Foto: FoNet Beoinfo

Prema juče objavljenom oglasu u listu Politika država namerava da proda imovinu PKB-a, od čega 16.785 hektara obradive zemlje koja je krajem prošle godine procenjena na 208,5 miliona evra, stado koje je procenjeno na 17,3 miliona evra, objekte, opremu i udele u zavisnim društvima Ekolab, Institutu Agroekonomik i Veterinarskoj stanici PKB. Sve zajedno je ponuđeno po početnoj ceni od 104,5 miliona evra. Pre dve godine takođe je pokušana prodaja imovine na tenderu, ali se niko nije javio da kupi imovinu jedinog preostalog državnog poljoprivrednog kombinata po početnoj ceni od 154 miliona evra.

Po proceni od 208,5 miliona evra hektar zemlje PKB-a se vrednuje po 12.420 evra, a ako bi sve otišlo po početnoj ceni, to znači da bi hektar bio plaćen oko 6.000 evra.

Što se tiče oko 1.700 zaposlenih u PKB-u, njima je ponuđen socijalni program od 450 evra po godini staža provedenog u ovoj firmi. Prema rečima Milisava Đorđevića, predsednika Samostalnog sindikata u PKB-u, prodaja za njih nije dobra vest, ali očekuje da će bar 1.000 ljudi morati da zaposli novi vlasnik.

„Novi vlasnik će imati obavezu da zadrži poslovanje najmanje tri godine i to nam daje neku sigurnost. Ovde je živa stoka, neko mora stalno da bude tu, da je pomuze, nahrani… Oko hiljadu ljudi je vezano za taj proces proizvodnje mleka koji ne može da se prekine, tako da će i novi poslodavac morati veći deo ljudi da zaposli. S druge strane, ne znamo kakvi će biti uslovi kod novog vlasnika, jer mi ćemo praviti nove ugovore, ostajemo bez minulog rada, da li će prihvatiti kontinuitet sindikata“, kaže Đorđević dodajući da je ideja sindikata bila da se nađe strateški partner, a država da zadrži većinsko vlasništvo, jer poljoprivredno zemljište ocenjuju kao nacionalni strateški resurs.

Đorđević podseća da je Vlada Srbije 2014. godine donela uredbu po kojoj je ograničila podsticaje za proizvođače mleka do tri miliona litara kvartalno, čime je faktički prestala da isplaćuje premije po litru mleka samo PKB-u.

„Ova neustavna uredba nas je koštala oko 30 miliona evra do sada. Kao da je donesena da namerno osiromaši PKB“, kaže Đorđević.

Iz imovine PKB-a koja će ići na doboš izuzeto je oko 4.500 hektara građevinskog zemljišta blizu Beogradu. O kolikoj nesrazmeri u ceni po kojoj se PKB nudi govori i podatak da je Lidlu prodat jedan hektar za milion evra, a da je još nekim firmama prodato tri-četiri hektara po ceni od 600.000 do 700.000 evra po hektaru.

Kada se radi o ceni poljoprivrednog zemljišta Milan Prostran ističe da klimatske promene dovode do toga da će u bliskoj budućnosti obradivo zemljište biti sve skuplje. On navodi primere gde je u poslednjih osam-devet godina hektar u Bačkoj skočio sa 3.000 na 30.000 evra, a još su ekstremniji primeri u Holandiji, gde je cena hektara dostigla 63.000 evra, ili u Italiji, gde je u jednoj regiji cena dostigla vrtoglavih 108.000 evra po hektaru.

„Cena ne bi smela da ide ispod 20.000 evra posebno zato što će se ono sigurno kasnije pretvarati u građevinsko i budući vlasnik će to polako preprodavati hektar po hektar. I kaže se da će morati da zadrže proizvodnju tri godine, a šta posle toga. Budući vlasnik će se rado kurtalisati stočarstva, ali mora se znati da je to zemljište oteto od močvare i da je kanalima za odvodnjavanje i stokom, odnosno stajnjakom održana njena plodnost. Ako bi prestalo stočarstvo, ono se opet može pretvoriti u močvaru“, upozorava Prostran.

On ukazuje i na okolnost da je decenijama PKB služio kao mesto na kom su se obučavali studenti Poljoprivrednog fakulteta i srednjih poljoprivrednih škola.

„Kog vlasnika će biti briga za studenta Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu koji sledeće godine slavi 100 godina? Sve velike zemlje imaju naučnoistraživačke centre sa svojim zemljištem i to je potrebno i Srbiji i Beogradu“, kaže on dodajući da privatizaciju PKB-a ne bi trebalo uopšte sprovoditi i da ne treba popuštati pod pritiscima MMF-a.

LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, slaže se da ne treba prodavati PKB već tražiti strateškog partnera koji bi upravljao i koji bi doneo tehnologiju i pravio prerađivačke kapacitete, koje je PKB nekada imao, ali koji su privatizovani.

„PKB ne treba prodavati jer je zemlja uvek bila strateški resurs. Drugo ta zemlja se nalazi na teritoriji tzv. trećeg Beograda i može se očekivati i dalje širenje grada na tu stranu pa će se onda vrednost zemljišta mogla utrostručiti ili upetostručiti. Takođe, država je ogromna sredstva uložila u isušivanje močvare, izgradnju kanala, infrastrukture, da bi mi sada to prodavali budzašto“, ocenjuje Savić prognozirajući da će novi vlasnik prestati sa stočarskom proizvodnjom, posejati pšenicu ili kukuruz i čekati da na primer Srbija uđe u EU i da cena zemlje skoči višestruko.

PKB je u prošloj godini, prema finansijskim izveštajima, zabeležio gubitak od 2,1 milijardu dinara, a 2016. je završio u minusu od 1,3 milijarde dinara. S druge strane, nagomilao je dugova i obaveza od ukupno 9,6 milijardi dinara, od čega šest milijardi prema državi.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da je prema knjigama na kraju prošle godine vrednost imovine PKB-a procenjena na oko pola milijardi evra.

„Ovo se ni ne može nazvati privatizacijom, jer kada se proda imovina, to je kraj PKB-a. Meni nije jasno zašto se uvode restrikcije za ponuđače da mora imati najmanje 400 miliona evra prometa u poljoprivrednoj proizvodnji ili trgovini poljoprivrednim proizvodima. Valjda je cilj da se postigne što bolja cena, pa zašto onda ne dozvoliti i manjim firmama da konkurišu. Čini se da se nastavlja sa netransparentnim privatizacijama“, ocenjuje Kovačević.