Nema izlaza bez pomoći države 1Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Kriza koja je na globalnom nivou već prešla u recesiju već uveliko drma i srpsku privredu, pre svega mala preduzeća, ali i hotelijere, sektore transporta i logistike.

Prvi na udaru kao i svakoj krizi su zaposleni, a otpuštanja su već uveliko počela. Međunarodna organizacija rada procenila je da bi kriza izazvana pandemijom korona virusa mogla da dovede do otpuštanja 25 miliona zaposlenih.

Najosetljiviji su oni koji rade na crno, a u Srbiji, prema Anketi o radnoj snazi za četvrto tromesečje 2019. godine čak 518.600 ljudi je neformalno zaposleno.

Nakon monetarnih mera koje su ocenjene pozitivno, stručnjaci ukazuju da što pre treba doneti fiskalne mere, a pre svega poreske olakšice za privredu.

S druge starne, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u četvrtak obratio javnosti sa molbom za vlasnike privatnih firmi da se suzdrže u naredna dva meseca i ne daju otkaze radnicima za vreme epidemije korona virusa.

„Biće uvećane plate za ljude sa VMA i iz vojnog zdravstva za 10 odsto. Pratim koliko je otpuštenih na Zapadu, moja molba privatnim vlasnicima je da se suzdrže dva meseca i ne daju otkaze, a mi ćemo videti da pomognemo. Što se državnog sektora tiče plate se neće smanjivati, neće niko dobiti otkaz, penzije će se isplaćivati“, rekao je Vučić dodajući da Vlada ne može da donese nikakav dekret koji bi se odnosio na privatnike, već može samo da apeluje.

„Pomoći ćemo privatnicima, daćemo deo plata pogođenima, koji to dokažu, gledati kako da nadoknadimo“.

Uz to u javnom sektoru neće biti smanjivanja plata, a 12. ili 13. aprila biće isplaćeno 4.000 dinara jednokratne pomoći penzionerima.

U petak je pak Ministarstvo finansija objavilo donošenje nove Uredbe o poreskim merama za vreme vanrednog stanja. Ipak iako naziv deluje obećavajuće ona se odnosi samo na poreske obveznike koji su već ugovorili odlaganje poreskog duga sa Poreskom upravom i sada poreznici za vreme trajanja vanrednog stanja neće poništavati reprogram niti će sprovoditi postupak prinudne naplate.

U ovom periodu neće se obračunavati kamata. Iako nesumnjivo značajna mera za one koji su već u problemima sa plaćanjem poreza, za sada privreda nije videla ništa od poreskih olakšica koje traže udruženja privrednika.

Između ostalih Američka privredna komora (Amčem) dala je niz predloga za pomoć privredi, među kojima su najvažnije poreske olakšice. Prva mera je smanjivanje poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog korona virusa, a na drugom mestu mera nalazi se oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada.

Zatim, kako bi se obezbedila likvidnost, Amčem predlaže umanjenje od 50 odsto akontacije poreza na dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike.

Za najugroženije, mala preduzeća, predlažu se smanjenja poreza i doprinosa za paušalce i državne garancije za kredite za likvidnost MSP. Za privredne sektore koji su najviše pogođeni krizom predlaže se obustava plaćanja akontacije za porez na dobit za 2020.

Za očuvanje radnih mesta u Amčemu smatraju da bi država trebalo da refundira i pokrije deo troškova plaćenog odsustva zaposlenih za vreme prekida rada.

Ipak, iako deluje jednostavno, ove odluke nije lako doneti. Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu napominje da je u ovom trenutku važnija likvidnost budžeta nego likvidnost privrede.

„Likvidnost privrede je bitna, ali usluge države u vanrednom stanju su bitnije i zato je primarni cilj likvidnost budžeta. Velika su očekivanja od fiskalne politike, a pre svega poreske politike. One treba da budu takve da pomažu likvidnost preduzeća i da budu privremene, a ne trajne. To može biti privremeno umanjenje nekih poreza ili odlaganje rokova za plaćanje poreza. Država treba da pomogne da preduzeća koja imaju zdrav biznis ne bankrotiraju zato što sada nemaju prihode i što su im se nagomilale obaveze“, napominje Ranđelović.

