Foto: DanasU Srbiji je sve više samoubistava bivših ili aktuelnih radnika zbog siromaštva, bede i poniženja, a nije malo ni progona onih koji su predvodili štrajkove protiv loših privatizacija i za očuvanje radnih mesta.
Država je prezirivo obacila radnike i stala u zaštitu krupnog kapitala, investitora i tajkuna kojima uglavnom treba jeftina, neobrazovana i poslušna radna snaga. Obračun naše vlasti sa radnicima je nemilosrdan i podseća na obračun fašista sa neistomišljenicima, neke su od ocena tribine „I radnike ubijaju, zar ne?“, održane preksinoć u Nišu, u organizaciji Udruženog pokreta slobodnih stanara (UPSS).
Sociolog i osnivač UPSS-a Đokica Jovanović je takve tvrdnje ilustrovao podatkom da je samo u zrenjaninskom preduzeću „Šinvoz“, i to samo od 2006. do 2008. godine, radnik Aleksandar Mijatov poginuo na radnom mestu, dok su se Miloje Jovanov, Duško Živanov i Dragan Perić obesili. Svi su imali oko 40 godina. Neki od njih su ostavili oproštajna pisma u kojima kao motiv navode krajnje siromaštvo i stid što ne mogu „bilo čime da obraduju svoju decu“. Radnik istog preduzeća, četrdesetogodišnji Radislav Stojanov, preminuo je 2008. za vreme fabričkog štrajka u beogradskom Domu sindikata.
Jovanović je podsetio i na slučaj radnika „Goše“ Dragana Mladenovića (56), koji je izvršio samoubistvo u martu 2017. tako što se u fabrici u kojoj je proveo 35 godina obesio sigurnosnim pojasom za visinske radove. Njegove kolege su kazale da nije imao para da prehrani i leči nezaposlenog sina i bolesnu majku, niti zdravstvenu knjižicu za svoje lečenje. „Dragana je ubila država“, ocenili su oni.
Branislav Markuš iz Zrenjaninskog socijalnog foruma je naveo slučaj Zorana Bulatovića, radnika „Raške“ iz Novog Pazara, koji je 2009. u znak protesta zbog očajnog položaja tekstilnih radnika sebi odsekao prst. Nekoliko puta su ga tukli, a njegovog sina su pratili i pretili mu otmicom. Pobegao je u Norvešku, gde je četiri godine bio u izbegličkom kampu, a onda je deportovan u Srbiju. Njegova saradnica Senada Rebronja, koja je pretila da će učiniti to isto, imala je „više sreće“- pobegla je u Luksemburg i uspela da dobije azil.
– Mikloša Abela, radnika koji je 2004. uspeo da spreči privatizaciju „Keramike“ Kanjiža, svako jutro kada je dolazio na posao „obeležavao“ je laserski snop snajpera postavljenog preko puta. Pobegao je i zaposlio se u Beogradu, a u Kanjižu, gde mu živi porodica, provodi samo vikend, a dolazi petkom noću. Jona Popova, koji je sprečio privatizaciju „Vršačkih Vinograda“, pretukli su i upali mu u roditeljsku kuću. Zdravko Deurić, koji je predvodio akcionare i radnike „Jugoremedije“, a oni ga kasnije izabrali za direktora, država je 2012. dva puta hapsila pod optužbom za zloupotrebe, oduzela mu dve garsonjere, a auto mu je bio zapaljen. Dok je bio u zatvoru, u Jugoremediji je ugašena struja i fabrika je prestala da radi- rekao je Markuš.
On je ocenio da je Srbiji neophodan jak socijalni pokret. Pošto je Srbija izgubila fabrike, a dobila samo „nazovi fabrike u kojima se motaju kablovi, a koje mogu da se natovare na kamion i presele u drugu zemlju čim se investitorima nešto ne dopadne“, takav pokret je nužno praviti sa građanima, i to neposredno, u lokalnim sredinama.
– Ma kako to zvučalo- ništa ne može da se promeni bez borbe i žrtvovanja. Kada oni budu osetili strah, tada ćemo mi da prodišemo. Ali, njih neće biti strah ako se u Nišu okupi deset hiljada ljudi, već tek ako se taj broj okupi u mnogim gradovima- kazao je Markuš.
Jovanović je dodao da je danas „jedini uslov za zaposlenje članska karta vladajuće kleptokratske partije“. Zato sve ono što ima pameti, obrazovanja i što je vredno beži iz Srbije glavom bez obzira.
– Radnika u Srbiji je potrebno obrazovati i između ostalog naučiti da mu je potreban drugi radnik- samo tako će se stvoriti radnička solidarnost. Nisu mu potrebne korumpirane partije i sindikati. Od sedenja kod kuće i ćutanja neće mu biti bolje. Neka ne seku prste, svi su mu potrebni, i za rad i za pesnicu- zaključio je on.
Trovački mediji i korumpirani intelektualci
– Prosečan radnik u Srbiji je neuk, nepismen i zatrovan trovačkim medijima, poput Informera i Pinka. Pravih medija je (pre)malo- to su samo Danas i još nekoliko lokalnih medija- kazao je Jovanović, dodajući da ni od intelektualaca, kojima je „država obezbedila sigurne poslove i privilegije ili poklonila diplome“, ne treba očekivati da će se boriti za radnike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
