Korona dovela do pomame za biciklima (VIDEO) 1Ilustracija Foto: Beta/Dragan Gojić

Vanredno stanje i policijski čas omeli su ciklonaute u prolećnim vožnjama, ali je zato ukidanje vanrednog stanja označilo juriš na prodavnice bicikala i servisne radionice.

Osim što je proleće sezona bavljenja sportom napolju, pa i vožnje bicikala, prema nekim procenama broj ljudi zainteresovanih za vožnju biciklom ove godine povećan je za 30 odsto u odnosu na prethodne godine.

Osim što je bicikl sve popularniji vid prevoza iz ekoloških razloga, zbog sasvim praktičnih motiva poput izbegavanja gužve u saobraćaju, ovih dana sve više postaje i konkurencija javnom prevozu.

U strahu od virusa građani sve češće biraju da umesto prenatrpanim autobusima koriste alternativne vidove prevoza među kojima, pored električnih vozila poput trotineta i bicikla, dominira stari dobri dvotočkaš koji radi samo na ljudski pogon.

Predrag Joksimović iz Markoni sporta, koji se bavi proizvodnjom, uvozom i rentiranjem bicikala ističe da ovu industriju definitivno nije pogodila kriza.

“Za vreme policijskog časa opala nam je tražnja za rentiranjem bicikala, ali nam je porasla prodaja i to onlajn. Nakon ukidanja policijskog časa i vanrednog stanja naglo je skočila tražnja i za iznajmljivanjem i za prodajom. Skoro sve kategorije bicikala su se tražile, a najviše gradski i to oni u vrednosti do 25.000 dinara. Zanimljivo je da se oni više koriste kao prevozno sredstvo nego samo za rekreaciju”, objašnjava Joksimović.

Srpska industrija bicikala poslednju deceniju beleži stalni rast, a nekoliko kompanija koje u Srbiji proizvode bicikle su u poslednjih šest, sedam godina udvostručile izvoz. Sa 5,9 miliona dolara u 2011. izvoz je prošle godine dostigao više od 14 miliona evra.

Ova godina biće sasvim sigurno rekordna jer mediji izveštavaju da u SAD nema dovoljno bicikala da se zadovolji ogroman rast tražnje, a slično je i u Evropi gde je sve češća pojava da gradske vlasti odvajaju postojeće trake za automobilski prevoz i prenamenjuju ih za bicikle.

Joksimović napominje da radnici u njihovoj proizvodnji ne mogu da postignu da proizvedu bicikala koliko se proda.

“Svaki nov bicikl znači i nulti servis, tako da imamo pune ruke posla. Osim toga deluje da su svi koji imaju neki stari bicikl u garaži odlučili da ga dovezu na servis ovog proleća. Verujem da su ljudi bili željni pokreta, otvorenog prostora i bilo kakvog sporta, a bicikl je jednostavno rešenje i za sport i za odlazak na posao”, objašnjava on.

Gledajući internet oglase, ali i buvljake reklo bi se da tržište polovnih bicikala cveta, ali Joksimović ocenjuje da to nije pretnja.

“Tražnja za polovnim biciklima će verovatno uvek biti jaka, ali raste tražnja i za novim biciklima”, kaže on.

Neki od brojnih biciklista na beogradskom keju kod SC Srđan Gale Muškatirović ističu da je bicikl najjednostavniji i najzanimljiviji način da se ljudi bave sportom i provedu vreme napolju.

Drugi, koji su vožnju autobusom ili volan automobila zamenili za okretanje pedala tvrde da je daleko brže i jednostavnije stići na posao biciklom, jer ih ne pogađa saobraćajna gužva, nemaju problema sa parkiranjem i ne moraju da se voze javnim prevozom i strahuju od zaraze.

Prema rečima stručnjaka, za relacije pet do sedam kilometara bicikl je idealan za gradski prevoz. Ono što je problem je jako malo biciklističkih staza pogotovo u centru Beograda, a biciklisti se žale i na nepoštovanje od strane vozača automobila.

Inicijativa nekoliko udruženja građana da se žute trake tokom pandemije Kovid 19 prenamene za bicikliste po ugledu na evropske metropole nije prošla kod gradskih vlasti Beograda iako je recimo gradski urbanista u martu, kada je značajno redukovan javni prevoz zbog epidemije, pozvao građane da voze bicikl kao optimalan vid prevoza.

Svetska zdravstvena organizacija pozvala je građane koji su tokom pandemije morali da se kreću da koriste bicikle, a Gradski zavod za javno zdravlje Beograda je povodom Svetskog dana bicikla objavio na svom sajtu da vožnja bicikla snižava krvni pritisak, jača naše srce, poboljšava funkciju pluća, povećava potrošnju energije čime omogućava našem ogranizmu da sagori višak masti i reguliše telesnu težinu, održava tonus naših mišića, pre svega nogu, sedalne regije i stomaka, a ujedno smanjuje i nivo stresa i napetosti.

“Shodno svemu navedenom smanjuje rizik od nastanka gojaznosti, kardiovaskularnih i mnogih drugih hroničnih oboljenja”, kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Tekst je nastao u okviru projekta koji finansijski podržava Ambasada Norveške u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Norveške ambasade, Balkan Trust for Democracy i German Marshall Fund kao partnera.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.