On dodaje da je jako teško oceniti kada je pravi trenutak i koliko država treba da pomogne.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić se slaže da mere nikako ne bi trebalo da budu trajne i zato apeluje na državu da ne upadne u zamku i pristane na ustupke za koje interesne grupe lobiraju još od ranije.

„Recimo nije trebalo podizati plate zdravstvenim radnicima trajno 10 odsto, već ih nagraditi tokom ovog kriznog perioda. Takođe, hotelijeri traže smanjenje PDV-a na njihove usluge i to takođe ne bi trebalo prihvatiti. Ali recimo njima, pošto su najviše pogođeni treba smanjiti porez na imovinu u ovom periodu“, napominje Arsić.

On ističe i da bi mere trebalo da budu fokusirane na one koji trpe posledice korona virusa.

„I obustavljanje servisiranja obaveza trebalo je uvesti na one koji su pogođeni. Recimo prehrambena ili farmakoindustrija imaju rast tražnje. Takođe i poreze i doprinose treba odložiti za tri meseca, ali takođe za one koji su pogođeni krizom. Isto važi i za plaćanje akontacije za porez na dobit za ovu godinu“, kaže Arsić.

Nema izlaza bez pomoći države 2https://klub.danas.rs/klub-citalaca/

On ističe da selektivne mere inače dovode do arbitrarnosti, ali u ovom slučaju ni kriza ne pogađa linearno.

„Opšte mere su skuplje, a nema razloga da svi dobiju olakšice, ako nisu pogođeni krizom. Takođe mora se pomoći i zaposlenima, pošto će mnogo ljudi ostati bez posla. Država bi morala da propiše da olakšice ne mogu da koriste oni koji otpuštaju radnike“, ističe on dodajući i da država mora i u ovom periodu da ostvaruje prihode jer rezerve nisu dovoljne.

„Ne može ni ceo teret da padne na državu, jer da bi nekom pomogla ona mora od nekog da uzme. Pitanje je da li sada i može da se zaduži i po kojoj ceni.

Jedna od prvih mera države bilo je dodatno izdvajanje 24 milijarde dinara za kapitalne projekte, ali Arsić ističe da to nema mnogo smisla kao mera na kratak rok, već više može da pomogne nakon krize u oporavku.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA-i napominje da je pitanje trenutka kada će fiskalne mere biti donesene.

„Ja ne mogu da ocenim da li ih je trebalo doneti ranije, ali one će psihološki značiti mnogo. Onaj ko razmišlja da li da zatvori firmu ili da proba da izdrži još dva-tri meseca, kada vidi će država pomoći lakše će se odlučiti da ne zatvori firmu“, ističe Radosavljević. On dodaje da su na najvećem udaru oni koji rade na crno ili sa nesigurnim poslovima, kao što su uostalom radile i desetine hiljada naših ljudi koji su ostali bez poslova u inostranstvu i sada se vraćaju u Srbiju.

Kompanije uglavnom još nisu počela da otpuštaju ljude, ali kako ocenjuje Radosavljević pitanje je trenutka kada će početi. On napominje da bi država mogla da doda deo do pune plate zaposlenima koji rade u smanjenom obimu kako ne bi bili otpušteni.

„Treba svako da oseti smanjenje, da se ne bi sve slomilo preko leđa zaposlenih. Osim toga ako puno ljudi ostane bez posla teže ćemo se i oporaviti od krize, jer će biti smanjena potrošnja. Hrvati su doneli takve mere i firme koje dokažu da im je promet pao za preko 20 odsto i zbog korone mogu dobiti olakšice“, ističe Radosavljević dodajući da kao i u zdravstvenoj borbi protiv virusa i u ekonomiji treba delovati brzo, pa čak i ako to nisu sasvim adekvatna rešenja.

