Presude u korist moćnika

Advokat Aleksandar Lojpur istakao je da su lokalni političari ti koji najčešće vrše pritisak na sudove da sude u interesu moćnika. On je dodao da haos koji postoji u pravosudnom sistemu Srbije omogućava da lokalni političari na taj način utuču na rad sudstva koristeći se korupcijom ili zastrašivanjem.

– Veliki problem predstavlja to što u Srbiji ne postoji kritička javnost koja bi reagovala na nepravilnosti u sudstvu. Razlog za to je što je domaća javnost prezasićena raznim dešavanjima koje je iskusila u prethodne 23 godine, što umanjuje mogućnost za adekvatan odgovor društva na nesavestan rad sudstva. Njegov kolega Nikola Barović je, govoreći o slučaju preduzeća Jugoremedija, izneo primer bivšeg direktora tog preduzeća Zdravka Deurića, koji je jedno vreme proveo u istražnom zatvoru, a sud mu je oduzeo imovinu, između ostalog i garsonjeru od 18 kvadrata, koju je on nasledio, odnosno stekao daleko pre nego što je počeo da obavlja funkciju direktora Jugoremedije što, prema Barovićevim rečima, predstavlja pravni nonsens.

Leposava Karamarković, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije, naglasila je da je osnovna greška što je država svojevremeno dozvolila da Jugoremediju kupi kontroverzni biznismen Jovica Stefanović Nini novcem sumnjivog porekla koji je upropastio tu fabriku. Ona je obespravljenim radnicima preporučila da je najefikasniji način da svoju borbu nastave pravnim putem, odnosno pojačavanjem pravne zaštite jer se samo na takav način mogu postići adekvatni rezultati. Takođe, potrebna je i šira društvena aktivnost i podrška, dodala je Leposava Karamarković, u borbi za ispravljanje grešaka i nepravdi učinjenih tokom loših i nezakonitih privatizacija.

Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda u Beogradu, uz ogradu da ne može da govori o konkretnim slučajevima, koji su razmatrani na okruglom stolu, istakao je da brojni primeri pokazuju da nešto nije u redu sa procesom privatizacije u Srbiji. On se zapitao da li je to zato što ne znamo ili nećemo da ga vodimo na adekvatan način. Prema njegovim rečima, načelno gledano pojedine sudije mogu biti korumpirane ili zastrašene pri donošenju svojih odluka, a to nikako ne bi smeo da bude slučaj jer sudstvo treba da bude oslobođeno bilo kakvog pritiska i uticaja, odnosno mora da bude potpuno nezavisno.

Ivan Zlatić, predstavnik Učitelja neznalice i njegovih komiteta, rekao je da su 1.avgusta prošle godine uhapšeni direktori Jugoremedije i Penfarma. Proveli su skoro dva meseca u pritvoru a optužnica protiv njih nije podignuta do danas. Hipo alpe adria banka je 1. decembra prošle godine podnela zahtev za stečaj Jugoremedije, koji je otvoren 27. decembra, a stečajni upravnik je odbio da nastavi spor koji je Jugoremedija pokrenula protiv države. Podsećanja radi, fabrika lekova Jugoremedija i dva njena akcionara Penfarm i Luksol farmacija, podneli su 27. aprila predlog za mirno rešenje spora protiv države sa zahtevom za odštetu od 111 miliona evra zbog nezakonitog postupanja državnih organa u privatizaciji Jugoremedije. Zlatić je naglasio da preduzeće u stečaju Srbolek vodi spor protiv bivšeg vlasnika Jovice Stefanovića Ninija, u kom od njega potražuje više od šest miliona evra, a mali akcionari vode spor u kom je šteta koju je Stefanović naneo Srboleku procenjena na više od 12 miliona evra. Dug zbog koga je Srbolek otišao u stečaj iznosi oko pet miliona evra. Iako je i sam podneo tužbu protiv Stefanovića za iznos veći od ukupnih dugova, stečajni upravnik Srboleka ubrzano rasprodaje imovinu fabrike pre nego što sud utvrdi činjenice i omogući izlazak is stečaja. Zlatić je naglasio da je Evropski sud za ljudska prava od 2007. do 2009. godine doneo pet odluka u korist građana Srbije zbog neizvršavanja sudskih presuda o isplati njihovih potraživanja prema društvenim preduzećima. Izvršenje sudskih presuda sprečila je izvršna vlast, navodno radi uspešnijeg restrukturiranja i privatizacije.