Privreda se od danas prijavljuje za državnu pomoć

Oslobođenje se odnosi i na samozaposlene, preduzetnike paušalce i poljoprivrednike. Uredbom se reguliše i odlaganje uplate akontacije za porez na dobit za 2020. godinu do konačnih rešenja za ovaj porez, kao i oslobađanje od PDV-a za donacije RFZO-u i zdravstvenim ustanovama.

Pravo na odlaganje poreza nemaju finansijske institucije, banke, osiguranja, lizing kuće i platne institucije. Odloženi porez će se naplaćivati od 4. januara sledeće godine u 24 mesečne rate. Ministar finansija Siniša Mali rekao je da se pri popunjavanju poreske prijave, kao dan početka plaćanja poreza stavi taj datum.

„Želeli smo da vam maksimalno pojednostavimo, jer je privreda to od nas i tražila. Samim tim, prijavljujete se automatski i za novčanu pomoć u iznosu od 30.000 dinara“, objasnio je ministar.

Ova uredba reguliše i isplatu minimalnih zarada za preduzetnike, paušalce, preduzetnike poljoprivrednike i zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima koje će država isplatiti u maju, junu i julu. Po pola minimalca dobiće zaposleni u velikim preduzećima koji su dobili rešenje o prekidu rada (što nije isto kao i otkaz).

Preduzeća i preduzetnici moraće da otvore posebne namenske račune na koji će ova sredstva biti isplaćivana. Uredba predviđa i kontrolu i sankcije za preduzeća koja su otpustila više od 10 odsto radnika a prijavila se za pomoć.

Naime, moraće da isplate sve poreze i doprinose koji su im odloženi uz zakonsku zateznu kamatu, uz kaznu od 30 do 70 odsto primljenih direktnih davanja, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika.

Na kraju, samo u jednoj rečenici se kaže da će nakon okončanja vanrednog stanja svim punoletnim građanima Srbije biti uplaćeno 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Većina mera vlade koje su manje-više poznate već dve nedelje zahvaljujući javnim istupima funkcionera pozdravljene su (uz rezervu zbog sporosti u njihovoj primeni) od strane privrede i ekonomista i uglavnom su već primenjene u drugim zemljama. Sve, osim isplate po 100 evra.

Svi sagovornici Danasa poslednje dve nedelje od kada su javnosti predstavljene mere bez ostatka su primetili da nije trebalo svim punoletnim građanima deliti po 100 evra i to polazeći od sebe. Profesori, ekonomisti, bankari, privrednici smatraju da nema logike da oni dobiju direktnu pomoć države dok stotine hiljada ljudi žive na ivici siromaštva, primaju minimalne zarade ili će u krizi ostati bez posla.

Pravo objašnjenje zašto se ograničena sredstva iz budžeta, a videćemo da ih u stvari i nema već da će se država zaduživati, dele ovako šakom i kapom, a ne pomažu ciljano najugroženiji nismo zapravo ni dobili. Ministar finansija Siniša Mali meru objašnjava rečima „da su hteli da svi građani osete snagu države“, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u emisiji na RTS-u rekao da „ne možemo ovima što su mnogo bogati da ne damo novac“.

Fiskalni savet se u svojoj oceni mera podrške privredi koja je u velikoj meri pozitivna, osvrnuo i na ovih 100 evra koji će koštati budžet oko 70 milijardi dinara ili nešto više od pola milijarde evra.

Osim što je nepoznato ko će zapravo sve dobiti novac, da li državljani Srbije uključujući i one koji žive u inostranstvu ili rezidenti Srbije uključujući strance koji imaju prebivalište u Srbiji, u Fiskalnom savetu tvrde da predlagači ove mere nisu potrudili da objasne ekonomski ili socijalni rezon.

„U javnim nastupima mogli smo čuti nekoliko rečenica o tome da će isplata 100 evra pogurati privredni rast ili da su svi građani Srbije zaslužili da dobiju određenu kompenzaciju za krizu. Pri tome, implicitno je zapravo priznato da mera nije antikrizna, jer je rečeno da će isplata 100 evra uslediti nakon završetka pandemije. Zašto se mera onda sada planira i svrstava u paket mera protiv ekonomskih posledica pandemije?“, pitaju se u Fiskalnom savetu i nedvosmisleno tvrde da isplata 100 evra po stanovniku nije mera koja podstiče privredni rast niti je  mera socijalne zaštite.

