Posle urušavanja na gradilištu u Vidovdanskoj, Vesić predložio zakon koji već postoji 1Foto: Miroslav Dragojević

Najava Gorana Vesića da će tražiti promene zakona tako da građevinska dozvola bude uslovljena polisom osiguranja od štete nanete trećim licima, stručnjaci ocenjuju kao zamajavanje jer i postojeća normativa sadrži takve garancije, ali je problem što se ne sprovodi.

Naime, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je još 2015. godine donelo pravilnik koji reguliše uslove osiguranja od profesionalne odgovornosti i njime je uvedena obaveza posedovanja polise za štete pričinjene trećim licima prilikom pružanja profesionalnih usluga, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

U osiguravajućim kućama podsećaju da se ta zakonska obaveza odnosi na lica koja obavljaju poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koja izvode radove, obavljaju stručni nadzor ili tehnički pregled. Oni moraju da imaju polisu osiguranja od profesionalne odgovornosti sa minimalnim limitom od 50.000 evra, odnosno 15.000 evra ukoliko su preduzetnici

– Na žalost, mnoga lica angažovana na navedenim poslovima u građevinarstvu nemaju polisu osiguranja, te je prvenstveno potrebno sprovesti kontrolu primene postojećih zakonskih propisa. Pravilnikom utvrđeni minimalni limit polise ne može pružiti značajnu osiguravajuću zaštitu, i svakako svaki savestan investitor ili izvođač radova mora misliti na proširenje pokrića. Naime, izgradnja u urbanim gradskim delovima, blizina okolnih objekata, visoka frekvencija prolaznika i vozila, glavni su uzroci odštetnih zahteva. NJihovi iznosi variraju u zavisnosti od toga da li se radi samo o nadoknadi materijalnih šteta ili i o obeštećenju za slučaj telesnih povreda. Ovi zahtevi imaju izuzetno rastući trend i u frekventnosti i u visini iznosa, te je naš savet da se pokriće za odgovornost ne ugovara sa limitom ispod 500.000 evra – kažu za Danas u osiguravajućoj kući Viner štediše i dodaju da se osiguranja mogu ugovarati za individualne projekte, ali i za sve projekte na godišnjem nivou, u zavisnosti od složenosti poslova, njihove raznovrsnosti i vrednosti.

I u DDOR-u potvrđuju da ta vrsta osiguranja postoji i da se koristi, a kažu i da su obično deo šireg paketa koji se naziva Osiguranje objekata u izgradnji i podrazumeva pokriće materijalne štete i odgovornosti prema trećim licima i/ili gubitak profita investitora.

– Ugovarač ima mogućnost da zaključi ugovor sa osiguravajućom kućom u cilju osiguranja od odgovornosti, što podrazumeva zaštitu od posledica stručne greške koja može da nastane prilikom obavljanja poslova za koje je ugovarač osiguranja (firma ili licencirani pojedinac) angažovan – kažu u DDOR-u.

Podsetimo, zamenik gradonačelnika, nakon urušavanja zgrade u Vidovdanskoj ulici zbog radova na susednom gradilištu, najavio je da će se obratiti Ministarstvu građevinarstva i zatražiti da se promeni Zakon o planiranju i izgradnji tako da građevinsku dozvolu može da dobije investitor samo ako pre toga pribavi polisu osiguranja za eventualnu štetu koju nanese trećim licima. Objasnio je da bi tako u situacijama sličnim kao urušavanje u Vidovdanskoj, od osiguravajućih kuća mogli da se naplate građani koji su ostali bez stanova, na ulici ili tačnije u privremenom hotelskom smeštaju. Osim što bi se ovakvim zakonom abolirale institucije zadužene za nadzor i teret prebacio na osiguravajuće kuće, on je, kažu sagovornici Danasa, ujedno i nepotreban jer i sada važeće norme sankcionišu onoga ko izazove štetu.