Reč, dve o zastoju kredita

Narodna banka je 18. marta donela odluku o moratorijumu otplate obaveza građana, pravnih lica, preduzetnika i poljoprivrednika prema bankama tokom 90 dana koliko traje vanredno stanje. Banke su imale rok do 21. marta da obaveste klijente o ovome objavom na svojim internet stranama. U narednih 10 dana dužnici imaju pravo da odbiju ovu ponudu ako žele da nastave da plaćaju svoje obaveze. Ukoliko se ne jave, smatraće se da su prihvatili ponudu i da neće plaćati rate kredita. Moratorijum efektivno stupa na snagu 31. marta po isteku 10 dana od objave ponude. Tokom trajanja obustave banke ne mogu da obračunavaju zatezne kamate, ali se obračunavaju redovne kamate. Nakon 90 dana dužnik nastavlja da otplaćuje kredit pa se period otplate faktički produžava za tri meseca, a kamata iz ova tri meseca se raspodeljuje na preostali rok otplate što znači da će ostale rate biti nešto više nego ranije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

31 reagovanja na “Nema izlaza bez pomoći države”

  1. Mere ne smeju da budu selektivne i da traže dokazivanje. Novac mora brzo da se ubaci u privredu. I to reda veličine 3-7 milijardi evra. U suprotnom ćemo imati potop kao 2008. Pa igledajmo se na ceo svet. Svi finansiraju privredu i hradjane kako bi se sproveo karantin i obuzdala pandemija.
    Oba profesora su u pravu. Mere treba da budu oročene vremenski , mora da se zna nominalna cena i treba subvencionisati zarade ili pojačati socijala za one koji ostanu bez posla

    • Ma super ti je edeja. Nek drzava upumpa 7 milijardi evra i resen problem. A sto ne bi 20 milijardi? Mislim bolje je vise! Jbte ti ko da zivis u Svedskoj. Srbija nema cvonjka prebijenog, osim da devizne rezerve potrosi a verujem da bi se to samo prelilo u dzepove tajkuna (citaj politicara)

  2. Najveci broj politicara nikada nije radio nista privatno a posteno ceo zivot na budzetu i oni ne razumeju da treba da paze one od koih zive

  3. Ja znam da lažeš, čak i kada se u svoju decu kuneš!
    Ti misliš da ću da ti poverujem, kao npr za aspiratore koje uvoziš na crno jer ti se može? To glupi penzosi gutaju, ja ne.
    Ne druže, na papir da staviš pod hitno mere za pomoć privatnicima, da ne bismo otpuštali radnike.
    Pa ti govnjive maske od kartona ne možeš da nabaviš petnaest dana (a i na njih si se ugradio).
    Lepo da sednu tvoji maheri, doktori nauka i naročito finansisti i da stvore dokument u kome se detaljno opisuju mere pomoći nama privatnicima u ova vremena.
    Znaš, ja da sam glup ne bi bio privatnik, pa nismo svi provlakači kablova, druže.
    Inače plaćam petnaest doprinosa…

    • Nije 15 dana nego tri nedelje.U decembru se pojavio virus za koji su vecina svetskih strucnjaka najavili pandemiju.Mogli su nabaviti sve potrebno 3 meseca.Sto je najvaznije u drzavnim rezervama ovo je moralo postojati za barem mesec dana rezervi.To je postojala dok je bila SFRJ.Sada drzavu vode nesposobni i nestrucni.Koliko vidim onaj Kon spada u rizicnu grupu.25 decembra prosle godine iz fonda zdravstvenog osiguranja prebacene su podebele pare fondu za puteve.Zato sada pola Srbije ne moze da ima osnovna sredstva zastite,a ako i bude bice po 500 posto vecoj ceni.Kriminal.

    • Ja imam 26 doprinosa, pogodio si svaku notu. Pravi zvuk za starog političkog vuka, kako sebe nazva ovaj prevarant.

      • Tebi ce da kaze. Onolike za koliko su pristali da rade. Bar minimalac
        Sta ti nije jasno?

        • Zar ne bi mogla i država tako? Tražite pomoć? Zašto? Sami ste birali da budete privatnik, pa se sami i snađite. Ne kažem da tako treba, samo hoću da Vam objasnim da je način na koji vi razmišljate glup. Svi se nešto žale kako nam je država očajna, a onda kada su oni u pitanju rade još gore. Pa, iako imaju prostora da daju plate od 500eur za 10 radnika, a da njima ostanje 10.000eur, većina će dati plate od 300 da bi sebi ostavili još 2.000eur. Naravno, to je njihovo pravo, ali time gube pravo da pričaju o bilo čemu. U mojoj firmi radnici primaju velike plate, iako bi mnogi od njih pristali i za manje. Jadno je koristiti stanje u društvu i to što možeš naći radnika za 250eur, da bi se ti bogatio i više nego što ti treba. A Vaši komentari „Tebi će da kaže“ i „Šta ti nije jasno?“ su na nivou deteta koje ide u OŠ. Nikakvo vaspitanje.

