Potražnja za kreditima u Srbiji veća za tri odsto 1Foto: FreeImages / Filippo Vicarelli

Izraženo u dinarima depoziti su zabeležili nominalni rast od 77 milijardi, dok je iznos krediti porastao za 66 milijardi. Slična dinamika na strani depozita očekuje se i u 2018, dok bi potražnja za kreditima trebalo da bude veća – rast za tri do četiri odsto, što znači da bi bili u potpunosti pokriveni rastom depozita, procene su analitičara Erste grupe. Kada je reč o gotovinskoj rezervi, svi pokazatelji ukazuju na to da postoji višak likvidnosti u bankarskom sistemu, uz ključni pokazatelj likvidnosti iznad dva. Ukupna izloženost prema državi (potraživanja, uključujući kredite i državne HoV) iznosila je 631 milijardu dinara (18 odsto ukupnih sredstava) na kraju novembra 2017, što je za oko 15 milijardi dinara više nego 2016. godine. „Ukoliko pretpostavimo da će banke ove godine smanjiti svoju izloženost za 10 odsto, to bi stvorilo dodatnih 63 milijarde dinara potencijalnih izvora finansiranja“, ističu u Erste grupi.

Kad je reč o Hrvatskoj, posle dužeg perioda razduživanja u 2017. došlo je do postepenog preokreta trendova, s obzirom na to da se kreditiranje domaćinstava vratilo u pozitivnu zonu (jedan odsto međugodišnje), dok je kreditiranje privrede ostalo u negativnoj zoni od minus jedan odsto. Rast na strani depozita zadržao se na nivou adekvatnom za finansiranje kreditne aktivnosti, pa su banke nastavile da povećavaju pozicije neto deviznih sredstava i aktivnost u pogledu kredita/depozita bila je u postepenom padu. „Za 2018, predviđamo da će rast kredita zadržati dinamiku od tri do četiri odsto, i to uprkos strožim propisima kad je reč o kreditnoj sposobnosti klijenata, i da će verovatno biti u potpunosti finansiran rastom lokalnih depozita. Osim toga, visok nivo viška likvidnosti ukazuje na to da banke imaju puno manevarskog prostora da mogu da odgovore na potrebe države za finansiranjem, ili da dalje produže proces razduživanja“, konstatuje se u Izveštaju. Vidljiviji rast kreditiranja zabeležen je i u Sloveniji, uglavnom zahvaljujući segmentu domaćinstava, gde se beleži rast kredita, u proseku za sedam odsto, dok je na strani privrede dinamika nešto slabija. Pošto se ne očekuje da će 2018. doneti veća odstupanja procene su da će dalji rast kreditiranja biti finansiran uglavnom na bazi depozita, uz održavanje potražnje banaka za državnim obveznicama na stabilnom nivou.

Prema oceni analitičara u Rumuniji će veća potražnja za kreditima biti finansirana iz depozita klijenata. kao argument za tu konstataciju navode podatak da su stope rasta depozita konstantno, odnosno od 2012, veće od stopa rasta kredita od 2012. godine, dovodeći odnos kredita i depozita u bankarskom sektoru na nivo ispod 80 odsto. „Mada je realno očekivati nešto sporiji rast depozita, imajući u vidu procene o usporavanju ekonomskog rasta u 2018, ipak bi trebalo da bude brži od rasta kreditiranja, što dalje znači da ne bi trebalo da uslede bilo kakve strukturne promene u bilansima stanja banaka“, komentarišu u Erste grupi i procenjuju da bankarski sektor u Mađarskoj ne bi trebalo da se suoči sa ozbiljnijim problemima u vezi sa izvorima kreditne aktivnosti, utoliko pre što je zbog mera MNB, ogromna količina kratkoročne likvidnosti u opticaju na domaćem tržištu novca.

Narodna banka Češke ne odustaje od trenda rasta kamatnih stopa, mada, kad je reč o privredi ima puno internih izvora finansiranja (u vidu neraspoređene dobiti), dok su domaćinstva prošla kroz period intenzivnog uzimanja hipotekarnih kredita. Sve to ukazuje da potražnja za kreditima, baš kao ni ponuda, neće biti velika. Prošle godine, rast kredita u Poljskoj dostigao je oko 3,5 odsto, dok su depoziti porasli za 4,1 odsto. „Pod pretpostavkom da depoziti održe sličnu dinamiku rasta, kreditiranje bi moglo da zabeleži rast od oko četiri odsto. Ukoliko se ekonomski uslovi poboljšaju, likvidnost poljskog bankarskog sektora omogućila bi finansiranje dodatnog rasta kreditne aktivnosti“, tvrde analitičari Erste grupe i procenjuju da bi u Slovačkoj, pod uslovom da ukupni depoziti porastu po istoj stopi kao u 2017, odnosno za šest odsto, to stvorilo prostor za rast kredita od šest odsto.

Na pomolu nova emisija evroobveznica

Analitičari Erste grupe, doduše sa izvesnom dozom rezerve, procenjuju da je verovatnoća da će u Srbiji 2018. doći do emisije evroobveznica veća nego proteklih godina. Srbija, inače, četiri godine nije emitovala evroobveznice, iako su te emisije bile, formalno, uključene u budžet. „Na deviznom tržištu, kurs EUR/RSD nastavio je da se kreće oko praga od 118,5, dok je prinos na benčmark dinarsku obveznicu sa rokom dospeća 2023. godine, varirao, ali se na kraju stabilizovao na nivou od oko 4,7 odsto. Ali, najupečatljivija informacija odnosi se na najavu da bi ove godine mogao da se realizuje otkup duga u dolarima i lokalnoj valuti u ukupnom obimu od čak 1,5 milijardi evra“, ističu analitičari.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.