Put koji nema alternativu

Moglo bi se reći da je članstvo Srbije u EU postalo jedno od najvažnijih, ali i najkontroverznijih pitanja. Srpska javnost je duboko podeljena, pri čemu se odnos pristalica i protivnika često menja, što uglavnom zavisi od trenutne politike EU prema Srbiji. Tako, recimo, najnoviji rezultati istraživanja Galupa pokazuju da je procenat onih koji veruju da je članstvo u EU pravi put za Srbiju pao na 44 odsto. Taj pad za čak 30 odsto ukazuje na to da je entuzijazam zabeležen posle liberalizacije viznog režima naglo splasnuo.

– Do oktobarskih događaja činilo se da je Zapad bio okrutan prema Srbiji samo zbog toga što je trebalo ukloniti diktatorski režim Slobodana Miloševića. Ispostavilo se, međutim, da smo u očekivanjima bili veoma naivni, jer promenom režima Evropa nije bitnije promenila odnos prema Srbiji. Vrhunac drame dostignut je u februaru 2008. kada je uz pristanak većine zemalja EU i podršku SAD, proglašena država Kosovo. Očigledno je da su odnosi Srbije i EU opterećeni dešavanjima iz bliske prošlosti, što bitno opredeljuje stav srpskog naroda prema EU. Ukoliko bismo stvari posmatrali racionalno, verovatno bi prevladao stav da je članstvo u EU poželjna i prihvatljiva opcija. Problem je što Srbi odluke najčešće donose emotivno, pa se može reći da je opadanje broja pristalica evropskog puta posledica evropske neprincipijelne politike i stalnih pritisaka kojima je izložena srpska država – komentariše za Danas Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Prijemčiv koncept

On ne spori da je koncept Evropske unije veoma prijemčiv za male zemlje s obzirom na to da u dugotrajnom procesu prilagođavanja buduće članice unapređuju ekonomski i politički sistem baštineći vrednosti i dostignuća tradicionalne, ali i moderne evropske civilizacije. Važan segment na evropskom putu je i korišćenje sredstava iz pretpristupnih fondova, koji u ovom trenutku iznose oko 200 miliona evra godišnje. Članstvo u EU podrazumeva i određene troškove, ali i pravo da se aplicira za povlačenje značajnih sredstava. Naš sagovornik navodi primer Poljske koja je za šest godina članstva u EU dobila 26 milijardi evra, dok su njeni troškovi iznosili oko šest milijardi evra. Sliku o EU kao idealnoj zajednici remeti činjenica da zemlje članice moraju da se suoče sa gubitkom dela nacionalnog suvereniteta, jer postaju deo evropskog prostora u kome nema granica i carina i gde vlada slobodan protok ljudi, robe i kapitala. Osim toga, uticaj malih i nerazvijenih zemalja na politiku EU koja se kreira u Briselu i koju bespogovorno moraju da sprovode, veoma je mali.

– Članstvo u EU neminovno podrazumeva i suočavanje sa nemilosrdnom konkurencijom moćnih kompanija, što države poput Srbije može pretvoriti u rezervoar jeftine i manje kvalifikovane radne snage. Tim zemljama preostaje da se bave manje vrednim i „prljavim proizvodnjama“, dok razvijeni na njihovim tržištima prodaju visoko vrednu tehnološku robu. S druge strane, iako bi zemlje članice trebalo da imaju ravnopravan status, to u praksi nije uvek slučaj. Činjenica je da u ovom trenutku najbolju poziciju u EU imaju zemlje „stare Evrope“, zatim mediteranske zemlje, dok su u najnepovoljnijem položaju bivše socijalističke države. Ima se utisak da je globalna ekonomska kriza na površinu izbacila sve slabosti EU preteći raspadom monetarnog sistema i uspostavljanjem drugačijih odnosa u okviru Unije, gde bi neke zemlje bile „ravnopravnije“ u odnosu na druge, koje se ne pridržavaju zajedničkih pravila – ističe Savić i dodaje da ulazak u EU podrazumeva i usvajanje zajedničkog evropskog sistema vrednosti, što ponekad može biti u neskladu sa srpskom tradicijom, istorijskim i kulturnim nasleđem.

