Oko 140 hiljada potrošača dobija nova brojila

Sredinom februara počinje jedan od najvažnijih poslova za Elektroprivredu Srbije, a reč je o zameni starih brojila i modernizaciji mernih uređaja u distribucijama.
Kako Danas saznaje u EPS, prve količine tih uređaja, nabavljenih zahvaljujući kreditu EBRD, stižu za nekoliko dana i odmah će biti upućene u elektrodistribucije, koje su već pripremile dinamiku ugradnje. Pored te nabavke koja se realizuje na nivou EPS još tri privredna društva (Elektrodistribucija Beograd, Elektrosrbija i Jugoistok – Elektrotimok) finansiraće iz sopstevenih sredstava nabavku 10.700 brojila i mernih grupa.

Podela štedljivih sijalica u martu

Tender za nabavku 120.000 komada štedljivih kompakt fluorescentnih sijalica CFL namenjenih urednim platišama računa za struju još nije završen. Kako objašnjavaju u EPS nijedan od učesnika nije ispunio sve postavljene uslove, odnosno nije dostavljena sva potrebna dokumentacija koju predviđa takav postupak nabavke. U EPS tvrde da će ipak ispuniti ono što su obećali pa će poklona biti, ali umesto u februaru, sijalice će stići u martu. – Moramo da poštujemo Zakon o javnim nabavkama i u skladu s tim do kraja februara završićemo tu nabavku. Ne odustajemo od našeg plana, već akciju nagrađivanja urednih platiša samo prolongiramo za oko mesec dana, naglašavaju u EPS i podsećaju da će po dve štedljive sijalice dobiti 60.000 domaćinstava u Srbiji.

Prema rečima Momčila Cebalovića, direktora Sektora EPS za odnose sa javnošću, zamena starih i dotrajalih brojila potrajaće narednih deset godina jer prethodno na mernim mestima koja se nalaze na nisko-naponskoj mreži treba postaviti oko tri miliona novih, sofisticiranih uređaja za merenje i kontrolu potrošnje električne energije.
Planirano je da u narednih 10 godina bude nabavljeno 130 hiljada mernih uređaja, a na tenderu su, kao najpovoljniji ponuđači, izabrani francuski Salem, koji će isporučiti monofazna i trofazna brojila, i novosadski Enel, koji isporučuje merne grupe.
Cebalović ističe da će elektrodistribucije efikasnom ugradnjom novih uređaja pokušati da nadoknade vreme izgubljeno na dugoj tenderskoj proceduri, koja je trajala godinu dana. On podseća da su nabavku usporile žalbe nezadovoljnih ponuđača koji su se žalili na odluku tenderske komisije.
Cebalović podseća da je od 1. februara na snagu stupila i odluka o primeni metodologije o kriterijumima i načinima određivanja troškova priključka na sistem za prenos i distribuciju električne energije, koju je 2006. godine usvojila Agencija za energetiku Republike Srbije. Istovremeno, počinju da se primenjuju i novi cenovnici troškova priključka, koje je odobrila Agencija za energetiku.
– Svi budući kupci električne energije, koji tek treba da se priključe na distributivnu mrežu, mogu da podnose zahteve distribucijama za priključak. Sav posao, počev od projektovanja i pripremnih radova, preko postavljanja spoljne instalacije i ugradnje ormarića i mernih uređaja (brojila) do pribavljanja neophodnih saglasnosti i puštanja napona, obaviće nadležna distribucija. Pripreme za primenu metodologije dobro su obavljene i sve distribucije već su utvrdile cenovnike troškova za tipske priključke, koji su dostavljeni Agenciji za energetiku. Pripremljeni su obrasci za zahteve kupaca, a neke od distribucija raspisale su i javne pozive za izbor kvalifikovanih ponuđača-izvođača monterskih radova. U jedinstvenoj ceni za novi priključak su tehnički i troškovi dobijanja saglasnosti, koje je neophodno pribaviti od organa i institucija lokalne samouprave da bi se odobrio priključak na elektrodistributivnu mrežu. Predviđeno je da kupac dobije struju najkasnije za mesec dana od dana podnošenja zahteva – objašnjava Cebalović.
On dodaje da su cenovnici za tipske priključke fiksni, ali će se troškovi kupca razlikovati samo po iznosu koji je neophodno platiti za dobijanje saglasnosti. Primera radi, u najskupljoj varijanti, dakle za trofazni priključak snage 43,5 kilovata u novosagrađenoj individualnoj kući, cena priključka, zajedno sa svim saglasnostima, iznosiće oko 120.000 dinara. To je znatno manje od računa koje su privatni preduzetnici dosad uzimali za postavljanje kabla, razvodne kutije, brojila i kačenje voda na konzolu. Oni su za to tražili najmanje dve hiljade evra, a na tu sumu trebalo je dodati i onih više od 50.000 dinara za elektroenergetsku saglasnost.