          • Klasican „ne razumes ti to“ izgovor. Laze svako ko kaze da placa radnika vise nego sto mora. To sto Vi mislite da bi pristali za manje, u opasnoj ste zabludi. Bila sam i sa jedne i sa druge strane. Pristali bi za manje dok ne nadju vise. A Vi gospodine probajte.
            Problem je sto je 95% radnika zamenjivo. Do sada su i imali gde da odu-sada tesko. Nemojte da „ložite“ narod da postoje privatnici koji ce placati da se ne radi. Sve i da ih ima-zanemarljiv im je broj.
            Svevi da hoce da placa-od cega? Kad ne radi…?
            Vi i nemate firmu, kapiram, nego pisete kako mali Perica zamislja biznis.

      • Po načinu njegove komunikacije, ovo je klasičan srpski „Gazda“. Đilkoš koji je napravio neki posao, verovatno uz pomoć neke od vlasti, a preko grbače zaposlenih kojima verovatno daje minimalac uz obavezu vraćanja dela plate. Uostalom, ako ne može da održi poslovanje, neka zatvori firmu. Kad je toliko pametan, ne bi mu bila potrebna pomoć države. Razumeo bih da ima firmu od bar 100 radnika, a on ne može da izdrži 2 meseca sa 15 radnika. Naravno da država treba da pomogne i njemu, ako je pogođen, ali me nerviraju ovakvi nabeđeni likovi i njihov način komunikacije.

    • Dakle, nema otpuštanja i smanjenja plata u javnom sektoru. Svi oni guzičari, starlete i mamlazi koje mi privrednici plaćamo su zaštićeni kao beli medvedi. Pa stvarno, zatvaram i poslednju firmu u Srbiji. Jbg, nemam brata da brine o meni.

    • Znaci oni koji nisu privatnici su „glupi“,prikane i Ja sam privatnik ali nikada takvu recenicu ne bi rekao jos manje napisao.Nije mi jasno zasto vredjas one koji provlace kablove ,i sam sam to radio i danas to radim kada je potrebno u poslu kojim se bavim.Tvoje ogorcenje i bes prema ovome tiraninu jeste opravdano ali nikako nije lepo vredjanje drugih.Inace aspirator imas u kuhinji a RESPIRATORE je On svemoguci vladar ovog napacenog naroda nabavio na ovaj ili onaj nacin.Ne zelim ga ni slusati a kamoli gledati njegove monologe i svadje sa izmisljenim neprijateljima.

    • Kako ste krenuli, mislio sam da imate firmu od 500 radnika minimum. Ali shodno znanju i veličina firme. Slažem se da mere treba doneti što pre, ali je glupo pričati na način kako Vi radite. Po tome se vidi da niste baš pametni, iako bi voleli da je drugačije. Klasičan primer kompleksa više vrednosti je i Vaš komentar o „provlakačima kablova“. Što se tiče mahera i doktora nauka, nisam primetio da su oni iz „pametnijeg dela Srbije“ napravili nešto bolje. Čak su toliko uništili privredu i zemlju, da su „maheri i doktori nauka“ morali da popravljaju stanje. Kad su ovi ovakvi bolji, mogu da zamislim kakvi su bili ovi iz „pametnijeg dela Srbije“. Ipak, Vašu pamet, a i kulturu, najbolje opisuje komentar o maskama. Pošto ste mnogo pametni, potražite po internetu i naći ćete da i u mnogo bogatijim zemljama nema maski. Ne zato što nemaju novca ili volje da ih kupe, već zato što je potražnja ogromna, a niko nije bio spreman na ovo. Lekari u Velikoj Britaniji šalju apele da im ponestaje svega od opreme. I da, iako mislite da laže, tačna je tvrdnja da mi imamo više respiratora po glavi stanovnika od Britanije. Naravno, oni verovatno imaju novca da kupe još mnogo, a mi ne, ali teško da će naći gde da kupe.

    • Svaka Vam čast za komentar, u potpunosti se slažem. Sroz su nesposobni, u životu ništa nisu radili, nemaju nikakvo radno iskustvo, nikakav plan. Gledaju samo što više da ukradu i da se ugrade ….

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.