Članstvo u EU omogućava slobodan pristup jedinstvenom tržištu od gotovo 500 miliona stanovnika. Zbog jeftine radne snage, stimulativnih olakšica, ali i članstva u EU, zemlje postaju atraktivnije za strane investitore. Iskustvo Češke, Slovačke, Mađarske, Poljske i Rumunije pokazuje da su velike kompanije dislocirale značajan deo svojih kapaciteta u ove zemlje, iz kojih se gotovi proizvodi prodaju na tržištu EU. Za Snežanu Popovčić Avrić, profesora i prodekana na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) dileme nema – Evropska unija je put kojim Srbija treba da ide, utoliko pre što u uslovima globalizacije i naglašene regionalizacije nijedna zemlja ne bi smela da ostane izvan tih tokova.

– Na svetskoj trgovinskoj sceni se paralelno odvijaju dva procesa – globalizacija, a sinonim za taj proces je STO i regionalizacija, čije je sinonim EU. To su dva kanala koja najviše privlače zemlje, a za Srbiju je važan i jedan i drugi jer to znači korak napred u pravcu restrukturiranja privrede i otvaranje novog, znatno većeg tržišta. Činjenica je da je Evropska unija dostigla najviši stepen integrisanja koji nudi preferencijalni status zemljama članicama, odnosno pristup tržištu po mnogo povoljnijim uslovima. To je i te kako važan argument koji govori u prilog tome da će izvoznici iz Srbije lakše pronaći put do evropskih potrošača. Osim toga, članstvo u EU je signal investitorima da ulažu u Srbiju što je opet preduslov za jačanje konkurentnosti domaće privrede i dinamiziranje izvoznih aktivnosti. Dakle, pristupanje Srbije EU posmatram, pre svega, kroz prizmu jačanja konkurentnosti i prilagođavanja svih segmenata naše privrede evropskim i svetskim standardima, pri tom ne mislim samo na robu i usluge koje ćemo izvoziti već i na modeliranja našeg privrednog ambijenta i ekonomske politike – kaže Snežana Popovčić Avrić.

Konkurencija i monopoli

Ona ukazuje i na to da srpska preduzeća ne mogu da računaju na dobru pozicioniranost na inostranom tržištu gde je konkurencija veoma oštra ukoliko ne uspostave saradnju sa velikim svetskim kompanijama, što je inače veoma važno imajući u vidu da je izvoz conditio sine qua non našeg privrednog razvoja. Prema njenom mišljenju razumljiva su očekivanja građana Srbije da će postepena liberalizacija domaćeg tržišta jačati konkurenciju i suzbiti monopole. Naša sagovornica smatra da je pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji slabije medijski propraćeno, iako je to prvi korak ka EU, s obzirom na to da ćemo sve procedure koje važe za pristupanje STO morati da poštujemo i prilikom ulaska u EU. „Ako Srbija naredne godine postane punopravni član STO, to će nam omogućiti preferencijalni pristup svetskom tržištu.“

Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, ukazuje na činjenicu da je za zemlje bivše SFRJ, pa i za Srbiju, tržište EU otvoreno već posle ukidanja sankcija, a za neke proizvode (izvoz bebi bifa, recimo) čak je liberalnije nego za slične proizvode koji stižu iz drugih zemalja. To što Srbija kvotu za izvoz junetine ispunjava tek oko 20 odsto, nije problem Evropske unije već rezultat višedecenijskog devastiranja stočarske proizvodnje.

– Da bi se stanje u agraru popravilo, neophodno je da se povećaju subvencija, ali i da se izvrši popis koji je planiran za kraj 2011. jer će na osnovu proseka poljoprivredne proizvodnje Evropska komisija utvrditi referentni period i nacionalne kvote za pojedine poljoprivredno-prehrambene proizvode od strateškog značaja. Gotovo po pravilu, dobija se manje od proseka nacionalnih kvota i zato je veoma važno da u trogodišnjem referentnom periodu Srbija poveća obim proizvodnje. Ali imajući u vidu ponižavajuće nizak agrarni budžet moglo bi se reći da smo sami sebi uskratili mogućnost ozbiljnijeg nastupa na tržištu EU. Moglo bi se čak dogoditi da Srbija postane uvozno tržište za neke poljoprivredno-prehrambene proizvode – upozorava Ševarlić.

