Radnici sa invaliditetom u državnim firmama i dalje bez plata

Ugrožena su im, smatraju u Grafoprometu, i radna mesta, pošto je, opet državnom nebrigom, doveden u pitanje i sam opstanak džavnih preduzeća te vrste.

Podsetimo da je predsednik SSSS-a u Kragujevcu Jugoslav Ristić, početkom sedmice ministru rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoranu Đorđeviću poručio da 30 zaposlenih u Grafoprometu, od kojih su 18 osobe sa invaliditetom, nakon trideset godina postojanja ovog preduzeća, koje je 100 odsto u vlasništvu Republike Srbije, “nisu u mogućnosti da prehrane sebe i svoje porodice”.

Iz Ministarsva rada Ristiću su istoga dana odgovorili da, zbog tehničkih problema, ne mogu da pročitaju njegovo pismo koje je ministru Đorđeviću poslao imejlom. Ristić je pismo ministru rada odmah ponovo poslao, takođe imejlom, ali u drugom formatu. Odgovora, međutim, nema.

Lider kragujevačkih sindikalaca, naime, za naš list kaže da mu se, od ponedeljka do danas, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja više niko nije obratio, što je “nedopustivo”.

Tim pre, ističe, što isti problem, pored Grafoprometa, u Srbiji ima još 15 preduzeća u državnom vlasništvu koja zapošljavaju invalidne radnike, koji takođe nisu primili plate za prošli mesec.

– Problem jeste nastao kao posledica pandemije COVID 19 i prekida privrednih aktivnosti, kao i prekida rada državnih institucija, za koje Grafopromet radi, ali je posebno usložen nebrigom države. Grafopromet nije dobio sredstva predviđena Programom ekonomskih mera Vlade Republike Srbije, odnosno tri minimalne zarade za sve zaposlene, jer se ovaj program odnosi samo na privatna preduzeća, naveo je Ristić u pismu ministru Đorđeviću, uz napomenu da se u Srbiji 57 preduzeća bavi profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, od kojih su njih 16 u državnom vlasništvu, a koja, za razliku od privatnih, nisu obuhvaćena Programom ekonomskih mera Vlade Srbije za prevazilaženje posledica epidemije COVID 19.

– Da li to znači da ova preduzeća u državnom vlasništvu ne treba da postoje? Takvom odlukom Vlade, ovih 16 preduzeća isključeno je iz mogućnosti dobijanja povoljnih kredita. Posebno ovom stanju doprinose i milionski dugovi državnih institucija Grafoprometu za realizovane, a nenaplaćene poslove. Ovakav odnos države i njenih institucija prema Grafoprometu za radnike tog preduzeća može da predstavlja konačan znak da se opdustaje od postojanja preduzeća te vrste, konstatovao je kragujevački sindikalac u pismu ministru Đorđeviću, na koje (pismo) odgovor nije dobio.

On, međutim, od Ministartva za rad, zapošljavanje i socijaonu politiku i dalje zahteva i očekuje da odmah obezbedi novac za pomoć Graforpometu i ostalim domaćim firmama te vrste u državnom vlasništvu.

Traži i da nadležni javno saopšte kakve su namere i planovi države sa tim preduzećima.

Direktorka kragujevačkog Grafoprometa Žaklina Stanković kaže da ta firma apsolutno nije obuhvaćena Programom ekonomskih mera Vlade Srbije koji se odnosi na državnu pomoć domaćoj privredi ugroženoj epidemijom COVOD19 kojim je, pored obezbeđenja tri minimalne zarade, predviđena i mogućnost dobijanja povoljnih kredita kod Fonda za razvoj i komercijalnih banaka, te odlaganje plaćanja poreza i doprinosa do početka naredne godine.

– Nama je pomoć države više nego potrebna, pošto smo u vreme vanrednog stanja radili u smanjenom obimu, što se i te kako odrazilo na poslovanje preduzeća, negativno, naravno. I to toliko, da je ugožena budućnost firme, a time i egzistencija zaposlenih, ističe Stanković, napominjući da su, koliko joj je poznato, u istoj situaciji i Šumadija DES iz Kragujevca, Magdi iz Kraljeva, Elmont iz Niša i druge državne firme koje zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Još vesti iz ovog grada

Električna vozila na fabričkim trakama u Kragujevcu od oktobra?

Akciji dani otvorenih vrata i preventivnih pregledima u kragujevačkom Domu zdravlja i Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika

Ivan Đorović (SSP): Korupcija je postala model ponašanja, a policijski odsek za suzbijanje kriminala u privredi je smišljeno potpuno uništen

Sasvim drugačiji cilj pod velom „odbrane struke”