Nova otpuštanja u valjevskoj vojnoj fabrici 1Foto: S. O.

Na platnom spisku Krušika je od danas, prvog radnog dana u novembru, 30-tak radnika manje.

Toliko ih se, naime, uoči minulog vikenda “razdužilo” u fabričkoj kadrovskoj službi, pošto im ugovori o radu nisu produženi.

Krajem septembra bez posla u valjevskoj fabrici ostalo je 20-tak radnika, i to onih kojima je ostalo do dve godine do penzije, te će mirovinu da dočekaju na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, uz odgovaraću ‘apanažu”, što nije slučaj sa 30-tak njihovih kolega koji su bez posla od danas, kao ni sa onih 80 valjevskih “oružara” kojima ugovori o radu nisu produženi krajem jula i avgusta, i od kojih je većina, osim nekolicine koje je preuzelo Gorenje, ostali na “belom hlebu”.

Saznaje se da su neki od njih “presavili tabak” i tužili fabriku, jer smatraju da su im ugovori o radi raskinuti protivno važećim zakonskim propisima, čega je, smatraju naši izvori u valjevskoj fabrici, zaista i bilo, te nije nemoguće da će neki od prekobrojnih u dogledno vreme da se vrate u preduzeće.

S tim u vezi navodi se da ugovori nisu produžavani i radnicima koji su više od dve godine proveli na jednom radnom mestu u fabrci, čime automatski stiču zakonsko pravo na zasnivanje radnog odnosa… Kako god, od kraja jula do danas, u Krušiku je bez posla ostalo oko 130 proizvodnih radnika, a do kraja godine iz te fabrike će gotovo izvesno, saznaje naš list, biti otpušteno još nekoliko desetina prekobrojnih, te se očekuje da će Krušik u narednu godinu da uđe sa nešto manje od 3.000 zaposlenih trudbenika.

Predstavnici zaposlenih kažu da “nekakvi kriterijumi za otpušatanje prekobrojnih postoje, te da bez posla mahom ostaju radnici koji su na dugim bolovanjima, zatim oni koji krše radnu discipline, kao i oni kojui su uhvaćeni da piju na poslu”.

Od jula do danas, bez posla ostajali i supružnici i samohrane majke, protiv kojih nikada nisu podnošene disciplinske prijave…

Podsetimo da je u Krušiku, od početka 2015. do kraja 2018., zapošljjno čak blizu 2.000 novih rdnika.

Najveći broj njih, prema informaciji fabričkih sindikata, u Krušik je došao iz Uba, Mionoice, Lajkovca i drugih mesta zapadne Srbije koju politički kontroliše predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darko Glišić, koji je i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Aktivsiti SNS u valjevskuj fabriku dovođeni su i iz drugih mesta širom Srbije, od Niša, preko Inđije do Bajine Bašte. Valjevski sindikalci tvrde da su u Krušik, posredstvom SNS-a, “dovođeni čobani i ljudi iz plastenika”, koji fabriku do tada nisu ni videli.

Kako za mnoge od njih nije bilo odgovarajućeg posla, ili su bili praktično neupotrebljivi ,to su radno vreme mahom rovodili i provode po garderobama i tavanima fabričkih pogona, pa su im stari Krušikovi radnici nadenuli kokektivni nadimak – “tavanaši”

Ta armija novoprimljenih i praktično nepotrebnih radnika, koji su fabrici nanosili štetu i enormnim, neretko i “naduvanim” putnim troškovima, i sumnjivi poslovni aranžmani, odnosno prodaja mina i drugih Krušikovih proizvoda privilegovanim trgovcima oružja, firmi GIM; Slobodanu Tešiću i kompaniji Internešenel golden grupa, iz Abu Dabija, ispod cene, najozbilnije su u minulih nekoliko godina ugrozili poslovanje Krušika, čiji su dugovi i gubici dostigli više desetina miliona evra.

U eksploziji u Krušiku stradao radnik, drugi u teškom stanju

Na pologinu valjevskog Krušika “Begove vode” danas pre podne poginuo je inženjer fabričkog Razvoja Miroslav Mire Jovanović koji je, kako saznajemo, stradao prilikom ispaljivanja protivoklopne rakete “Maljutka”.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.