoljno ljudi za te građevinske projekte i angažovanjem naših firmi može se dobiti kvalitet i dobra cena“, tvrdi Rodić.

Priča o državnoj stanogradnji počela je još 2013. godine, a i ona je reciklirala obećanja koja je davao još Milutin Mrkonjić kao ministar infrastrukture 2010. godine. Inače se ta ideja pojavljivala redovno pred raznorazne izbore. Ekonomisti Saši Đogoviću to liči na marketinške priče i obećanja koja se stalno daju, pa zaboravljaju, pa opet recikliraju.

„Daju se neka obećanja, planovi koji će navodno biti završeni u nekim dvogodišnjim, trogodišnjim rokovima. Vreme prolazi, to se zaboravlja, a onda se pojavljuju te iste ideje kao nove. Nema odgovornosti za javno izgovorene reči, a suština je u marketingu i obraćanju biračima koji su mora se priznati prilično lakoverni“, napominje Đogović uz komentar da su nam upravo zato neophodni stalni podsetnici.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.