– Zakon o planiranju i izgradnji je dovoljno precizan i jasan tako da, kada bi ga poštovali od početka do kraja, ovakve stvari se nikada ne bi dešavale. Posebno su važne odredbe koje se odnose na uslove za dobijanje dozvola, i one koje se tiču nadzora. Ali, umesto da utvrde koja je od državnih institucija za šta bila zadužena u tom lancu i gde je zakazalo, oni se igraju izjavama jer znaju da pažnja građana traje dva do tri dana, da se sve brzo zaboravi i da im je sistem zataškavanja dovoljno efikasan – kaže za Danas građevinski inženjer Danijel Dašić.

On ističe da se slične stvari u manjem ili većem obimu stalno dešavaju pri čemu je nadzor jedna od najslabijih karika.

– Nije dovoljno da se nekome da dozvola, već mora da se kontroliše kako se to radi. Postoji projekat ali niko ne proverava da li se po njemu gradi, i sutra se svi iznenade kada vide da zgrada ima šest spratova više. Sve su to njihove manipulacije u kojima koriste zakone sa kamuflažom, samo one delove koji su im od koristi, na druge zažmure. Ali, još je veći problem to što se tako ne ponašaju samo privatni investitori, nego i vlast. U Nišu se, na primer, u centru grada rade saobraćajnice, obilaznica, sve je to pratila televizija kao da je vrhunska investicija, a kada odete na sajt vidite na nemaju ni jednu jedinu dozvolu, čak ni za početak radova – kaže Dašić.

On dodaje da je zakon prilično oštar za takve situacije, predviđa krivični postupak, zatvorske kazne, ali se i sam uverio kako niko nije reagovao nakon što je zbog tih radova u centru Niša podneo prijavu. Kaže i da je jedina dobra stvar u čitavoj priči to što zakon ipak postoji, određene su i institucije koje treba da se angažuju a da je rok zastarevanja takvih postupaka prilično dug, 15 godina.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije podseća da su ranije građevinske firme u posao ulazile tako što je banka koja finansira projekat davala i garancije koje su mogli da povuku kupci stanova ali su pokrivale i sve druge sporne situacije.

– Sada se gradi isuviše divlje da bi bilo koja banka stala iza investitora i sve priče da će se nešto preduzeti kako bi se građani zaštitili su samo propaganda i politika. I sada je investitor dužan da osigura objekte koje gradi, to bi trebalo bar da je garancija da ima para ili imovinu, ali to niko ne radi jer bi plaćali premije osiguranja umesto da taj novac strpaju sebi u džep. I sada investitor koji je prouzrokovao štetu, mora da je plati, ne treba novi zakon za to, ali je pitanje da li ima novac – kaže Rodić.

Većina osiguravajućih kuća nije reagovala na Vesićev predlog, ali je jasno da one koje nemaju takve pakete ne bi imale problem da ih sačine. Pitanje je, međutim, koliko bi investitora koji su sada u poslu, ispunilo kriterijume osiguravača i dobilo polisu. Takođe, pitanje je i da li bi stanari koji eventualno imaju polise za svoje stanove, a oni se urušili nepažnjom građevinara, mogli da naplate štetu jer je malo verovatno da ijedna osiguravajuće kuća predvidela takvu mogućnost.

Predsednica Inženjerske komore Srbije, Marica Mijajlović, zbog ranije preuzetih obaveza nije mogla da komentariše izjavu Vesića da će tražiti izmene zakona ali i oduzimanje licence inženjerima koji su učestvovali u izgradnji objekta u Vidovdanskoj.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Posle urušavanja na gradilištu u Vidovdanskoj, Vesić predložio zakon koji već postoji”

  1. Njegova osnovna sposobnost je da ume da zamagljuje dogadjaje i skrece ociglednu odgovornost vlasti na svim nivoima

  2. Isti slučaj sa zakonom o zaštiti od buke. Stalno čekamo nov zakon, a sadašnji niko ne sprovodi.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.