Najavljene socijalne karte su predizborna igra

Povodom Dana borbe protiv siromaštva ministar Đorđević je juče najavio da će se Zakon o formiranju socijalnih karata naći pred poslanicima Skupštine Srbije na jesenjem zasedanju te da će njegovim usvajanjem biti omogućeno stvaranje precizne baze podataka na osnovu koje će biti poznat broj korisnika socijalne pomoći i koje kategorije stanovništva zaista spadaju u tu grupaciju.

Stručna javnost pak nije tako optimistična kao ministar Đorđević i tvrdi da je reč o glomaznom i dugoročnom poslu, te da će usvajanje zakona vezano za tu tematiku vlast iskoristiti za sticanje predizbornih poena.

Advokat Branko Pavlović kaže za Danas da javnost ne treba da očekuje da će vlast izaći sa tačnim spiskovima o broju socijalnih slučajeva u zemlji, odnosno broju ljudi koji bi trebalo da dobijaju socijalnu pomoć.

– Podaci tog tipa neće biti dostupni nakon usvajanja Zakona o formiranju socijalnih karata iz prostog razloga što takve baze podataka još uvek nisu gotove. Suština je u tome da vlast u stvari sada usvaja određene pravne okvire na osnovu kojih će se praviti socijalne karte u narednom periodu. To znači da i dalje nećemo znati tačan broj siromašnih u Srbiji, odnosno onih kojima je zaista potrebna socijalna pomoć, kao što je to slučaj bio i dosad – navodi naš sagovornik.

On dodaje da shodno tome socijalne karte možda i neće biti donete za vreme mandata ove vlasti dok će ona imati priliku da preuzme benefite zbog započinjanje tog procesa.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović takođe ističe da je formiranje socijalnih karata mukotrpan i dugoročan posao te da se ta tema pokreće u ovom trenutku ne da bi se rešio problem, već zarad predizbornih aktivnost.

– Da bi taj posao bio završen treba popisati sve građane a onda na osnovu toga tačno izračunati broj zaposlenih, koliko njih iz domaćinstva radi i kome su primanja veoma niska i treba mu državna pomoć da bi održao svoju egzistenciju. Tek kada se formiraju takvi spiskovi moguće je uraditi socijalne karte. Baze podataka koje se formiraju prvenstveno će da imaju za cilj da prepoznaju one kategorije stanovništva koji su na i ispod granice siromaštva kako bi im bili dodeljeni razni vidovi pomoći a kako bi oni postali sigurni glasači vladajuće političke opcije na prolećnim izborima – navodi Veselinović.

Ni on ne očekuje da će biti dostupni podaci do kojih država dođe formiranjem socijalnih karata, jer bi na taj način javnost bila upoznata sa relevantnim činjenicama o broju siromašnih. Prema njegovim rečima vlast će ta saznanja koristiti selektivno kako bi fingirala broj siromašnih i nezaposlenih sugrađana onako kako njoj odgovara. Na pitanje da prokomentariše podatak da je Srbija po visini socijalne pomoći na pretposlednjem mestu u Evropi, iza Rumunije, naš sagovornik tvrdi da je situacija po tom pitanju još gora.

– Nakon građanskih protesta protiv korupcije, u susednoj Rumuniji je došlo do rasta standarda građana i povećanja plata. Shodno tome broj socijalnih slučajeva u Rumuniji je daleko manji nego kod nas. Iako je budžet Ministarstva za rad u Srbiji treći po jačini, posle onog koje imaju ministarstva finansija i vojske, davanja za socijalu su sramotno niska. Problem je u tome što se sredstva umesto na davanje socijalne pomoći ili otvaranja savetovališta za socijalno preduzetništvo, troše na potpuno pogrešan način, kroz jednokratnu pomoć i to uglavnom onima na koje vlast računa kao na svoje birače ili na subvencije stranim investitorima. Treba naglasiti i to da je ministar Đorđević potpuno nestručan za obavljanje funkcije na kojoj se nalazi – zaključuje naš sagovornik.

Više od sedam odsto siromašnih

Tokom 2018. godine 7,1 odsto stanovništva imalo je potrošnju ispod linije apsolutnog siromaštva, koja je iznosila 12.286 dinara mesečno, što nije dovoljno ni za osnovne životne potrebe, pokazuju nalazi Ocene apsolutnog siromaštva u Srbiji za 2018, koju je sačinio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije (SIPRU), saopšteni povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva.

Iako je u odnosu na 2017. smanjenja stopa siromaštva kod dece (sa 9,5 odsto na 7,8 odsto) ona ostaju iznadprosečno ugrožena, kao i oni koji žive van gradova i kod kojih je stopa siromaštva dva puta veća nego kod gradske populacije. Posebno su ugroženi stanovnici u regionu južne i istočne Srbije, u kojima je stopa siromaštva 11,9 odsto, kao i članovi brojnijih domaćinstava.