Kad je reč o pretpristupnim fondovima na čiju se podršku i te kako računa Ševarlić podseća da to jesu bespovratna sredstva, ali naglašava da se i od zemlje kandidata očekuje ravnopravno učešće. Prema njegovim rečima sve funkcioniše po sistemu povraćaja što znači da korisnik mora najpre da uloži sredstva u neki projekat, pa tek onda da traži povraćaj. Zato je preporuka potencijalnim korisnicima tih sredstava da ne nude kompletan biznis plan već da projekat realizuju u etapama. „Ilustracije radi slovenački kmet koji namerava da se bavi seoskim turizmom najpre će izgraditi parking za automobile i okretnicu za autobuse i kad komisija verifikuje da je uspešno završio posao, traži povraćaj 50 odsto uloženog novca i sa tim kapitalom ulazi u realizaciju sledeće etape projekta“, kaže Ševarlić.

Iako se činilo da evropska konstrukcija neće izdržati pred naletom krize (najveće u prethodnih osamdeset godina), predstavnici najjačih privreda u evrozoni i te kako su svesni činjenice da bi krah evra značio i kraj EU, a to nikako, pre svega zbog izvozne orijentacije, nije u njihovom interesu. Ilustracije radi dve trećine izvoza Nemačke završava na tržištu EU. Pala su u vodu i očekivanja evroskeptika da će već usvojena procedura mirnog izlaska iz EU ohrabriti neku od zemalja članica da napusti tu zajednicu. Naprotiv, u ovom trenutku broj onih zemalja koje čekaju na prijem veći je od broja upražnjenih mesta. Očigledno je, dakle, da većina zemalja ulazak u EU doživljava kao šansu za ekonomski oporavak. Što se Srbije tiče, ona tu šansu, ukoliko joj bude pružena, ne sme da prokocka.

Pogubne izvozne kvote

U zborniku „Srbija u predvorju Evropske unije – iskušenja i moguće ishodište“, koji je objavljen u izdanju Instituta za evropske studije, ukazuje se između ostalog i na činjenicu da je EU „prenormirana i birokratizovana država“ s obzirom na to da se sve odluke donose u Briselu. Kao ilustracija navodi se podatak da se u pregovorima s Brioselom, koji inače nisu laki, treba izboriti za što veću izvoznu kvotu. Mađarska je, recimo, dobila samo 41 odsto tražene količine paradajza ili 39 odsto od traženog broja grla goveda koja može da izveze na tržište EU. Zbog toga, tvrde evroskeptici, poljoprivredna proizvodnja u zemljama koje pristupaju EU beleži pad. Tako Bugarska koja je nekada bili najveći proizvođać povrća u istočnoj Evropi sada uvozi krastavce i krompir iz EU.

Istina i zablude

U prvom petogodišnjem periodu novoprimljene zemlje članice ne mogu da računaju na 100 odsto, već samo na 70 odsto subvencija EU. To, praktično, znači da slovenački, bugarski, rumunski ili češki farmeri tek posle 2013. godine mogu da očekuju pun iznos subvencija. Zanimljivo je da je iz ove grupe od 12 novoprimljenih zemalja samo Slovenija uspela da iz nacionalnog budžeta svojim farmerima nadomesti ostatak od 30 odsto subvencija – ističe Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

ČLANSTVO U EU

Prednosti

– veći priliv stranih investicija

– sredstva iz pretpristupnih fondova

– veće izvozne mogućnosti

– suzbijanje monopola na domaćem tržištu

– slobodan protok ljudi, robe i usluga

Mane

– gubitak dela nacionalnog suvereniteta

– neravnopravan status članica EU

– nelojalna konkurencja moćnih kompanija

-l destimulativne izvozne kvote