Foto: Miroslav Dragojevic

Osim toga, bespravna gradnja nastavljena je i posle 2015, što je na najbolji način javnosti pokazao primer izgradnje objekta na Pančićevom vrhu. U ovom, ali i nekim drugim slučajevima čini se da nije samo do „neposlušnih“ investitora, već da problem predstavlja i pitanje volje i spremnosti države da se zaista izbori sa bespravnom gradnjom. Takav je primer bespravne izgradnje kuća i vikendica na Savskom nasipu, u čijem slučaju je reagovao i Savet za borbu protiv korupcije rekavši da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ne štiti građane od posledica bespravne gradnje, kao i da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne štiti priobalje, što je dužno prema Zakonu o vodama.

Kako juče nismo dobili odgovore od Ministarstva građevinarstva na pitanje kako napreduje borba sa divljom gradnjom u Srbiji, te koliko je srušeno ilegalno sagrađenih objekata, na uvid smo imali jedino podatke iz baze nelegalnih objekata Ministarstva građevinarstva gde piše da je u našoj zemlji više od dva miliona objekata sagrađenih bez potrebnih papira. Od toga više od 266.000 kvadratnih metara je u Beogradu, 91.000 u Šapcu i 88.000 kvadratnih metara u Kragujevcu. Gotovo polovina od dva miliona ilegalno sagrađenih kvadratnih metara su stambeni objekti.

Međutim, osim ovih osnovnih podataka o tome koliko je kvadratnih metara bespravne gradnje u kojoj opštini i gradu, u tabeli koja se može naći na sajtu Ministarstva ne vidi se i koliko je objekata sagrađeno posle novembra 2015. kada je usvojen Zakon koji je, između ostalog, predvideo da se svi objekti sagrađeni nakon ovog datuma moraju srušiti. Prema poslednjim dostupnim podacima prošle godine srušeno je nekih 500 građevina, međutim, bespravna gradnja nije zaustavljena, a to je naročito vidljivo u Beogradu.

Poslednje četiri godine zamenik gradonačelnika, a pre toga i gradski menadžer Goran Vesić je u nekoliko navrata najavljivao „obračun“ sa investitorima koji grade bez dozvole u glavnom gradu.

„To je prvi ozbiljan problem sa kojim ćemo se pozabaviti posle izbora, jer je potrebno da se menja čitav niz zakona. Inspekcije po pravilu urade sve što je u njihovoj nadležnosti, a investitor ne završi u zatvoru, nego nastavlja da gradi“, rekao je Vesić januara prošle godine.

Bespravna gradnja je od 2002. u Srbiji krivično delo za koje su zaprećene ozbiljne kazne, a za povrede službenog znaka, pečata, žute trake zaprećena je i kazna zatvora do osam godina. Tako je u teoriji, u stvarnosti je međutim, često drugačije. Nije tajna da žuta traka ili zatvoreno gradilište investitoru ne predstavljaju smetnju da nastavi da radi po starom. Problem je i to što se procesi protiv onih koji ilegalno grade često ni ne pokrenu pred sudovima ili dugo traju. U Višem javnom tužilaštvu, nismo uspeli da dobijemo podatke o tome protiv koliko je investitora pokrenut postupak i koliko je njih procesuirano.

O ovom problemu govorio je i sam Vesić, koji je prošlog avgusta rekao da će zatražiti od svih gradskih opština da dostave Gradu sve inspekcijske predmete koji se vode u vezi sa bespravnom gradnjom, a koji se vode na N. N. lica. „To je isto kao da nema postupka, jer Tužilaštvo nema protiv koga da vodi krivični postupak i predstavlja izigravanje zakona“, rekao je Vesić tada.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije tvrdi za Danas da nema napretka u borbi protiv divlje gradnje. On kaže da je od usvajanja Zakona iz 2015. na hiljade novosagrađenih ilegalnih objekata.

– Kad se usvoji Zakon, on mora da se poštuje, da se sprovodi, ovde to nije slučaj. Kao da je usvajanje Zakona isprovociralo investitore koji su počeli još više da grade bez dozvole ne bi li videli da li će zaista biti kažnjeni – ističe Rodić.

Najveći problem je, kako kaže, što niko nije procesuiran. Građevinske inspekcije rade svoj posao, ali čak ni to, napominje, nije dovoljno da se bespravna gradnja zaustavi jer se se sve staje kada dođe do suda.

– Kada bi se neki osudili, onda ne bi bilo problema sa bespravnom gradnjom. Znam da postoji veliki problem i da su neki takve objekte prodavali bez papira, da se neki nalaze u fazi legalizacije. Ono što bi trebalo uraditi jeste da odgovaraju oni koji su gradili velike objekte na Kopaoniku, Golf naselju, u Koste Racina, Topčiderskoj zvezdi, tamo gde su se i neki funkcioneri useljavali. Da posluže kao primer ostalima – napominje Goran Rodić. On podseća da ilegalni graditelji moraju krivično da odgovaraju i naglašava da je to što prolaze nekažnjeno pre svega nepošteno prema onima koji grade legalno i plaćaju poreze i doprinose.

Od početka godine 9.901 građevinska dozvola

Od početka ove godine izdato je 9.901 građevinska dozvola, a samo u maju ove godine 1.822, pokazuju podaci RZS. U odnosu na maj prošle godine, ovog maja je predviđena vrednost radova za 50 odsto veća nego prošlog maja, pre svega, kako navodi RZS, zbog dozvola koje su izdate za izgradnju dela auto-puta od Preljine do Požege i za izgradnju magistralnog gasovoda Bugarska-Mađarska.

Povezani tekstovi