Foto: Ministarstvo privrede PKB

Državni službenici će narednih dana proveriti da li je dokumentacija validna i u skladu sa uslovima tendera i tek onda će se otkriti i finansijski deo ponude arapskog poljoprivrednog giganta.

Ono što je poznato je da je početna cena za 16.785 hektara obradivog zemljišta u beogradskim opštinama Palilula, Surčin, kao i u Zrenjaninu, oko 17.000 grla stoke, objekti, oprema, odvodni kanali, pa i vlasnički udeli u Ekolabu i Institutu PKB Agroekonomik je 104,5 miliona evra odnosno 50 odsto procenjene vrednosti.

Opšta ocena je da je vrednost zemljišta PKB-a izuzetno potcenjena, ne samo zbog veličine poljoprivrednog zemljišta već i zbog blizine tržištu od dva miliona ljudi.

Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom jučerašnjeg obilaska KBC Zemun rekao da bi PKB trebalo ubuduće da radi deset puta bolje i da neuporedivo više doprinosi BDP-u Srbije.

„Slušao sam razne priče, ali evo od 2008. imali smo samo tri godine kada je PKB radio u plusu. Minus u 2017. je bio 80 miliona evra, šta je tu toliko uspešno? Investicije? Jedna farma i to je to“, rekao je Vučić dodajući da će „da uđu ljudi, ako je ispravna ponuda, radiće svoj posao u skladu s ugovorom i PKB će raditi deset puta bolje, da isporučuje bolje proizvode i da doprinosi BDP-u neuporedivo bolje“.

Ono što upada u oči je da je uprkos niskoj početnoj ceni jedinu ozbiljnu ponudu, obzirom da je konkursnu dokumentaciju otkupila i jedna hrvatska firma, dala samo jedna kompanija i to Al Dahra iz UAE koja je još 2013. godine prilikom zaključivanja ugovora sa Srbijom o investicijama u poljoprivredu izrazila zainteresovanost za PKB.

Ekonomista Miroslav Prokopijević ocenjuje da je indikativno što se za PKB po relativno niskoj ceni prijavio samo jedan ponuđač.

„To ukazuje da su ostale potencijalno zainteresovane kompanije procenile da je to dogovoren aranžman i odustale od tendera. To je loše jer to onda znači manju cenu“, napominje Prokopijević.

On ističe i da je sama namera da se privatizuje PKB dobra jer „je dobro da vlast ima što manje resursa u rukama“.

Drugi pak smatraju da je prodaja PKB-a velika greška, ne samo zato što se daje u bescenje, već i zato što se resurs kakav je poljoprivredno zemljište daje u rukama stranaca.

„Prodaja zemlje jednako prodaji suvereniteta“, smatra agroekonomista Milan Prostran uz komentar da je PKB trebalo da bude proglašen firmom od opšteg značaja.

On napominje da je vrednost zemljišta potcenjena s obzirom na trend u Evropi da cena poljoprivrednog zemljišta raste. To se posebno odnosi na PKB čiji će deo zemlje sigurno za 10-15 godina biti pretvoren u građevinsko zemljište kako se Beograd bude širio.

Inače, ako se izuzme vrednost stada, opreme i objekata, po početnoj ceni od 104,5 miliona evra, hektar zemljišta PKB-a košta oko 6.200 evra.

Prostran upozorava i da je rok od tri godine da se ne menja struktura proizvodnje kratak.

„Iz profitnih razloga novi vlasnik će verovatno ugasiti stočarsku proizvodnju. Isto se desilo i u Zobnatici, gde je arapski vlasnik, i u PIK Bečej, gde je domaći vlasnik, gde su ugašene farme svinja.

A zemljište PKB-a bez govedarske proizvodnje i stajnjaka će izgubiti poljoprivrednu vrednost“, upozorava Prostran.

Sa ovim se slaže i Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu koji takođe ne veruje da će Al Dahra zadržati svinjsku proizvodnju, mada očekuje da zadrži goveda i ovce.

„Pitanje je za čije tržište će oni da proizvode: za srpsko, za svoje ili za izvoz na neka treća tržišta. Ukoliko bi proizvodnja mleka otišla u izvoz najviše bi bili pogođeni Imlek i Frikom koji su najveći kupci mleka iz PKB-a. S obzirom da je tržište liberalizovano ti deficiti se neće osetiti, jer će se mleko uvoziti, samo je pitanje šta ćemo piti. Da li će to biti možda mleko krava koje su hranjene GMO stočnom hranom?“, pita se Ševarlić.

On ističe da ne može komentarisati cenu dok se ne obelodani ugovor, ali sama početna cena je jako mala. „To je najveći kompleks uređenog zemljišta u Evropi koji se nalazi u blizini tržišta od dva miliona ljudi i koji ima mogućnost sva četiri vida transporta, drumski, avionski, železnički i rečni.

Početna cena od 104,5 miliona evra za 17.000 hektara je jako mala. Za te pare ne može da se kupi ni neuređeno rascepkano zemljište u koje treba uložiti još 3.000 evra po hektaru“, smatra Ševarlić.