Poruke i pouke 27. Kopaonik biznis foruma

Tome je svakako doprinela studija, odnosno Agenda novog privrednog rasta Srbije koju je krajem prošle godine objavila Svetska banka prema kojoj je pokazano šta je potrebno da se uradi da bi se dostigao rast BDP-a od sedam odsto godišnje što bi omogućilo dupliranje BDP-a za 10 godina.

Nekako je u prvi plan stavljena ta visoka brojka, a tek u drugi onaj deo gde se govori šta treba uraditi da se do toga dođe. A treba uraditi mnogo i treba uraditi stvari koje nisu rađene decenijama.

To se pre svega odnosi na kreiranje jakih, kvalitetnih i nezavisnih institucija i vladavina prava. Fiskalni savet je uradio empirijsku analizu koja je predstavljena na Forumu prema kojoj je upravo to jedini način da se barem ublaži emigracija i negativni demografski tokovi.

Čini se da je upravo to bila druga najvažnija tema foruma. LJudi. Nije bilo nijednog panela, od onih na kojima su govorili političari, preko akademskih, do privrednih da nije spomenuta ili je bila glavna tema – nedostatak radne snage.

Nije važno da li su to visokoobrazovani stručnjaci i eksperti u svojim oblastima ili majstori svih zanata, firme imaju problem kako da nađu radnika. Ovo nije situacija koja pogađa samo Srbiju, niti samo Balkan. I na zapadu je uočen tzv. talent paradoks, odnosno situacija da ima više potražnje za radnicima nego što se zapošljava ljudi. Odgovor je u tome što jedan deo populacije prosto nije kvalifikovan za poslove koji se nude.

U diskusijama se pojavila brojka od čak dve trećine nezaposlenih koji se neće ni zaposliti. Oni ne traže posao i toliko dugo su nezaposleni da ga nikada neće ni naći.

Zato je jedno od rešenja napor da se poveća učešće u aktivnom stanovništvu i tu je glavna razlika između Srbije i drugih razvijenijih zemalja sa niskom nezaposlenošću, a to je da je u Srbiji stopa aktivnog stanovništva svega 55 odsto.

Nominalno glavna tema foruma bila je 4. industrijska revolucija, odnosno digitalizacija kao tema koja prožima sve ostale. Četvrta industrijska revolucija je istovremeno način da se dođe do skokovitog rasta, što uostalom pokazuje IT sektor sa godišnjim rastom izvoza od 30 odsto i 1,5 milijardi evra izvoza u 2019.

Nova tehnološka revolucija bi mogla biti i odgovor na nedostatak radne snage, posebno u nekim sektorima kao što je recimo bankarstvo gde veštačka inteligencija i big data menjaju radnike. Uskoro će, a već su počeli, keš kredite odobravati roboti i to preko interneta, bez odlaska u filijalu. Zato bankama neće trebati klasični bankarski službenici, ali će im zato biti potrebni IT stručnjaci sposobni da obrade ogromne količine podataka koje svako od nas ostavlja na internetu na osnovu čega će mašine odrediti da li možemo ili ne da dobijemo kredit.

Premijerka Ana Brnabić je najavila novu fazu transformacije privrede, ali transformacija privrede se dešava i bez političara i to na individualnom nivou. Na Forumu je već godinama vidljiva smena generacija, bar kada se radi o kompanijama. Sve manje je vlasnika preduzeća, a to se posebno vidi po, nekada iz milošte nazvanom „tajkunskom panelu“.

Međutim, jako je malo i njihovih naslednika. Recimo mogla se čuti informacija da u svetu 73 odsto porodičnih kompanija ne doživi tranziciju na drugu generaciju, a 93 odsto ne doživi tranziciju na treću generaciju. U Srbiji je ta statistika još gora. Pored toga najkrupniji regionalni igrači koji su najavljeni, poput vlasnika Atlantik grupe Emila Tedeskog i vlasnika vinarije Tikveš Svetozara Janevskog nisu došli.

Zato je bilo mnogo više nego ranije predstavnika inostranih i domaćih korporacija sa korporativnom kulturom i korporativnim ograničenjima koje ona sa sobom nosi. Oni su uglavnom došli da predstave svoju kompaniju i biznis kojim se bave, izbegavajući da daju svoje ocene ili ne daj bože kritiku na račun uslova poslovanja. S druge strane, kako je rekao jedan od retkih vlasnika jedne od većih privatnih kompanija u Srbiji koji je učestvovao na panelima, koji bi bio motiv javnog istupanja u društvu koje ima tako loše mišljenje o preduzetnicima.

Još jedna zamerka koja bi se mogla dati je to je što su se panelisti uglavnom slagali i jako malo je bilo suprotstavljenih mišljenja oko neke teme. Opet kako je jedan ugledni bankar ocenio razlog tome bi mogao biti i što kao društvo ne gajimo kulturu polemike i dijaloga.

Poseban utisak ostavljali su predstavnici države, koji su kao po komandi neizbežno zahvaljivali za sve uspehe vlade i svojih resora sadašnjem predsedniku, a nekadašnjem premijeru, a pre toga prvom potpredsedniku vlade u zavisnosti već sa kojim periodom u prošlosti su poredili svoje uspehe.

Naravno za malu otvorenu zemlju kakva je Srbija od presudne važnosti je okruženje, a tu je glavna tema pandemija korona virusa. Ovo za sada direktno i teško pogađa hotelijersku industriju, ali na globalnom nivou prekida lance snabdevanja, od kojih mnogi kreću iz Kine. Moglo se čuti da su neki od učesnika otkazali učešće zbog virusa, ali oni koji su došli nisu mnogo marili ako se samo pogledaju gužve u kopaoničkim klubovima u sitnim satima.