Menjanje propisa o penzijama: Predlog predsednika bolji i od najboljeg 1Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Inače, taj model je bio široko prihvaćen i među stručnom javnošću (Fiskalni savet) i među penzionerima. Ali, nakon što je u januaru predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da penzije po ovoj formuli neće rasti dovoljnom brzinom i da neće dorasti do njegovog obećanja da 2025. godine prosečna penzija bude 430 do 440 evra, došlo je do obrta.

Naređenje – ispunjenje pa je prekjuče ministar Mali u obilasku Gerontološkog centra izjavio da će ona „najbolja i najpravednija“ formula biti promenjena kako bi povećanja penzija mogla biti i veća i penzija sa sadašnjih 230 za pet godina poraste na 440 evra. Inače, primena švajcarskog modela od početka ove godine donela je rast penzija za oko 5,4 odsto.

Da li biste podržali ukidanje komentara na sajtu Danasa?

Loading ... Loading ...

Prema računici koju je Vučić izneo pre mesec dana, sa sadašnjim švajcarskim modelom do 2025. godine prosečna penzija bi stigla tek do 300 evra, zbog čega smatra da je neophodna korekcija.

Fiskalni savet je od početka prošle godine (a i ranije) zagovarao uvođenje usklađivanja penzija s obzirom da je pre toga rast penzija zavisio od diskrecione odluke Vlade, a ne od objektivnih parametara propisanih zakonom i jedan od predloga je upravo bila švajcarska formula.

Oni su pak preporučili i ugradnju automatskih stabilizatora kako u slučaju krize penzije ne bi postale pretnja fiskalnom sistemu, ali i kako penzioneri ne bi bili zaboravljeni u slučaju dugogodišnjeg prosperiteta.

NJihov predlog je bio da se zakonski ograniči da se ukupni rashodi za penzije kreću u rasponu od 9,5 do 10,5 odsto BDP-a.

Inicijalno je prilikom uvođenja fiskalnih pravila 2010. godine nivo rashoda za penzije bio ograničen na 10 odsto BDP-a. Tokom perioda ekonomske krize i fiskalne konsolidacije ovaj zakonski limit povećan je na 11 odsto BDP-a.

S obzirom da je kriza prošla, kao i konsolidacija, u Savetu su preporučili da se fond penzija vrati na nivo od 10 ili 10,5 odsto BDP-a.

Osim toga oni su apelovali da se ojačaju automatski mehanizmi koji će obezbediti finansijsku stabilizaciju ukupnog penzijskog sistema u periodima krize, odnosno koji će osigurati da vrednost penzija ne zaostaje za privrednim rastom u dugom roku.

Tako je moguće propisati da se u situacijama kada penzijski rashodi pređu 10,5 odsto BDP-a penzije usklađuju samo sa inflacijom, a ukoliko bi masa penzija prešla 11 odsto BDP-a aktiviralo bi se automatsko zamrzavanje penzija.

S druge strane, u slučaju privrednog rasta i rasta zarada, ukoliko bi rashodi za penzije pali ispod 9,5 odsto BDP-a imali bi vanredno povećanje penzija sve dok njihova masa ne dostigne 10 odsto BDP-a.

Fiskalni savet se u svojim analizama inače drži principa da rast penzija treba biti usklađen sa privrednim rastom.

Pored toga, oni ukazuju i da je naša demografska slika takva da se u narednih 10 godina očekuje porast broja lica starijih od 65 godina za oko četiri odsto, odnosno smanjenje radno sposobnog stanovništva (20-64 godine) za preko 10 odsto.

Zato oni upozoravaju da bi usklađivanje penzija trebalo da cilja rast prosečne penzije za oko 0,5 odsto ispod stope privrednog rasta u narednoj deceniji.

Treba primetiti da Fiskalni savet insistira na zakonskom uređenju i mehanizmima usklađivanja penzija. Ekonomista Milan Kovačević ukazuje pak da je ono što se ovde stalno radi sasvim suprotno – „rušenje sistema i stvaranje situacije da jedan čovek arbitrarno odlučuje“.

„Da podsetim da su od 2012. do prošle godine penzije u proseku povećane za 14 odsto, a da je inflacija iznosila 15 odsto. To znači da su penzije realno smanjene. Prosečna penzija je tada bila iznad 50 odsto prosečne plate, a sada je na oko 46 odsto. Sve više se odstupa od pravila i nema predvidivosti, osim za strane investitore. Oni mogu da računaju na najbolje uslove“, ocenjuje Kovačević.

Saša Đogović, saradnik Instituta za istraživanje tržišta, dovodi ova obećanja u vezu sa predstojećim izborima.

„Ovo liči na predizbornu kampanju, ali nije dobro menjati zakone ad hok, nakon što nije prošlo ni godinu dana od prethodne promene. To govori o neozbiljnosti i lutanju. Pitanje je i koliko će ta promena trajati, kada je prethodna trajala ovako kratko. Mislim da je to povezano sa izborima i podilaženju jednom velikom delu glasačkog tela, penzionerima“, napominje Đogović. Dragan Đuričin, profesor na Ekonomskom fakultetu, ocenjuje da je namera vlasti da se povećaju standard i potrošnja.

„To je moguće ako postoji realan fiskalni prostor i ako rast potrošnje ne utiče na investicije“, napomenuo je Đuričin.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ukazao je na disparitete u našem privrednom sistemu između štednje i investicija i potrošnje i produktivnosti.

„U tom slučaju najbolje je da plate u javnom sektoru i penzije rastu u skladu sa rastom BDP-a. Što veći BDP imaćemo i veći rast potrošnje. Imamo potrebu da se više usmeravamo ka investicijama koje su ključni pokretač rasta“, ocenio je Vlahović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.