Nemački „Falke“ pozitivni izuzetak

To je uglavnom zato što su, kaže leskovački sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije za više gradova i opština Jovica Nedeljković, ljudi zastrašeni i zapravo ne znaju svoja prava koja su propisana kako Ustavom, tako i Zakonom o radu.

Veoma je teško, priča Nedeljković, probiti barijeru između novokomponovanih poslodavaca i radnika, a to je zbog toga što su ljudi koji rade za strance više zastrašeni nego nezainteresovani, jer se u ovo doba ljudi plaše da ne ostanu bez posla.

Za formiranje Sindikata, objašnjava Nedeljković, potrebna je inicijativa i bar 10 zainteresovanih koji žele da budu njeni članovi, a sve sa ciljem potpisivanja kolektivnog ugovora, koji, pored propisanih obaveza i odgovornost, štiti radnika.

Sindikat se registruje kod Ministarstva za rad, socijalnu politiku i zapošljavanje i ima svojstvo pravnog lica koje može da potpiše kolektivni ugovor. Kolektivni ugovor je dobar, jer obuhvata širok dijapazon onoga šta zaposleni treba i može da radi, a uz to su zaštićena njegova osnovna prava koja mu garantuje zakon. Tamo gde ima kolektivnog ugovora, zaposleni su sigurniji i rade u mnogo boljem okruženju – objašnjava Nedeljković za Južne vesti.

Svetao primer u južnom delu naše zemlje, priča Nedeljković, jeste kompanija Falke, čiji su radnici formirali i registrovali sindikat. Iako to još nije zaživelo u pravom smislu te reči, kaže, postoji inicijativa radnika da se bore za svoja prava.

U Juri, dodaje, postoji Savet zaposlenih koji je pandan sindikatu, ali, objašnjava Nedeljković, on nema svojstvo pravnog lica, te zapravo nema nikakvu „pravu moć i instrumente“ da zaštiti svoje radnike.

Iako, prema rečima predsednika Udruženog sindikata Srbije „Sloga“ Željka Veselinovića, krivica najpre polazi od poslodavca koji ne poštuje zakon, krivac je i država koja takvo ponašanje toleriše, ali i radnici koji ne čine ništa kako bi se izborili za svoja prava.

Svi su, priča Veselinović, svesni teške situacije u zemlji i straha ljudi da ne ostanu bez posla, ali ako bi se, dodaje, radnici ujedinili i prekinuli proizvodnju, kao što su to uradili u fabrici u Knjaževcu, uspostavila bi se bolja saradnja između poslodavaca i zaposlenih.

Radnici su u Knjaževcu potpuno obustavili proizvodnju i nakon 3-4 dana poslodavac je priznao sindikat, potpisan je kolektivni ugovor, ljudima su povećane plate i uspostavljen je odnos dobre saradnje. Za ovako nešto potrebna je velika hrabrost, solidarnost ljudi i zajednička aktivnost – kaže Veselinović.

Zbog jeftine radne snage i ogromnih subvencija koje daje država, priča Veselinović, gradovi na jugu Srbije poput Vranja, Niša i Leskovca, ali i manjih sredina u čitavoj zemlji postali su Meka za strane investitore, naročito za „šrafovsku industriju“ u kojoj nije potrebno nikakvo znanje.

Inače, na jugu Srbije, u više gradova i opština, posluju strani investitori poput južnokorejske kompanije Jura, turskog Džinsija, nemačkih fabrika Falke i Leoni, zatim Džonson elektrik, a pogone grade i američki Delfi, austrijski Cumtobel i filipinski Imi.