Foto: EPA-ALEXEY-NIKOLSKY-RIA-NOVOSTI-KREMLIN-POOL

Najznačajniji dokumenti pripremljeni su za sektor energetike, ali ih po vrednosti premašuju projekti u infrastrukturi. Tu su još i sporazumi u oblasti nauke, odbrane, inovacija, socijalne zaštite, turizma i trgovine… Sve zajedno, trebalo bi da u relativno kratkom roku doprinese većoj energetskoj sigurnosti Srbije, koja je u tom segmentu potpuno zavisna od ruskih partnera, bržoj modernizaciji železnice, razmeni između naučnih institucija, boljem spoljnotrgovinskom bilansu i obimnijem plasmanu naših poljoprivrednih i drugih roba na zajedničko rusko, belorusko i kazahstansko tržište.

Najveći značaj analitičari pridaju potpisivanju sporazuma o proširenju podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kao i na dokument kojim će biti odobrena izgradnja gasnog transporta kroz Srbiju, odnosno priključenja na krak gasovoda iz Turske kojim bi se na izvestan način nadomestila šteta zbog zaustavljenog Južnog toka. Takođe, u sektoru energetike očekuje se i sporazum koji će omogućiti rekonstrukciju hidroelektrane Đerdap 2, ali i o korišćenju atomske energije u mirnodopske svrhe i o inovacijama u sektoru električne energije. Na to se nadovezuje i memorandum o saradnji u oblasti razvoja digitalnih tehnologija.

Prema izjavi potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, projekti o izgradnji železničkog dispečerskog centra i o revitalizaciji dela barske i pruge od Stare Pazove do Novog Sada vredni su 230 miliona evra.

I saradnja naučnih institucija biće krunisana ugovorom između Roskosmosa i ministra Nenada Popovića, a odnosi se na oblasti istraživanja i korišćenja kosmičkog prostora u mirne svrhe. Kompanija NIS konkretizovaće stratešku saradnju sa Moskovskim državnim institutom za međunarodne odnose MIP-a Rusije, ali i sa dva državna univerziteta, rudarskim i za naftu i gas.

Inače, Rusija je u Srbiju do sada investirala više od četiri milijarde dolara, a od toga najviše u energetici. Ubedljivo najveća investicija je kupovina Naftne industrije Srbije 2008. godine u okviru međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije koji je obuhvatao i izgradnju Južnog toka i skladište gasa u Banatskom Dvoru. Sama kupovina 51 odsto NIS-a 2008. godine koštala je rusku stranu 400 miliona evra, ali je od tada ova kompanija uložila više od 2,5 milijardi evra u modernizaciju proizvodnje. Druga velika investicija je kupovina Beopetrola od strane Lukoila 2003. godine za 117 miliona evra. Takođe, NIS i Lukoil su prema UPPR-u Petrohemije 2017. godine povećali vlasnički udeo u ovoj kompaniji na 25,2 odsto (NIS 20,8 odsto, a Lukoil 4,4 odsto) konverzijom potraživanja u kapital.

Druga oblast u kojoj je ruski kapital investiran u Srbiji je bankarski sektor. Na tržištu trenutno posluju Sberbanka, VTB banka i Ekspobanka, ali sa prilično malim tržišnim učešćem i ukupnim kapitalom od 26,5 milijardi dinara (oko 200 miliona evra).

Ruski kapital je prisutan i u infrastrukturnim projektima, ali samo kroz kreditiranje i izvođenje radova. Ruska kompanija RŽD radi na modernizaciji pruge Stara Pazova – Novi Sad koji se finansira ruskim državnim kreditom. Ovo je inače postala sasvim uobičajena stvar u Srbiji da strane zemlje daju kredite za radove koje izvode njihove kompanije.

Pre nekoliko godina govorilo se i o izgradnji industrijske zone u kojoj bi poslovale ruske visokotehnološke kompanije, ali od toga za sada nema ništa.

 

Za veći izvoz

Trgovinska razmena u najvećoj meri svodi se na uvoz nafte i gasa iz Rusije koji čine 61 odsto ukupnog uvoza (917 miliona dolara) u prvih devet meseci 2018. godine, dok u drugom pravcu idu jabuke (za 67 miliona evra u tri kvartala 2108), zatim hulahop čarape (za 61 miliona evra) i proizvodi od gume za 50 miliona evra. Na spisku najvažnijih izvoznih proizvoda su i lekovi, hartija, voće i povrće, mašine i električni uređaji.

Od značajne do istorijske

Ministar finansija Siniša Mali ocenio je pre nekoliko dana da je poseta ruskog predsednika „veoma značajna“, a juče je to unapredio u „istorijska“, pri čemu je dodao da će biti reči i o traganju za strateškim partnerom za srpsku Petrohemiju. Dve ruske kompanije koje posluju u Srbiji, NIS i Lukoil već imaju oko četvrtinu vlasništva Petrohemije, pa Mali verovatno računa na to da bi i druge firme iz te zemlje mogle da pokažu interesovanje za srpski hemijski kompleks. Ipak, nije propustio da doda kako se očekuje da na tenderu za petrohemiju očekuje i kompanije iz drugih zemalja.

Povezani tekstovi