Foto: Pixabay/empokmarenProjekat energetske efikasnosti u javnim zgradama u Vojvodini teče zadovoljavajućom dinamikom, dosad je urađena pilot studija na 80 od ukupno 3.000 objekat koliko ih ima u Vojvodini i rezultati pokazuju da bi uštede realizacijom ovog projekata bile oko 60 odsto u odnosu na dosadašnje troškove zagrevanja i rasvete tih objekata, čiji se troškovi se plaćaju iz budžeta – istakao je Đorđe Milićević, potpredsednik Pokrajinske vlade Vojvodine.
On je dodao da to osim ušteda znači i smanjenje emisije ugljen-dioksida, jer ti objekti za grejanje uglavnom koriste ugalj i lož-ulje.
Kako prenosi portal eKapija, Milićević je tokom susreta sa Žužanom Hargitai, regionalnom direktorkom za Zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), podsetio da je ta banka za izradu pilot-projekta energetske efikasnosti javnih zgrada u Vojvodini obezbedila bespovratna sredstva u iznosu od 100.000 evra.
– Dobra vest je da u 2020. godini možemo da ponudimo kreditni aranžman za realizaciju prve faze posla, kao i bespovratna sredstva u iznosu od 500.000 evra. Ove investicije će doneti uštedu energije i novca u budžetu pokrajine – izjavila je tom prilikom Žužana Hargitai. Taj posao bi trebalo da se odvija u narednim godinama i iziskuje i velika finansijska sredstva.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić ističe za Danas da je veoma dobra vest što je pilot projekat u Vojvodini u praksi pokazao značaj povećavanja energetske efikasnosti u zgradarstvu.
– To je svakako korak napred u procesu suzbijanja velike energetske neefikasnosti koja postoji kod nas. Međutim, ne treba stati samo na tome već bi se trebalo usmeriti na sprovođenje sličnih projekata u celoj Srbiji sa istim ciljem. Da bi se to ostvarilo Vlada Srbije mora da se uključi aktivnije u rešavanje te problematike i osmisli načine kako da animira građane da zamene drvenariju i prozore u svojim domovima kako bi povećali energetsku efikasnost – navodi naš sagovornik.
On podseća da je Vlada Srbije ranije u saradnji sa nekim bankama nudila niže kamate za kredite za energetsku efikasnost.
– I to je bio potez ka pomaku na bolje međutim i pored toga što su ti krediti bili niži za 20 do 30 odsto, cena troškova je bila i dalje veoma visoka pa se veliki broj domaćinstava nije odlučio na korišćenje istih. Dakle, veoma je dobro što se nadležni u Srbiji orijentišu na saradnju sa EBRD i drugim bankama kada je reč o povećanju energetske efikasnosti kod nas. Treba koristiti pomoć svih institucija Evropske unije koje je nude ali je oportuno i konstatovati da je to nedovoljno. Da bi se nivo energetske efikasnosti u Srbiji podigao, potrebna su znatna finansijska sredstva kao vid pomoći koje bi motivisale građane da zamene drvenariju i prozore u svojim stanovima. Stoga i država mora ozbiljno da razmisli kako da obezbedi ta sredstva i ponudi ih kao subvencije za povećavanje energetske efikasnosti u zgradarstvu – kaže Savić.
Tekst je deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u ovom medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
