Foto: J. B. K.Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o prodaji Industrije za preradu Majdanpek u stečaju, s početnom cenom na javnom nadmetanju nešto nižom od 130 miliona dinara iako je procenjena vrednost 259,4 miliona dinara.
Najznačajniju imovinu Industrije za preradu čini Zlatara Majdanpek, a na prodaju su ponuđeni Zlatarini pogoni: nakit i kovanice, ukrasni proizvodi, hemija i metarurgija, centralni magacin, organizaciona celina fabrika Megaplast, kao i poslovni prostori u Beogradu, Požarevcu, Boru, Valjevu, Zaječaru i Nišu.
Prodaje se i stan na Novom Beogradu. Depozit za učešće na javnom nadmetanju, koje će biti održano 5. oktobra u Centru za stečaj u Beogradu, iznosi 51,9 milion dinara.
Do početka 2000. godine Industrija za preradu Majdanpek bila je deo RTB Bor i činile su je tri fabrike – Zlatara Majdanpek, Megaplast i Fabrika elektroproizvoda Donji Milanovac koje su zapošljavale više od dve hiljade radnika.
Prva i jedina privatizovana je Fabrika elektroproizvoda Donji Milanovac koja je prodata 2008.godine na licitaciji. Novi vlasnik postala je slovenačka firma Elektrokovina koja je imovinu tog milanovačkog preduzeća kupila po početnoj ceni od oko 72 miliona dinara, uz obavezu preuzimanja 178 zaposlenih u FEP-u.
Preostale dve fabrike Industrije za preradu Majdanpek nisu privatizovane, a kroz nekoliko sprovedenih socijalnih programa broj zaposlenih je značajno smanjen. Poslednji socijalni program sproveden je u decembru 2015. kada su uz pripadajuće otpremnine ovaj majdanpečki kolektiv napustilo 263 radnika. Svega petoro njih se nije izjasnilo za socijalni program.
Krajem aprila 2016. Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o otvaranju stečaja u Industriji za preradu Majdanpek, nakon utvrđenog postojanja stečajnog razloga, kao i interesa predlagača za sprovođenje stečajnog postupka. Od 2016. do danas pominjani su različiti potencijalni kupci iz zemlje i inostranstva, u nekoliko navrata pojedini pogoni IPM-a davani su u kratkotrajne zakupe, a broj nekadašnjih radnika koji je novac od socijalnog programa uložio u pokretanje sopstvenog biznisa je simboličan.
Mnogo njih je rešenje za egzistenciju pronašlo u većim mestima u Srbiji ili čak u inostranstvu, jer to u svojoj opštini nisu mogli.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