Efekta na privredni rast neće imati, jer trenutni problem nije nedostatak novca kod građana, već nemogućnost da se proizvodi zbog zastoja u nabavci sirovina i nemogućnosti radnika da dolaze na posao. Na strani tražnje problem je u tome što građani fizički ne mogu da odu u kupovinu, a ne zato što nemaju dovoljno para. Takođe, u krizama ljudi se odriču luksuznijih proizvoda, a okreću se egzistencijalnim potrebama.

U analizi Fiskalnog saveta navodi se da u međunarodnoj praksi gotovo da ne postoje primeri isplata svim građanima i to bez ikakve selekcije, već se uglavnom pomoć isplaćuje najugroženijima.

„Jedan od sličnih primera su SAD, gde će jednokratno biti isplaćeno po 1.200 dolara svim građanima koji zarađuju do 75.000 dolara godišnje (plus 500 dodatnih dolara po detetu), uz postepeno smanjivanje iznosa za građane s godišnjim prihodom do 99.000 dolara. Najveći broj zemalja nastoji da direktnu pomoć usmeri ka najugroženijim delovima populacije – nezaposlenima, samozaposlenima koji ostanu bez primanja tokom vanrednog stanja, roditeljima koji zbog zatvaranja škola moraju da ostanu kod kuće s decom, ponegde penzionerima“, ocenjuju u Savetu uz napomenu da će znatan deo tih para otići na uvoznu robu, širenje deficita i pritisak na devizni kurs.

Ni kao socijalna mera ovo nema mnogo smisla, jer bi onda trebalo da bude podeljena najugroženijima i onima koji su najteže pogođeni krizom.

S druge strane, ovo je jedna od najskupljih mera za budžet i koštaće oko 70 milijardi dinara, odnosno 1,3 odsto BDP-a.

I Peter Tabak, ekonomista EBRD-a, u analizi uticaja korona virusa na ekonomski rast regiona ocenio je da će ova mera podstaći potrošnju, ali samo kratkoročno.

Kori Udovički, osnivačica Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) i bivša ministarka u Vladi Aleksandra Vučića, u svojoj analizi ocenila je da „mera koja se trenutno zove „fiskalni podsticaj“, prema kojoj se isplaćuje subvencija građanima neće imati nikakav podsticajni efekat još dugo, dok se ne osmisli način na koji će se takva isplata učiniti. Kad bude imala efekat, on će biti mali jer plaćanje imućnijim domaćinstvima, osim što je nepravedno, nema efekta. Biće ušteđen, ili u dobroj meri potrošen na uvoznu robu“, napominje ona.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA i potpredsednik SDS, ističe da je to mnogo novca za jednu populističku meru koji neće ispuniti funkciju, a to je pomoć najugroženijima.

„Bolje da su za oko 100.000 domaćinstava koja primaju socijalnu pomoć dali po 200 evra. To bi iznosilo oko 20 miliona evra, em bi manje koštalo em bi više pomogli onima kojima pomoć treba“, napominje Radosavljević.

Ko uzme kredit, ne sme da deli otkaze

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će danas biti objavljen i poziv Fonda za razvoj za pomoć privrednicima u održavanju likvidnosti, a  do četvrtka naredne nedelje biće završen i pravni okvir za garantnu šemu za kredite privredi, odnosno preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima.

„Vrednost kredita koji će biti plasirani na taj način je dve milijarde evra, i to je novac za koji će država garantovati. Novac će im biti na raspolaganju u aprilu“, kaže Mali i dodaje da će do četvrtka naredne nedelje biti gotova i uredba koja se odnosi na poljoprivrednike.

Mali je rekao i da će prvi minimalac poslodavcima biti uplaćen u prvih 10 dana maja. Ovaj novac mogu da dobiju i preduzetnici koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15.03.2020. godine, rekao je Mali, dodavši da je to bilo jedno od najčešćih pitanja.

Mali je dodao i da će donacije uplaćene državi, recimo RFZO-u ili Ministarstvu zdravlja biti oslobođene PDV-a. On je odbacio i mogućnost da građani 100 evra dobiju u vaučerima, „već isključivo u novcu“.

„Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava odobravaće se na rok otplate do 36 meseci, na grejs period do 12 meseci, po kamatnoj stopi od jedan odsto godišnje“, kaže ministar. Minimalni iznos kredita koji mogu podići privredna društva je 1.000.000 dinara, a preduzetnici i zadruge 200.000 dinara. Maksimalan iznos kredita za preduzetnike i mikro pravna lica je do 10.000.000 dinara, za mala pravna lica do 40.000.000 dinara, a za srednja pravna lica do 120.000.000 dinara. Ko uzme kredit, neće smeti da smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto do kraja otplate.