Foto: Fonet

Međutim, drugi krug ove akcije, najavljen za oktobar 2017. prolongiran je na početak ove godine, ali preciznijih obaveštenja za sada nema.

U Vladinoj Kancelariji za odnose sa medijima Danasu je rečeno samo da je „realizacija drugog ciklusa nagradne igre planirana na proleće ove godine“. Dodaje se i da je u decembru prošle godine formirana radna grupa koja će biti zadužena za sva pitanja oko organizacije i efekata nagradne igre, kao i da će o detaljima javnost biti blagovremeno obaveštena.

Ono što je za sada poznato, jeste da su u budžetu rezervisana sredstva za te namene i to u iznosu od 78,5 miliona dinara, ali je verovatno da se i ovoga puta računa na niz donacija koje su i u prošlom krugu uvećale nagradni fond. Podsetimo, iz budžeta je tada izdvojeno 114,7 miliona dinara dok je NALED, koji je bio suorganizator akcije, od svojih članica prikupio proizvode vredne nešto iznad 20 miliona. Takođe, jedna od premija bio je i stan u izgradnji u Beogradu na vodi, a uključila se i Građevinska direkcija Srbije koja je iz svog fundusa izdvojila pet stanova. Istina, njihov kvalitet bio je u jednom trenutku sporan, što je pretilo da ugrozi kredibilitet čitave akcije, ali je u priču „uskočila“ ministarka građevinarstva koja je garantovala da će, ako opredeljeni stanovi zaista imaju takve nedostatke kako se priča, Građevinska direkcija morati da izdvoji druge, nakon čega su kritike utihnule.

Iz prošlogodišnje igre, ostalo je delimično nerazjašnjeno da li su i u kojoj meri uvećani poreski prihodi. Na pitanje da li je tačno da je naplata poreza u martu, kada je igra organizovana, skočila za više od 30 odsto, u Ministarstvu finansija nismo dobili odgovor. Uputili su nas na Poresku upravu kao i na nevladinu organizaciju – NALED, „koja vodi statistiku i ujedno je bila jedan od organizatora nagradne igre“. U Poreskoj upravi nam je rečeno da su oni samo kontrolisali tu akciju a u NALED-u da je ocena o boljoj naplati poreza, data prema podacima PU o prometu preko fiskalnih kasa, i da se odnosi samo na evidentirane transakcije malih obveznika, koji su i najveći generatori sive ekonomije.

Analitičari su uglavnom saglasni da se ovakvim igrama stimuliše borba protiv sive ekonomije, ali u fiskalne prihode o kojima govore zvaničnici nisu sigurni.

– Nagradna igra ima određene efekte iako kalkulacije Poreske uprave i Ministarstva finansija koji su pokušavali da to procene, nisu metodološki najispravnije. Naime, zapostavljeni su ostali uticaji na fiskalne prihode, poput rasta prometa u tom periodu i uvoza, što bi trebalo isključiti. Ipak, i pored precenjenih rezultata, ovakve akcije bi trebalo povremeno organizovati i to uporedno sa drugim merama za suzbijanje sive ekonomije – kaže za Danas Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

On naglašava i da je u sklopu tih mera predviđena i reforma Poreske uprave, za koju postoje planovi, neki efekti su i ostvareni ali je još daleko od cilja. Takođe, poreznici bi trebalo svoj rad da usaglase i sa drugim organima, od inspekcija do policije i pravosuđa, kako bi otkriveni slučajevi poreskih utaja bili i procesuirani, objašnjava Arsić.

Uvoz podiže naplatu

Prema podacima sa sajta Ministarstva finansija, u prvom kvartalu prošle godine naplata PDV-a kretala se u rasponu od 3,2 do 3,6 milijardi dinara. Značajniji rast zabeležen je u aprilu, kada je dostigla 45,7 milijardi, ali je u pojedinim mesecima lane ukupno naplaćeni porez na dodatu vrednost premašivao i 49 milijardi. Na ta kretanja mnogo više od PDV u zemlji, uticao je porez na uvoznu robu, koji se naplaćuje na carini, prilikom ulaska u zemlju. Ukupan rast u naplati PDV u prvih 11 meseci prošle u odnosu na isti period 2016. iznosi 6,2 odsto nominalno, odnosno 2,9 odsto realno. Međutim, i u toj stavci dominira fiskalni prihod od uvoza, dok je PDV u zemlji bio za četvrtinu manji nego u 2016.

Najveći rast u nekretninama

Prema podacima Poreske uprave, ukupan promet evidentiran preko fiskalnih kasa kod svih obveznika, u prvom kvartalu prošle u odnosu na isti period 2016. uvećan je za 7,64 odsto. Istovremeno, kod malih obveznika ta kategorija prihoda uvećana je za 33,84 procenta, a najveći uticaj imao je promet u sferi nekretnina (rast 95,8 odsto) i građevinarstvu (72,3) dok je rast u trgovini, gde se odvija više od polovine ukupnog prometa povećanje iznosilo 47,3 odsto. Koliki je u tome udeo nagradne igre, nije razdvojeno.